Миладин Стевановић
| Миладин Стевановић | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 28. јун 1928. |
| Место рођења | Велереч,  Краљевина СХС |
| Датум смрти | 5. децембар 2014. (86 год.) |
| Место смрти | Београд,  Србија |
| Научни рад | |
| Поље | Историја |
Др Миладин Стевановић (Велереч, 1928 — Београд, 2014) био је српски историчар и романсијер. Бавио се највише српском историјом средњег века.
Биографија[уреди | уреди извор]
Отац му је био Стеван Стевановић, а мајка Славка Стевановић, рођена Алексић, обоје из Велеречи, општина Горњи Милановац. Доктор историјских наука, дипломирани правник, дугогодишњи саветник у некадашњем Савезном извршном већу (влади) СФРЈ, аутор око 50 махом историјских књига (из српске историје, НОБ-а, али и белетристике). Мобилисан као један од најмлађих учесника Сремског фронта, рањен у главу, метак никада није извађен. Написао је књигу о свом боравку на Сремском фронту. Био је ожењен Маријом Стевановић (Жерајић), са којом је имао сина Драгана Стевановића. Живео је у Велеречи, Лозници и Београду.
Најпознатија дела[уреди | уреди извор]
- На Сремском фронту, 1985.
- Други српски устанак, 1990.
- Први српски устанак, 1994.
- Рудничке ватре, роман, за који му је коауторка била супруга Мр Марија Стевановић, 1995.
- Душаново царство, 2001.
- Деспот Стеван Лазаревић, 2003.
- Деспот Ђурађ Бранковић, 2003.
- Краљица Јелена Анжујска, 2004.
- Вук Бранковић, 2004.
- Цар Урош, 2004.
- Кнегиња Милица Хребељановић, 2005.
Писао је и новинске фељтоне на тему историје, на пример Србија кнеза Лазара, који је излазио у Новостима.[1]
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ „Миладин Стевановић, Србија кнеза Лазара, Новости, 20-28. фебруар 2011.”. Архивирано из оригинала 22. 02. 2011. г. Приступљено 08. 12. 2014.
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Остале | |
