Милић Вукашиновић
| Милић Вукашиновић | |
|---|---|
|
|
|
| Датум рођења | 9. март 1950. |
| Место рођења |  Београд, Југославија |
| Активни период | 1965 — данас |
| Инструмент | гитара, бубњеви, вокал |
| Жанр | рок |
| Занимање | музичар, композитор |
| Везани чланци | Бијело дугме Индекси Ватрени пољубац |
Милић Вукашиновић је рођен 9. марта 1950. године у Београду.
Биографија[уреди]
Преласком у Сарајево, са 13 година оснива свој први бенд „Плави дијаманти". Након завршеног школовања, 1965. године, постаје професионални бубњар у саставу „Чичци".
У љето 1970. одлази у Италију како би се придружио Бреговићу и Реџићу. По повратку из Италије, свира у трију 'Мића, Горан и Зоран'.
1971. године одлази у Лондон, и тамо остаје три године, да би се крајем 1974. вратио из Лондона и прикључио „Индексима" с којима је снимио неколико синглова.
Од октобра 1976. постаје члан Бијелог дугмета као замена за бубњара Ипета Ивандића. Наредне године оснива трио „Ватрени пољубац" с којим је снимио 6 студијских албума и два соло албума. Након рата објавио је два солистичка албума и наставио сарадњу с многим музичарима.
Милић Вукашиновић живи и ради у Београду. Учествовао је у другом ВИП серијалу Великог Брата, почетком 2008. године.
Дискографија[уреди]
- 1976. „Ето! Баш хоћу!"
| Бијело дугме |
|---|
| Жељко Бебек | Горан Бреговић | Младен Војичић Тифа | Милић Вукашиновић Горан Ивандић | Ален Исламовић | Драган Јанкелић | Санин Карић Владо Правдић | Љубиша Рацић | Зоран Реџић | Лаза Ристовски |
| Студијски албуми |
| Кад би' био бијело дугме (1974) | Шта би дао да си на мом мјесту (1975) | Ето! Баш хоћу! (1976) | Битанга и принцеза (1979) | Доживјети стоту (1981) | Успаванка за Радмилу М. (1983) | Косовка дјевојка (Бијело дугме) (1984) | Пљуни и запјевај моја Југославијо (1986) | Ћирибирибела (1988) |
| Концертни албуми |
| Концерт код Хајдучке чесме (1977) | 5. април '81 (1981) | Мрамор, камен и жељезо (1987) |
