Микроталаси

Из Википедије, слободне енциклопедије
Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Nejonizujuće zračenje
Ово је далекометна антена радара (приближно 40m у пречнику)

Микроталаси су део ЕМ спектра као део радијског спектра, али ипак се наводи одвојено од њега. Ти таласи су познати и под именом радарски таласи. Подручје микроталасног спектра обухвата таласне дужине од 1 mm (милиметара) до 30 cm (центиметара) односно фреквенције од 1 GHz до 300 GHz (гигахерца; 1 GHz = 1×109 Hz).

Историја[уреди]

Постојање микроталаса предвидео је године 1864. Џејмс Максвел y својим формулама. Хајнрих Херц први је доказао њихово постојање са направом која је детектровала и одашиљала микроталасе на UHF (ултрависоке фреквенције) подручју. Практична употреба почела је у 20. веку (1931.).

Појаси микроспектра[уреди]

Назив Фреквенција
L појас 1 до 2 GHz
S појас 2 до 4 GHz
C појас 4 до 8 GHz
X појас 8 до 12 GHz
Ku појас 12 до 18 GHz
K појас 18 до 26.5 GHz
Ka појас 26.5 до 40 GHz
Q појас 30 до 50 GHz
U појас 40 до 60 GHz
V појас 50 до 75 GHz
E појас 60 до 90 GHz
W појас 75 до 110 GHz
F појас 90 до 140 GHz
D појас 110 до 170 GHz

Употреба[уреди]

Микроталаси се данас користе у микроталасној пећи, мобилној телефонији (GSM нпр. ради и на 1.9 GHz), комунакационим сателитима и радарима.