Мигел Најдорф

Из Википедије, слободне енциклопедије
Мигел Најдорф

Miguel Najdorf 1992.jpg
Мигел Најдорф на шаховској олимпијади 1992. у Манили

Датум рођења: 15. април 1910.
Место рођења: Грођиск Мазовјецки (Пољска)
Датум смрти: 4. јули 1997.
Место смрти: Малага (Шпанија)

Мигел Најдорф (пољ. Mendel Mieczysław Najdorf) рођен је у Грођиску Мазовјецком, Варшава, Пољска, 15. априла 1910. – умро у Малаги, Шпанија, 4. јула 1997. Пољски Јеврејин и прослављени шаховски велемајстор, играо је међународне турнире у Аргентини 1939. када је Немачка окупирала Пољску. Није имао снаге да се врати у Пољску јер је већина његове породице била побијена у концентрационим логорима.

Један од најславнијих шахиста у свету[уреди]

Иако никада није постао светски шампион, био је један од најславнијих велемајстора у свету.

Најдорф је зарадио много новца играјући нетакмичарске партије са Фиделом Кастром, Никитом Хрушчовим, Шахом Ирана, Хуаном Пероном и Винстоном Черчилом. Играо је и са револуционаром Че Геваром[1].

Најдорфова варијанта Сицилијанске одбране[уреди]

Chess zhor 26.png
Chess zver 26.png
a8 b8 c8 d8 e8 f8 g8 h8
a7 b7 c7 d7 e7 f7 g7 h7
a6 b6 c6 d6 e6 f6 g6 h6
a5 b5 c5 d5 e5 f5 g5 h5
a4 b4 c4 d4 e4 f4 g4 h4
a3 b3 c3 d3 e3 f3 g3 h3
a2 b2 c2 d2 e2 f2 g2 h2
a1 b1 c1 d1 e1 f1 g1 h1
Chess zver 26.png
Chess zhor 26.png
Најдорфова варијанта Сицилајанске одбране
1. e4 c5 2. Sf3 d6 3. d4 cxd4 4. Sxd4 Sf6 5. Sc3 a6

Најдорф је вероватно био најбољи познавалац варијанте у отварању, која је и названа његовим именом, популарна Најдорфова варијанта Сицилијанске одбране, коју су играли поред многих других, Боби Фишер и Гари Каспаров.

„Ово је силан метод за отпочињање шаховске партије данас“, пише велемајстор Роберт Бирн, шаховски колумниста Њујорк тајмса. „То је агресивна, рискантна и моћна варијанта.“[2]

Избегао страхоте Холокауста[уреди]

Најдорф је почео да игра шах у дванаестој години. Са Пољским националним тимом отпутовао је у Буенос Ајрес 1939. на турнир. Две недеље касније Немачка је окупирала Пољску. Најдорф, који је био Јевреј, је остао у Аргентини. На тај начин је избегао страхоте Холокауста, али је изгубио жену, децу, оца, мајку и четворо браће који су страдали у концентрационим логорима.

1940. је играо егзибиционе мечеве „на слепо“. Играо је са 46 противника симултано, у исто време. Победио је у 39 партија, 4 ремизирао и 2 изгубио. 1972. у једном интервјуу је изјавио: „Надао сам се да ће се о овом мом подвигу писати у Немачкој, Пољској и Русији и да ће то неко из моје фамилије то моћи да прочита. Али није било тако.“

Дуга и успешна шаховска каријера[уреди]

Када је Најдорф умро 4. јула 1997. у Универзитетској болници у Малаги, Шпанија, имао је 87 година и надживео је своју другу жену Риту и кћи, Мирту Најдорф. Разлог смрти су настале компликације после хируршке интервенције.

Најдорф је постао аргентински држављанин 1944. и постао је водећи шахиста учествујући на међународним турнирима, после II светског рата. Тај статус је задржао више од 20 година.

Иако се никада није квалификовао за завршни меч за првака света, ипак је постигао импресивне резултате. Победио је на 52 међународна турнира; осам пута је био шампион Аргентине; 11 пута био члан аргентинског националног тима на шаховским олимпијадама од 1950. 1976, а 1948. је сматран за једног од 10 најбољих играча света. Био је и шаховски писац.

Спољашње везе[уреди]