Микенска цивилизација

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Микењани)

Микенска цивилизација (око 1600. п. н. е.1100. п. н. е.) је култура бронзаног доба која је добила назив по археолошком локалитету Микени. За њено откриће заслужан је немачки археолог аматер Хајнрих Шлиман, чијом иницијативом и залагањем је покренут цео подухват 70-их година 19. века.[1] Археолошким ископавањем Микене открило се да је она поседовала знатно богатство и моћ још негде почетком 18. века п. н. е, мада је било сличних места у копненом делу Грчке (углавном на Пелопонезу) из тог периода за које се исто то може рећи.[2][3] Исто тако, не постоји довољно убедљив доказ да је Грчка тада била политички уједињена, при чему би Микена била њен центар, и чиме би било оправдано име поменуте културе.[4] Оно што се поуздано зна јесте да су носиоци ове културе, које је Шлиман прозвао Микењанима, били део велике индоевропске породице народа, која се иселила из прапостојбине и раширила по јужној и западној Европи, Индији и Персији. Једна таква група дошла је са севера на територију копнене Грчке око 1900. године п. н. е, успела да завлада њоме претходно покоривши аутохтоно становништво.[5] Према грчкој традицији, та новодошла племена су били Ахајци.[6] Њихова култура суштински се ослањала на минојску културу са острва Крита, будући да су Минојци неко време политички владали и Микеном.[7]

Између 1400. и 1200. године п. н. е, микенска култура је достигла свој највећи зенит, што је константовано на основу броја моћних монархија, чија су седишта била смештена у утврђеним резиденцијама.[5] У то време микенска елита инвестирала је своје богатство у изградњу палата и импресивних фортификација широм целе копнене Грчке. Места попут Микене, Тиринта и Мидеје у Арголиди, Пила у Месенији, Глаа и Тебе у Беотији и Вола у Тесалији само су нека од таквих.[4] Микенске палате биле су те које су одржавале везе са источноегејским и блискоисточним цивилизацијима. У почетку су то радиле посредством минојског Крита, да би после одређеног времена, након што су га покориле крајем 15. века п. н. е, преузеле ствар у своје руке.[8]

Али, константно ратовање које се водило између микенских краљевства, а у исто време и са страним освајачима, довело је до пропадања палата, а самим тим и до дезинтерграције микенске културе што је датирано око 1100. године п. н. е.[9] Истовремено, са разарањем микенске културе наступило је доба дубоке социјално-економске и културне промене у егејском басену (види Мрачно доба).[10] Упркос томе, микенски митови и легенде преживели су и ову фазу развоја грчке културе, и то пре свега захваљујући усменом предању.[7]

Микена[уреди | уреди извор]

Златна гробна „маска Агамемнона“ из Микена 16. века пре нове ере

Један од највећих центара високе културе која се распростирала територијом континенталне Грчке у раздобљу 1713. века п. н. е. била је Микена. Предања из потоњих времена сведочила су о богатству и моћи Микене. Хомер је зове »богатом златом«.[11]


Откопавање Микене први је започео Шлиман 1874. године. Он је 28. новембра 1876. године послао чувени телеграм ондашњем грчком краљу Ђорђу у којем је саопштио да је пронашао Агамемнонову гробницу.[14] У ствари, радило се о томе да је на западној падини микенског брега, десно од Лављих врата, откривено шест гробница (тзв. »круг гробова A«), у којима је сахрањено деветнаесторо особа (9 мушкараца, 8 женâ и двоје одојчади), и које датирају око 15501450. године п. н. е. (познохеладски I — II B период).[15][16] Предмети пронађени у њима били су изузетно драгоцени. Поред пет златних масака, међу којима је и она за коју је Шлиман веровао да је припадала Агамемнону, нашло се још и свакојаког накита (огрлице, круне, прстење, наруквице), десетине бронзаних рапира са орнаменталним јабучицама и тешких копаља, пет кратких бодежа украшених сценама из лова у злату, сребру и црном емајлу, безброј ћилибарских перли и много тога сличног. Стил у којем су многи од поменутих предмета израђени указује на утицај са Крита, али је он реинтерпретиран на аутохтони начин.[17][18]

Међутим, неких педесет метара северозападно од претходно поменуте гробнице, тачније на једном платоу опасаном дебелим зидом киклопске градње, 1952. године нађено је и откопано још 24 гробова (тзв. »круг гробова B«).[19] Грнчарија и остали налази нађени у гробовима указују на то да је ова гробница била у употреби од 1650 до 1550. године п. н. е. (познохеладски I период).[20] За разлику од раније поменутог »круга гробова А«, где је преовлађивало посуђе од бронзе, сребра и злата, у овом кругу гробова преовлађивали су судови од керамике (нарочито пехари).[21]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Sacks, Murray, Brody, н. д., 215
  2. ^ Sansone, н. д., 1
  3. ^ Hooper, н. д., 41
  4. ^ а б Hall, н. д., 41-2
  5. ^ а б Duiker & Spielvogel, н. д., 76
  6. ^ Struve, н. д., 15
  7. ^ а б „Микена & Микењанин“ у: Енциклопедија Британика, Књ. 5., Београд 2005.
  8. ^ Webster, н. д., 284
  9. ^ Perry, Jacob, Chase, Jacob, н. д., 52
  10. ^ Struve, н. д., 69
  11. ^ Struve, н. д., 46
  12. ^ Hom. 7. 5.
  13. ^ Hom. 11. 2.
  14. ^ Mylonas, н. д., 3
  15. ^ Struve, н. д., 48
  16. ^ Fields & Spedaliere, н. д., 25
  17. ^ Orrieux & Pantel, н. д., 17
  18. ^ Waldman & Mason, н. д., 544
  19. ^ Hall, н. д., 41
  20. ^ Budin, н. д., 49
  21. ^ Wright, н. д., 25

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]