Милан Пилиповић

Из Википедија

МИЛАН ПИЛИПОВИЋ
Споменик Милану Пилиповићу у Козарској Дубици
Датум рођења:	18. јануар 1919.
Место рођења:	село Гуњевци, код Кнешпоља, Краљевина СХС
Датум смрти:	22. август 1941.
Место смрти:	Бихаћ, НДХ
Професија:	техничар
Члан КПЈ од:	1940.
За народног хероја проглашен:	27. новембра 1953.

Милан Пилиповић (1919-1941), један од организатора устанка на Козари и народни херој Југославије

Рођен је 18. јануара 1919. године у селу Гуњевцима, у Кнешпољу, код Босанске Дубице. Основну и средњу пољопривредну школу је завршио у Крижевцима. Прва сазнања о радничком покрету је добио од свог оца Ђуре, некадашњег рудара из руских рудокопа и члана Социјалдемократске партије. У вријеме специјализације у бањалучкој пољопривредној школи укључио се у раднички покрет.

После одслужења војног рока, запослио се као техничар Пољопривредне школе у Босанској Дубици. Када је примљен у КПЈ, септембра 1940. године, на састанку партијске ћелије у Међувођу, добио је задатак да формира градску партиску организацију у Босанској Дубици. За врло кратко време Милан је успео да формира прву патиску ћелију и постао је њен први секретар.

Лако је успостављао контакте и имао велику моћ утицаја на људе, био је добар пропагатор револуционарних идеја и организатор политичких акција. Да би онемогућили његову партијску активност, органи власти су га преместили у Велику Кладушу, али се Милан брзо снашао у новој средини и повезао с комунистима.

Као резервни официр, вративши се, средином априла 1941. године, из краткотрајног априлског рата, кренуо је у обилазак партијских организација, с циљем да се организује отпор присилном покрштавању Срба и распиривању раздора и мржње, да се спријечи предаја оружја и одлазак на рад у Немачку.

Првих дана јула 1941. године Милан је дошао на подручје босанско-крупског среза, са директивом о подизању устанка. У Рујишкој, где је највише боравио, окупљао је људе и припремао их је за прве акције. Ту је организовао штампање и растурање радио-вести које су демантовале намачку пропаганду о пропасти Совјетског Савеза. Вршио је директне припреме за устанак: евидентирао је расположиво оружје, изабрао војне поверенике и формирао штабове у Рујишкој, Чађевици, Блатини и Суваји. Његова активност није прошла незапажено, па су усташке власти расписале потјерницу за њим.

У селу Осредеку, Милан је упао у усташку засједу. Борио се док је имао муниције, а онда је скочио у Уну, с намером да се пребаци на другу страну. Али у шипражју на обали га је чекала и друга засједа. Везан је и доведен у Бихаћку кулу, тада већ препун усташки затвор.

Пошто су у његовом џепу пронашли проглас ЦК КПЈ којим се позива народ на устанак, усташе су очекивале да ће од њега сазнати много. Међутим, Милан им је само признао да је члан КПЈ и рекао да им више ништа неће рећи. Стријељан је 22. августа 1941. године у Бихаћу.

За народног хероја је проглашен 27. новембра 1953. године.

[уреди] Литература

• Коришћена књига "Козара" др Љубе Михића
• Народни херој Југославије, "Младост", Београд 1975. година

Народни хероји са Козаре

Раде Башић | Јово Бијелић | Урош Богуновић | Петар Боројевић | Ратко Вујовић | Стојан Грујичић Јаруга | Стеван Дукић | Михаило Ђурић | Милан Егић | Осман Карабеговић | Бошко Каралић | Фрањо Клуз | Раде Кондић | Јосип Мажар Шоша | Милош Мамић | Лазар Марин | Микан Марјановић | Ивица Марушић Ратко | Миле Мећава | Петар Мећава | Драгоје Миљатовић | Есад Миџић | Владимир Немет Брацо | Давид Пајић| Милан Пилиповић | | Бранко Поповић | Лепа Радић | Стево Рауш | Драгутин Станић | Велимир Стојнић | Младен Стојановић | Миле Тубић | Авдо Ћук | Руди Чајавец | Фадил Шерић | Енвер Шиљак | Бошко Шиљеговић | Ранко Шипка | Томица Шпановић | Лазар Штековић | Гојко Шурлан