Милка Планинц
| МИЛКА ПЛАНИНЦ | ||
| Милка Планинц | ||
| Датум рођења | 21. новембар 1924. | |
| Место рођења | Дрниш, |
|
| Датум смрти | 7. октобар 2010 (86 год.) | |
| Место смрти | Загреб, |
|
|
|
||
| Чланица КПЈ од | 1944. | |
| Учешће у ратовима | Народноослободилачка борба | |
|
|
||
| Функција | председница ЦК СК Хрватске | |
| Мандат | 1971 — 1982. | |
| Претходник | Савка Дабчевић-Кучар | |
| Наследник | Јуре Билић | |
| Функција друга | председница Савезног извршног већа |
|
| Мандат | 16. мај 1982 — 15. мај 1986. | |
| Претходник | Веселин Ђурановић | |
| Наследник | Бранко Микулић | |
Милка Планинц рођена Малада (1924 — 2010) учесница Народноослободилачке борбе, друштвено-политичка радница СФРЈ и СР Хрватске. У периоду од 16. маја 1982. до 15. маја 1986. године обављала је функцију председника Савезног извршног већа СФРЈ (савезни премијер). Била је једина жена у историји која је била премијер једне социјалистичке државе.
Биографија [уреди]
Рођена је 21. новембра 1924. године у Житнићу код Дрниша. Њени родитељи - отац Никола Малада и Мајка Стана, рођена Кашић, су се 1930. године преселили у Сплит, где је Милка завршила основну школу и гимназију. Још у току школовања се укључила у револуционарни омладински покрет и постала члан Савеза комунистичке омладине Југославије (СКОЈ).
Године 1941. после окупације Краљевине Југославије и проглашења Независне Државе Хрватске, приступила је Народноослободилачком покрету и учествовала је у Народноослободилачкој борби. У току рата се налазила у Хварско-вишком партизанском одреду, а потом у Једанаестој далматинској удраној бригади, у којој је обављала најпре обављала функцију политичког делегата вода, а касније политичког комесара чете. После завршетка рата, 1945. године, демобилисана је из Југославенске армије у чину поручника. У чланство Комунситичке партије Југославије примљена је 1944. године.
После ослобођења Југославије радила је у Среском Народном одбору у Дрнишу, а касније у предузећу „Електра“ у Загребу. Завршила је Вишу управну школу у Загребу, а од 1947. године се активно бавила политичким радом. Била је најпре руководилац у Агитпропу Рејонског комитета КП Хрватске у насељу Трешњевка, у Загребу, а потом од 1954. године инструктор у Градском комитету КПХ за Загреб. Касније се налазила на позицијама:
- политичког секретара Општинског комитета Савеза комуниста Трешњевке,
- председника Народног одбора Трешњевке, од 1957.
- начелника Секретеријата за просвету и културу Народног одбора Загреба, од 1961. до 1963.
- организационог секретара Градског комитета Савеза комуниста Загреба, од 1963.
- републичког секретар за школство и образовање у Извршном већу СР Хрватске, од 1963. до 1965.
- председника Одбора за просвету, науку и културу Републичког већа Сабора СР Хрватске, од 1965. до 1967.
- председика Републичког већа Сабора СР Хрватске, од 1967. до 1971.
Од 1968. године је била члан Извршнког комитета Централног комитета Савеза комунсита Хрватске. Децембра 1971. године, када је на седници у Карађорђеву, смењено руководство Савеза комуниста Хрватске на челу са Савком Дабчевић-Кучар и Миком Трипалом, Милка Планинц је преузела функцију председника Централног комитета СК Хрватске и на овој функцији је остала, пуних десет година, до маја 1982. године. У периоду од 16. маја 1982. до 15. маја 1986. године обављала је функцију председника Савезног извршног већа СФРЈ.
Умрла је 7. октобра 2010. године у Загребу.
Литература [уреди]
- Југословенски савременици - Ко је ко у Југославији. Хронометар, Београд 1970. година.
Спољашње везе [уреди]
| Део искључиво посвећен Народноослободилачкој борби. |
|
Део искључиво посвећен СФР Југославији. |
- Милка Планинц као строг премијер („Данас“, 22. август 2003)((sr))
- Simo Dubajić Milka Planinc in povojni poboji((sl))
- Жене председници влада 1945-2005((en))
- Преминула Милка Планинц („Блиц“, 7. октобар 2010)((sr))
|
||||||||||||||
|
|||||||