Милорад Милинковић

С Википедије, слободне енциклопедије
Милорад Милинковић
Милинковић 2017.
Датум рођења(1965{{month}}{{{day}}})1965. (58/59 год.)
Место рођењаБеоград, СР Србија, СФР Југославија
ПребивалиштеБеоград
ОбразовањеМатематичка гимназија
Академија уметности
УниверзитетУниверзитет у Новом Саду
Занимањередитељ
сценариста
СупружникЈелена Ђукић
(2005—2018)
Деца1
РодитељиДушан Милинковић
Зорка Милинковић[1]

Милорад Милинковић (Београд, 1965) јесте српски редитељ, сценариста и глумац. Најпознатија су му остварења Мртав ’ладан, Потера за срећ(к)ом и Читуља за Ескобара. Режирао је први српски филм снимљен у 3Д технологији — Пети лептир. Милинковић је такође бивши певач, кантаутор, ди-џеј и фудбалски коментатор. Био је вокал и гитариста рок групе Морбиди и Мноћи и касније члан бендова Биг секс и Змајеви.[2]

Рођен је у Београду. У родном граду је завршио Математичку гимназију 1983. Уписао је Академији уметности у Новом Саду где је дипломирао 1991, одсек режија. Већ његов дипломски филм Сатан Панонски постигао је успех и бива позван као једини филм из бивше Југославије на Бијенале у Барселони.[3][4][5][6][7] Режирао је још мноштво филмских и телевизијских остварења: Рок дезертери, Рокументи, Казнени простор, Црни Груја 2, Дангубе!...

Милинковић је такође трагач у српској верзији ТВ квиза Потера.[8][9] Такође је био коментатор фудбалских утакмица на каналима Евроспорта.[10] Написао је две књиге: Фантом трамвај, или, Чудновати доживљаји мог пријатеља Симе и његова заоставштина у пет књига и Мртав ’ладан и без ноге, или, И после Тита Тито.

Биографија[уреди | уреди извор]

Младост и први музички дани[уреди | уреди извор]

Отац му је рођен у Осечини. Милинковићев деда је био носилац Албанске споменице а прадеда Ђорђе Петровић је погинуо прелазећи Албанију у Првом светском рату.[1]

Милорад Милинковић је одрастао на Дорћолу. Пејоративни надимак Дебели[11][12] је добио још у детињству јер је имао проблеме с вишком килограма. У свом опроштајном тексту Милану Делчи, написао је да је у дорћолским кафићима провео неке незаборавне дане са Делчом.[13] Волео је музику те постаје успешни гитариста и певач у андерграунд круговима. Средином осамдесетих, тачније 1985. године оснива бенд "Морбиди и мноћи",[14] његов састав су чинили Марио Сурјан (бивши члан групе Радост Европе)- гитара, пратећи глас; Дејан Стефановић (бивши члан групе Дух Нибор) - бас, пратећи глас и Стерије Толић - бубањ и удараљке. Као чланови групе су и Мирко Миливојевић (касније бубњар групе ЕКВ) као и Марио Шепаровић и Ћурчић. Њихове песме су "Играј твист на њеном лицу", "Зомби", "Хит" и песма "Пут".[15] Уз бенд је постојало и удружење Морбида под скраћеницом СМБ (Савез Морбида Београда).[14] После бенда Морбиди и мноћи, окушао се у групи Биг секс.[16] Једна од њихових најпознатијих нумера је "седми дан". Касније, поново је у бенду под називом "Змајеви".[17] Са бендом 'змајеви' издаје албум 2003 године, а од тог истог бенда у познатој другој сезони серије "Црни Груја" је и музика. Најпознатији члан бенда је поред редитеља Милорада Милинковића и продуцент Боца Стојиљковић.[17] После значајних успеха и остављања трага у музичком свету, Милорад Милинковић се окреће филмском свету и одлази у Нови Сад на Академију уметности и уписује одсек режија.

