Милка Боснић

С Википедије, слободне енциклопедије
милка боснић
Милка Боснић
Лични подаци
Датум рођења1928.
Место рођењаВрточе, код Дрвара, Краљевина СХС
Датум смрти25. мај 1944.(1944-05-25) (15/16 год.)
Место смртиДрвар, НД Хрватска
Професијаученица
Деловање
Члан СКОЈ од1944.
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба
Херој
Народни херој од17. маја 1974.

Милка Мика Боснић (Врточе, код Дрвара, 1928Дрвар, 25. мај 1944) била је чланица Савеза комунистичке омладине Југославије, која је убијена од стране немачких војника током Десанта на Дрвар, а касније проглашена за народног хероја Југославије.

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођена је 1928. године у селу Врточе код Дрвара.[1] Мајка Јелица и отац Пера имали су још три ћерке и три сина. Мика је пред рат завршила основну школу. Ишла је у први разред грађанске школе.

После устанка, иако још дете, Мика се прикључила дрварској комунистичкој и антифашистичкој омладини. Учествовала је у прикупљању хране и одеће за Народноослободилачку војску, чишћењу града, превијању рањеника и писању и лепљењу парола. Пред немачки десант на Дрвар примљена је у чланство Савеза комунистичке омладине Југославије (СКОЈ) и постала је курир у Команди места.

Непосредно пре десанта на Дрвар, 25. маја 1944. године, у Дрвару је формирана тенковска чета Првог пролетерског корпуса. Она је изводила вежбе у околини Дрвара, тако да су Дрварчани познавали партизанске тенкове и њихову посаду.

У току борбе против немачких падобранаца један партизански тенк нашао се у опасности да га немачка војска уништи. У тенку су били Драгослав Радосављевић Соћа, комесар тенковске чете, возач Спасо Ђурашковић и нишанџија Јелача. У једном тренутку, немачки војници су на тенк набацили ћебе, тако да је возачу био заклоњен видик. Сви чланови посаде тенка били су рањени и претила је опасност да буду заробљени. У том тренутку су поред тенка пролазили заробљени Дрварчани које су спроводили немачки војници. Међу њима била је и шеснаестогодишња Милка Боснић. Увиђајући опасност у којој се нашла посада тенка, Милка је искочила из колоне заробљеника, притрчала тенку и збацила ћебе. Рањеном возачу поново се отворио видик, покренуо је тенк и наставио борбу. Разбеснели немачки војници, којима је плен тако изненада измакао, окомили су се на девојчицу и сасекли је бајонетима. Убили су још много Дрварчана, међу њима и Милкину мајку Јелицу и брата Здравка.

Милкин други брат, Ђорђе, убијен је неколико дана касније. Отац Перо је умро годину пре Десанта, од тифуса, заједно с најмлађом ћерком Радмилом. Од бројне породице, преживеле су две Милкине сестре, Душанка и Добрила, као и њихов шестогодишњи брат Владо. Душанка је и сама била изведена на стрељање, али је само тешко рањена. Успела је да се извуче из гомиле лешева, и са тавана оближње куће је посматрала како јој немачки војници убијају сестру Милку.

У Дрвару, поред Музеја „25. мај 1944.“, стоје и данас остаци партизанског тенка.

Указом председника СФР Југославије Јосипа Броза Тита 17. маја 1974. проглашена је за народног хероја.[2][3]

Касарна Оружаних снага БиХ на Мањачи носи њено име.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Narodni heroji 1 1982, стр. 102.
  2. ^ „Службени лист СФРЈ 60/74” (PDF). slvesnik.com.mk. 28. 11. 1974. стр. 1852. 
  3. ^ Narodni heroji 1 1982, стр. 103.

Литература[уреди | уреди извор]