Мила Самарџић

С Википедије, слободне енциклопедије
Мила Самарџић
Лични подаци
Датум рођења(1966-02-26)26. фебруар 1966.(58 год.)
Место рођењаБеоград, СФРЈ
Научни рад
ПољеФилологија

Мила Самарџић (Београд, 1966) италијанист и редовни је професор Универзитета у Београду. На Катедри за италијанистику Филолошког факултета предаје Лексикологију италијанског језика, Теорију превођења, Превођење са италијанског и Историју италијанске граматике.

Биографија[уреди | уреди извор]

Самарџићева је дипломирала италијански језик 1988., магистрирала 1991. (тема Конектори у савременом италијанском језику), a докторирала је девет година касније (2000., тема Везници и везнички изрази у италијанском језику). На Катедри за италијанистику у Београду је најпре радила као асистент од 1989. Од 2000. је у звању доцента, од 2007. је ванредни професор, а од 2012. редовни професор. Од 1999. предавала је као гостујући професор на Универзитету Црне Горе у Никшићу. Аутор је бројних радова из области текстуалне лингвистике, историјске синтаксе, студија о превођењу и савремених проблема у италијанском језику, а бави се књижевним и стручним превођењем. Године 2002. организовала је преводилачку радионицу, у оквиру које су студенти и професори на Катедри превели књигу Енија Ремондина Телевизија иде у рат. На докторским студијама предаје Историју италијанске граматике. Између бројних превода са италијанског, на српски је превела и одељке Историје италијанске књижевности Ђулија Феронија (Подгорица, 2005) и Историју новинарства Ђованија Гоцинија (Београд, 2001).[1] Суделовала у раду многих научних скупова у земљи и иностранству.

Библиографија[уреди | уреди извор]

Књиге

  • Синтакса и семантика везника. Развој везничког система у италијанском језику, Филолошки факултет, Београд, 2003.
  • Letture, analisi, traduzioni, практикум за другу годину учења итал. језика, (са Сашом Модерцом), Филозофски факултет, Никшић, 2001. (2. издање: 2005)
  • Il Nostro Adriatico, мултимедијални приручник за учење италијанског, (са Јулијаном Вучо и Сашом Модерцом), Icon, 2005.
  • Од реченице до текста. Увод у синтаксу италијанске сложене реченице, Универзитет Црне Горе, Подгорица, 2006.
  • Поглед на речи, Филолошки факултет, Београд, 2011.

Преводи (избор)

  • Стефано Бени, Приче из кафића, Плато, Београд, 2007.
  • Елена Костјукович, Зашто Италијани воле да причају о јелу, Паидеиа, Београд, 2007. (стр. 153—166, 393—408.)
  • Мишел Вовел (прир.), Ликови доба просвећености, Клио, Београд, 2006.
  • Андре Ђардина (прир.), Ликови старог Рима, Клио, Београд, 2006.
  • Серђо Донадони (прир.), Ликови старог Египта, Клио, Београд, 2005.
  • Ђулио Ферони, Историја италијанске књижевности, II, ЦИД, Подгорица, 2005. (стр. 5—175.)
  • Розарио Вилари (прир.), Ликови барока, Клио, Београд, 2004.
  • Ђовани Гоцини, Историја новинарства, Клио, Београд, 2001.


Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „MILA SAMARDŽIĆ diplomirala je 1988”. Архивирано из оригинала 13. 05. 2010. г. Приступљено 9. 4. 2012.