Микроталаси
Из Википедије, слободне енциклопедије
 |
За више информација погледајте чланак Nejonizujuće zračenje |
Микроталаси су део ЕМ спектра као део радијског спектра, али ипак се наводи одвојено од њега. Ти таласи су познати и под именом радарски таласи. Подручје микроталасног спектра обухвата таласне дужине од 1 mm (милиметара) до 30 cm (центиметара) односно фреквенције од 1 GHz до 300 GHz (гигахерца; 1 GHz = 1×109 Hz).
Историја [уреди]
Постојање микроталаса предвидео је године 1864. Џејмс Максвел y својим формулама. Хајнрих Херц први је доказао њихово постојање са направом која је детектровала и одашиљала микроталасе на UHF (ултрависоке фреквенције) подручју. Практична употреба почела је у 20. веку (1931.).
Појаси микроспектра [уреди]
| Назив | Фреквенција |
|---|---|
| L појас | 1 до 2 GHz |
| S појас | 2 до 4 GHz |
| C појас | 4 до 8 GHz |
| X појас | 8 до 12 GHz |
| Ku појас | 12 до 18 GHz |
| K појас | 18 до 26.5 GHz |
| Ka појас | 26.5 до 40 GHz |
| Q појас | 30 до 50 GHz |
| U појас | 40 до 60 GHz |
| V појас | 50 до 75 GHz |
| E појас | 60 до 90 GHz |
| W појас | 75 до 110 GHz |
| F појас | 90 до 140 GHz |
| D појас | 110 до 170 GHz |
Употреба [уреди]
Микроталаси се данас користе у микроталасној пећи, мобилној телефонији (GSM нпр. ради и на 1.9 GHz), комунакационим сателитима и радарима.
