Миа Чорак

Из Википедије, слободне енциклопедије
Миа Чорак

Пошаљи фотографију

Датум рођења: 20. фебруар 1916.
Место рођења: Славонски Брод (Аустроугарска)
Датум смрти: 5. октобар 2002.
Место смрти: Лос Анђелес (САД)

Миа Чорак Славенска (Брод на Сави, данас Славонски Брод, 1916 - Лос Анђелес 2002) је била прва хрватска прима балерина.

Најбоља хрватска балерина[уреди]

Највећа хрватска балерина свих времена и једна од најутицајнијих умјетница свога времена. Наступала је на позорницама широм свијета, укључујући Јужну Америку, Африку и Азију, поставши прима балерина Метрополитан Опере у Њујорку 1954—55. године.

Словенска балет учи код Џосефине Вајс и Маргарите Фроман, а први пут наступа на позорници Хрватског народног казалишта давне 1924. године, када се премијерно изводи Барановићев балет „Лицитарско срце“.

Даље усавршавање наставља у Бечу, да би од 1929. у Загребачком ХНК-у била ангажована као солисткиња, али ускоро и као прва домаћа прима балерина, јер су до тада у том позоришту ангажовали стране плесачице. На Олимпијади у Берлину 1936. године организован је и плесни турнир, на ком наступа и Миа са плесном тачком, коју је назвала „Из моје домовине“. Било је ријеч о хрватском народном плесу, који је извела у оригиналној посавској ношњи. Њемачка публика је остала очарана плесом и љепотом народне ношње, па су о том наступу писале многобројне новине, а критика је писала о „доживљају над доживљајима“. Укратко, звијезда је била рођена! Ускоро су услиједиле многобројне иностране понуде.

Није дуго требало чекати њен први велики међународни ангажман. Догодило се то приликом отварања Рокфелеровог позоришта у Паризу, гдје Миа Чорак наступа заједно са звјезданим Сергејом Лифаром као партнером у балету „Триумф Давидив“. Заредали су њени наступи у више градова у Европи и Африци.

Године 1938. одлази Словенска у Сједињене Државе, гдје ниже успјех за успјехом у свјетски познатом Метрополитану. Плесни су јој партнери неки од најпознатијих плесача свих времена, уз већ споменутог Лифара, Јушкевић и Мјасин. И у Америци је побудила велики интерес, гдје поновно прима одличне критике. Миину плесачку величанственост још је више наглашавала њена упадљива црвена коса и појава којом је зрачила. Миа се окушала и на филму „Смрт лабуда“, који је освојио прву награду на такмичењу умјетничког филма у Паризу. Након Другог свјетског рата удаје се за Курта Нојманна, аустријског глумца, с којим има једно дијете, кћер Марију.

У Њујорку 1960. године отвара балетни студио, па се све више посвећује педагошком раду, да би 1963. и коначно напустила позоришне даске. До почетка осамдесетих предавала је на Калифорнијском универзитету, након чега одлази у пензију. У знак спомена на ову велику хрватску умјетницу, њен родни град, Славонски Брод, поставља 2004. године спомен плочу на кућу у којој се родила.