Милка Планинц

Из Википедије, слободне енциклопедије
МИЛКА ПЛАНИНЦ
Milka Planinc.JPG
Милка Планинц
Датум рођења 21. новембар 1924.
Место рођења Дрниш, Краљевина ЈугославијаКраљевина СХС
Датум смрти 7. октобар 2010. (86 год.)
Место смрти Загреб, Застава Хрватске Хрватска

Чланица КПЈ од 1944.
Учешће у ратовима Народноослободилачка борба

Функција председница ЦК СК Хрватске
Мандат 19711982.
Претходник Савка Дабчевић-Кучар
Наследник Јуре Билић
Функција друга председница
Савезног извршног већа
Мандат 16. мај 198215. мај 1986.
Претходник Веселин Ђурановић
Наследник Бранко Микулић

Милка Планинц рођена Малада (19242010) учесница Народноослободилачке борбе, друштвено-политичка радница СФРЈ и СР Хрватске. У периоду од 16. маја 1982. до 15. маја 1986. године обављала је функцију председника Савезног извршног већа СФРЈ (савезни премијер). Била је једина жена у историји која је била премијер једне социјалистичке државе.

Биографија[уреди]

Рођена је 21. новембра 1924. године у Житнићу код Дрниша. Њени родитељи - отац Никола Малада и Мајка Стана, рођена Кашић, су се 1930. године преселили у Сплит, где је Милка завршила основну школу и гимназију. Још у току школовања се укључила у револуционарни омладински покрет и постала члан Савеза комунистичке омладине Југославије (СКОЈ).

Године 1941. после окупације Краљевине Југославије и проглашења Независне Државе Хрватске, приступила је Народноослободилачком покрету и учествовала је у Народноослободилачкој борби. У току рата се налазила у Хварско-вишком партизанском одреду, а потом у Једанаестој далматинској удраној бригади, у којој је обављала најпре обављала функцију политичког делегата вода, а касније политичког комесара чете. После завршетка рата, 1945. године, демобилисана је из Југославенске армије у чину поручника. У чланство Комунситичке партије Југославије примљена је 1944. године.

После ослобођења Југославије радила је у Среском Народном одбору у Дрнишу, а касније у предузећу „Електра“ у Загребу. Завршила је Вишу управну школу у Загребу, а од 1947. године се активно бавила политичким радом. Била је најпре руководилац у Агитпропу Рејонског комитета КП Хрватске у насељу Трешњевка, у Загребу, а потом од 1954. године инструктор у Градском комитету КПХ за Загреб. Касније се налазила на позицијама:

  • политичког секретара Општинског комитета Савеза комуниста Трешњевке,
  • председника Народног одбора Трешњевке, од 1957.
  • начелника Секретеријата за просвету и културу Народног одбора Загреба, од 1961. до 1963.
  • организационог секретара Градског комитета Савеза комуниста Загреба, од 1963.
  • републичког секретар за школство и образовање у Извршном већу СР Хрватске, од 1963. до 1965.
  • председника Одбора за просвету, науку и културу Републичког већа Сабора СР Хрватске, од 1965. до 1967.
  • председика Републичког већа Сабора СР Хрватске, од 1967. до 1971.

Од 1968. године је била члан Извршнког комитета Централног комитета Савеза комунсита Хрватске. Децембра 1971. године, када је на седници у Карађорђеву, смењено руководство Савеза комуниста Хрватске на челу са Савком Дабчевић-Кучар и Миком Трипалом, Милка Планинц је преузела функцију председника Централног комитета СК Хрватске и на овој функцији је остала, пуних десет година, до маја 1982. године. У периоду од 16. маја 1982. до 15. маја 1986. године обављала је функцију председника Савезног извршног већа СФРЈ.

Умрла је 7. октобра 2010. године у Загребу.

Литература[уреди]

  • Југословенски савременици: Ко је ко у Југославији. Хронометар, Београд 1970. година.

Спољашње везе[уреди]