Милорад Б. Протић
| Милорад Протић | |
|---|---|
 Милорад Б. Протић | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 6. септембар 1911. |
| Место рођења | Београд, Краљевина Србија |
| Датум смрти | 29. октобар 2001. (90 год.) |
| Место смрти | Београд, СРЈ |
| Образовање | Универзитет у Београду |
Милорад Б. Протић (Београд, 6. септембар 1911 — Београд, 29. октобар 2001) био је српски астроном. Он је био директор Астрономске опсерваторије у Београду и открио је 33 астероида.
Биографија[уреди | уреди извор]
Рођен је 6. септембра 1911. године у Београду. Завршио је средњу Техничку школу у Београду (смер машинство), а потом се запослио у Индустрији авио мотора Раковица где је радио као технички цртач све до 1931. године.[1] Од 1932. године ради у Опсерваторији, прво као волонтер, а касније и као стално запослен. Он је био први научник који се 1932. године уселио у београдску Опсерваторију на Звездари, и у њој је остао до краја живота.[1] Од 1935. до 1937. године био је управник рачунарског центра. Када је 1935. године Опсерваторија почела са активностима посматрања директор Војислав Мишковић му је поверио организацију и спровођење редовног посматрања активности Сунчевих пега помоћу Цајсовог астрографа (Zeiss). Резултати посматрања су се редовно слали у Централни биро за соларну активност у Цириху, и тамо су се заједно са резултатима посматрања осталих опсерваторија штампали квартално у часопису Bulletin of Solar Activity.[1]
Био је уредник билтена под називом Bulletin de l’Observatoire astronomique de Belgrade (који је 1992. године преименован у Bulletin astronomique de Belgrade, а од 1998. године у Serbian Astronomical Journal).[1]
Године 1936. Протић је у Опсерваторији покренуо Службу посматрања малих планета и Сунца и у наредне две деценије је сам открио 33 астероида, а први астероид који је открио назван је 1564 Србија.[2][3] Неки од астероида које је открио су и:
- 1517 Београд, откривен 20. марта 1938. године, назван по Београду
- 1550 Тито, откривен 29. новембра 1937. године, назван према Јосипу Брозу Титу
- 1554 Југославија, откривен 6. септембра 1940. године, назван по Југославији
- 1675 Симонида, откривен 20. марта 1938. године, назван по краљици Симониди, жени средњовековног српског краља Милутина
- 1724 Владимир, откривен 28. фебруара 1932. године, назван по свом унуку
- 2244 Тесла, откривен 22. октобра 1952. године, назван по проналазачу Николи Тесли
- 2348 Мишковић, године, назван 10. јануара 1939. године, назван према Војиславу В. Мишковићу директору Опсерваторије.[2]
Рад у опсерваторији наставио је и током Другог светског рата, а наставио је са радом и после ослобођења Београда 1944. године. Када је дотадашњи директор опсерваторије Мишковић 1946. године поднео оставку, Факултетски савет Универзитета у Београду је поставио Протића за заменика директора.[1] На тој позицији он је успео да изврши реконструкцију ратом разорене Опсерваторије. И поред обавеза око реконструкције Опсерваторије Протић је на захтев Међународне астрономске уније (МАУ) почео са израчунавањем ефемериде за око сто познатих малих планета (1947. године - 98 мале планете, 1948. — 106 и 1949. 106 малих планета).[2] У мају 1948. године директор Опсерваторије постаје Милутин Миланковић, а Протић постаје секретар. На овој функцији Протић остаје до јануара 1949. године.
Милорад Протић је дипломирао Астрономију на Природно-математичком факултету Универзитета у Београду 1951. године.[1]
Од 1952. године Милорад Б. Протић је члан Комисије 20 за мале планете, комете и сателите у оквиру Међународне астрономске уније. У оквиру ове комисије присуствовао је 9. генералној скупштини МАУ 1955. године у Даблину као и 12. скупштини МАУ 1961. године у Хамбургу.[1]
Био је директор Астрономске опсерваторије у Београду од 1956. до 1960. и од 1971. до 1975. године.[1]
Преминуо је 29. октобра 2001. године у Београду.
У част М. Б. Протића, астероид 1983 RT3 који је Анри Дебоњ открио 2. септембра 2001. године је 30. децембра 2001. године добио име 22278 Протић.[1]
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ а б в г д ђ е ж з Чланак под називом OBITUARY, MILORAD B. PROTIĆ на сајту Српског астрономског журнала (http://saj.matf.bg.ac.rs) (језик: енглески)
- ^ а б в Чланак о Астрономској опсерваторији у Београду на сајту www.astronomija.co.rs Архивирано на сајту Wayback Machine (22. октобар 2013), Приступљено 13. 4. 2013.
- ^ "Политика", 29. окт. 1936
