Микроструктура стена

Из Википедије, слободне енциклопедије
Микроскопски препарат милонита са ротираним зрнима, тзв. δ-кластима

Микроструктура стене обухвата текстуру стене и структуру стене у крупној размери. Термин текстура и микроструктура су еквивалентни, с тим што се у модерној геолошкој литератури други термин више користи. Ипак, термин текстура се и даље користи због тога што је користан приликом објашњавања настанка стене, начина на који је формирана, и њене појаве у природи.

Текстуре су пенетративни елементи склопа стене; оне се појављују на целој стенској маси у микроскопском препарату, узорку или неретко и у размери изданка. Ово је веома слично са појавом фолијације, с тим што текстура не мора обавезно да носи структурне информације везане за деформационе фазе, нити информације о оријентацији. Структуре се јављају у размерама узорка и ситнијим.

Анализе микроструктура обухватају текстурне карактеристике стене и могу дати информације о условима формирања и петрогенезе, као и даљим дефомрацијама, набирању или алтерацијама.

Седиментне микроструктуре[уреди]

Опис седиментне микроструктуре даје информације о условима депозиције седимента, палео-услова, као и места одакле је долазио седиментни материјал.

Методе укључују описе величине класта, састава, заобљености, сферичности или описе матрикса. Седиментне микроструктуре, у појединачним случајевима, могу укључивати и микроскопске аналоге већих седиментних структурних карактеристика као што су укрштена слојевитост, син-седиментациони раседи, укрштена стратификација, итд.

Метаморфне микроструктуре[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Текстура метаморфних стена
Убрана текстура у гнајсу

Проучавања микроструктура метаморфних стена састоје се у одређивању времена, секвенце и услова деформација, раста минералних зрна и поништавања претходних деформационих догађаја. Метамофне микроструктуре обухватају текстуре формиране развојем фолијације или оверпринтовањем фолијације чиме се ствара кренулација. Веза порфиробласта са фолијацијом или другим порфиробластима може дати информације о степену формирања метаморфних асамблажа или фација минерала.

Текстуре смицања су посебно битне приликом проучавања милонита или других високо поремећених и деформисаних стена.

Фолијација и кренулација[уреди]

У размери микроскопског препарата и узорка, на метаморфним стенама се може препознати линеарни пенетративни склоп који се назива фолијација или кливаж. У једној стени може се издвојити неколико фолијација, које на тај начин формирају кренулацију.

Идентификовање фолијације и њене оријентације представља први корак у анализи фолијативне метаморфне стене. Информације о времену формирања фолијације су неопходне приликом реконструисања P-T-t (притисак, температура, време) криве једне стене, као што је веза између фолијације и порфиробласта фактор који показује када је фолијација формирана, као и P-T услове који су владали у то време.

Магматске микроструктуре[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Текстура магматских стена

Анализе микроструктура магматских стена могу обухватити описе примерака или стена на нивоу изданака. Ово је посебно битно приликом описивања фенокристала или фрагменталних текстура туфова. Обично и везе између магме и морфологије фенокристала битне за анализу хлађења, фракционе кристализације и коначног смештања магматског тела.

Анализе миркоструктура интрузивних магматских стена могу дати информације о извору магме и њеној генези, укључујући и контаминацију магматске стене околним стенама и одређивању кристала који су акумулирани или избачени из раствора. Ово је посебно значајно за коматитске лаве или ултрамафитске стене.

Види још[уреди]

Литература[уреди]

  • Vernon, Ron H., 2004, A Practical Guide to Rock Microstructure, Oxford University Press, Oxford. ISBN 0-521-89133-7