Милан Гуровић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Милан Гуровић

Gurovic.jpg

Личне информације
Пуно име Милан Гуровић
Датум рођења 17. јун 1977.
Место рођења Нови Сад (СФРЈ)
Држављанство Застава Србије Србија
Висина 2,07 m
Позиција крило
Про каријера 1994-2009
Јуниорски клубови
Flag of FR Yugoslavia.svg НАП
Сениорски клубови
Год. Клуб
1994—1998
1998—2000
2000—2001
2001—2003
2003—2004
2004—2005
2005—2007
2007—2008
2008—2009
Грчка Перистери
Шпанија КК Барселона
Грчка АЕК
Шпанија Уникаха
Србија НИС Војводина
Србија Партизан
Србија КК Црвена звезда
Србија Проком
Турска Галатасарај
Репрезентација
Србија Србија
Награде
МВП УЛЕБ купа 2007
Освојене медаље
Кошарка
Светско првенство
Злато 2002. САД СР Југославија
Европско првенство
Бронза 1999. Француска СР Југославија
Злато 2001. Турска СР Југославија

Милан Гуровић (Нови Сад 17. јун 1975.) је бивши српски кошаркаш а сада и тренер. Тренутно ради као шеф стручног штаба у КК ФМП[1].

Први је капитен кошаркашке репрезентације Србије. Познат је по тројкама постигнутим против Америчке репрезентације у Индијанополису 2002. године. Био је и МВП УЛЕБ Купа у сезони 2006/07. Рекордер је АБА лиге са 45 поена постигнутих 2006. године на утакмици Црвене звезде против ФМП-а.[2][3] Изабран је за најбољег спортисту СД Црвена звезда 2006. године у традиционалном избору Звездине ревије.

Играчка каријера[уреди]

Гуровић је још 1992. године постао члан грчког Перистерија, за чији је први тим дебитовао две године касније, а у последњој сезони у овој екипи (1997/98) бележио је 17,8 поена по мечу. За Барселону је играо од 1998. до 2000. године и у дресу каталонског тима био је првак Шпаније и победник европског Купа Радивоја Кораћа у сезони 1998/99. Те сезоне је у АЦБ лиги бележио 11,5 поена у 42 меча. Кратко се задржао у атинском АЕК-у 2000. године, а одличне игре пружио је у дресу италијанског Трста, где је имао просек од 16 поена на 23 лигашка сусрета у сезони 2000/01. За Уникаху из Малаге је играо од 2001. до 2003. године. У АЦБ лиги 2001/02 бележио је 14,6 поена у 41 утакмици, а у Евролиги 11,3 поена по мечу, док је у сезони 2002/03 у Евролиги имао просек од 12,7 поена. Дрес новосадске Војводине носио је у сезони 2003/04, а кратко је играо и у Партизану крајем 2004. године, да би у наставку сезоне 2004/05 наступао за шпански Хувентуд.

Црвена звезда[уреди]

Након тога потписује за Црвену звезду за коју је наступао две сезоне, од 2005. до 2007. године. Постигао је 2301 поен на 108 званичних мечева (просек сјајних 21,3 поена по утакмици) и учествовао у освајању Купа 2006. године. У првој сезони у Звездином дресу 2005/06 био је најбољи стрелац Суперлиге Србије и Црне Горе са просеком од 25,7 поена по утакмици, освојио национални куп уз 17 поена у финалу против Хемофарма у победи од 80:65. Одличне партије пружио је у Улеб купу, где су црвено-бели догурали до четвртфинала, а љубимац Звездиних навијача је у 14 мечева имао просек од 16,6 поена по мечу, па је проглашен за најбољег европског кошаркаша у Улеб купу и изабран у прву петорку овог такмичења. Фантастичне партије пружио је у сезони 2006/07. Био је МВП и најбољи стрелац Јадранске лиге са невероватним просеком од 28,6 поена по утакмици (то је рекорд регионалног такмичења), МВП и најбољи стрелац Улеб купа (25,9 поена по мечу), МВП Суперлиге Србије, а изабран је и у најбоље петорке Улеб купа и Јадранске лиге. Носио је екипу читаве сезоне. Звезда је у Улеб купу победила Реал Мадрид у хали Пионир са 19 поена разлике (100:81) уз Гуровићевих 35 поена. Екипа је у Улеб купу поново стигла међу осам најбољих тимова. Звездин Чича је у овој сезони четири пута постигао 40 и више поена, а рекорд му је 45 поена против ФМП-а (94:95) у првом колу Јадранске лиге. У свим такмичењима је био најбољи стрелац Црвене звезде у сезони 2006/07. Одиграо је 53 утакмице и са укупно 1355 поена поставио је рекорд клуба у једној сезони (просек 25,6 поена по мечу), а поново је био најбољи тројкаш тима са 149 погођених далекометних шутева, реализовао је чак 478 слободних бацања. На гостовању против подгоричке Будућности 13. јануара 2007. године у Јадранској лиги убацио је чак девет тројки, а 24 слободна бацања је погодио против Војводине 30. маја 2007. (из 26 покушаја). Податак да је на 55 од 108 одиграних утакмица у Звезди био најефикаснији актер сусрета довољно говори о играма које је пружио у црвено-белом дресу.

После Звезде играо је за пољски Проком Трефл, где је у сезони 2007/08 бележио 15,3 поена у Евролиги. Каријеру је завршио у дресу Галатасараја у сезони 2008/09.

Репрезентативна каријера[уреди]

Његова репрезентативна каријера је оно по чему ће га многи памтити. Прославио се као репрезентативац када је освојио бронзану медаљу на европском првенству 1999., а злато 2001. године. На Светском првенству у Индијанополису 2002. године је освојио злато.

Познат је по везаним тројкама против репрезентације САД у четвртфиналу Светског првенства у Индијанаполису, када је Југославија победила и пласирала се у полуфинале. Тада је добио надимак „Човек који је уништио тим снова“. То је био увод ка златној медаљи коју су те године освојили репрезентативци на челу са Светиславом Пешићем. Играо је на још три шампионата Европе (2003, 2005. и 2007. године), али тада није стизао до медаље. На Европском првенству 2003. године био је најефикаснији кошаркаш Србије и Црне Горе са 94 поена на седам сусрета, а 2007. године је у својој опроштајној години у дресу са државним грбом био први стрелац Србије, која је тада први пут наступила као самостална држава, са просеком од 19 поена по мечу (57 поена на три утакмице). Постигао је невероватну тројку за продужетак против Грчке, али подмлађена екипа под вођством Моке Славнића није успела да прође групу.

Тренерска каријера[уреди]

Тренерску каријеру је започео је у сезони 2012/13 као асистент тренера у Црвеној Звезди, а од 2013. године је први тренер ФМП-а са којим је био први у кошаркашкој лиги Србије и изборио пласман у Суперлигу, где је екипа која у свом саставу има много младих играча и заузела пето место. У наредној сезони опет је предводио млади састав и пласирао се у Суперлигу. Највеће успехе постигао је на финалном турниру Купа Радивоја Кораћа, када је екипа ФМП у четвртфиналу елиминисала Партизан. У полуфиналу је изгубила од Мега визуре.

Остало[уреди]

Гуровић је рођен у Новом Саду од оца Божидара и мајке Маре али су му преци из Требиња. Његов отац Божидар је у Требињу био познати боксер. Има млађег брата Вељка од кога је старији две године. Ожењен је Тањом са којом има двоје деце (кћерку Милицу и сина Вукмана).

Пре него што је почео да се бави кошарком три године је тренирао кунг фу. Такође је познат по тетоважи Драже Михаиловића на десној руци, због које није могао да наступа на теренима Босне и Херцеговине и Хрватске. Тетоважу му је истетовирао шпански уметник док је играо у Уникахи.

Успеси[уреди]

Клупски[уреди]

Репрезентативни[уреди]

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Црвена звезда




Претходник:
Игор Ракочевић
Капитен Србије Наследник:
Ненад Крстић
Претходник:
{{{пре2}}}
{{{списак2}}} Наследник:
{{{после2}}}
Претходник:
{{{пре3}}}
{{{списак3}}} Наследник:
{{{после3}}}
Претходник:
{{{пре4}}}
{{{списак4}}} Наследник:
{{{после4}}}
Претходник:
{{{пре5}}}
{{{списак5}}} Наследник:
{{{после5}}}
Претходник:
{{{пре6}}}
{{{списак6}}} Наследник:
{{{после6}}}
Претходник:
{{{пре7}}}
{{{списак7}}} Наследник:
{{{после7}}}
Претходник:
{{{пре8}}}
{{{списак8}}} Наследник:
{{{после8}}}