Дипломски рад осваја награду[уреди | уреди извор]

С обзиром на то да је много година провео у музици, то је имало утицаја и на његов дипломски рад над Академији уметности. Његов дипломски рад[18] о Ивици Чуљку, надимак Кечер 2, винковачком панкеру, локалној легенди, познатом по мистичном и ексцентричном понашању,[19][20][21] је заправо документарац[22] којим је Милинковић показао свој велики дар режирања. Дипломски филм[3] "Сатан Панонски" носи истоимени псеудоним који је Ивица Чуљак сам сковао од погрдних имена који су му упућивали његови суграђани.[23] Филм почиње[5] у Студентском културном центру 23. маја 1990. године ексцентричним понашањем Сатана Панонског, који се на сцени сече и ваља, даље у филму је његов разговор на радио станици Б92 29. маја 1990. године, а завршава у болници Поповача.[18][5] Ово је једини филм снимљен за живота Сатана Панонског, уједно и дипломски рад студента Милорада Милинковића у класи професора Влатка Гилића. Ово је једини филм из бивше Југославије који је био позван на Барселонски бијенале.[6][24] Међутим, Милинковић не одлази на тај значајни културни догађај.[24]

Позоришне представе[уреди | уреди извор]

Милорад Милинковић је режирао следеће позоришне представе: Happy night (Миленко Бодирогић, 1992, Београдско драмско позориште); Београдске приче (Александар Баришић, 1993, СКЦ); Зиги, звездана прашина (Марија Солдатовић, 1995, Битеф Театар); Љубавник (Харолд Пинтер, 1998, Југоконцерт-Битеф Театар); Пасторала (Радослав Павловић, 2007, Фави Театар).[25]

Први филм[уреди | уреди извор]

Филм - Мртав Ладан 2002. године.

Снимио је свој први дугометражни филм 2002. године под називом "Мртав'Ладан", за који је три године раније написао сценарио.[26] Сцене за филм су рађене у Банатској равници - Вршцу.[27] Дебитантска црнохуморна комедија остварила је велики хит. Првобитни радни наслов филма "Мртав'Ладан" је био "Човек у љубичастом оделу".[28] Филм је имао преко 300.000 гледалаца,[29] тако да се процењује да га је видело више милиона људи. По укупној гледаности у домаћим биоскопима заузео је друго место, одмах иза филма Зона Замфирова.[30] Пошто је иза себе, те године, оставио сва домаћа остварења, уследила је и ТВ серија, а до сада је репризирана четири пута.[30] Филм је толико успешно прихваћен у народу да је чак и једна посластичарница[31] у Бањалуци названа "Мртав'Ладан". Милинковић каже да се нада да ће се десити наставак филма у 2014. години. Све ће бити јасније почетком године - каже Милорад, додајући да је сценарио већ написан. "Филм ће се снимати у целом региону" - каже за "Блиц" Милинковић. "У наставку филма планира се и доста глумаца из Хрватске. Ја нисам југоносталгичар, већ сам реалан. Радујем се свакој врсти уметничке сарадње са креативним људима којима је филм на првом месту" - каже Милинковић.[32] За наставак филма заслужна је и продукција "Ливада филм"[33] из Загреба која је желела да ради наставак овог филма. За сада радни наслов филма је "Ладно мртав". Несумњиво, може се приметити да су филмови "Викенд са Барнијем"[34] (1989) режисера Тед Кочефа и "Невоље са Харијем"[35] (1955) Алфреда Хичкока,[26] имали утицај на Милинковићев филм "Мртав'Ладан".

Други филм и није баш „Срећка“[уреди | уреди извор]

Филм - Потер за срећ(к)ом 2005. године.

После првог успешног филма, уследио је други не тако, по мишљењу критичара, успешан филм. Димитрије Војнов, филмски критичар, каже: ”Потера за срећ(к)ом”, наиме, није само неуспео филм. Она је неопростив пример дрског јавашлука који се не може заклонити угледним и популарним именима која се око њега врте. Овај филм је повреда угледа за сваког учесника… Да је ово Холивуд, па да су наши филмски аутори плаћеници који раде шта им се наручи, “Срећко” би могао стајати као мање славна ставка у њиховим каријерама. Међутим, овде где се ауторски и комерцијални филм преплићу, где су по правилу најгледанији и најомиљенији квалитетни филмови, где нам ти исти глумци са позоришне сцене за малтене већи новац приказују неку уметност, где се стално нешто као боре за своју уметност и боље услове, битан је и углед, а новац дефинитивно није довољно велики да све оправда…ни Милорад Милинковић, који несумњиво јесте један од добрих чувара београдског духа, неко време неће моћи да поврати икакав редитељски кредибилитет”.[36] Слушаоци радија 021, када их је водитељ Јован Стојановић питао: “По вашем мишљењу, који је најгори домаћи филм икада снимљен?” У низу набрајања лоших филмова, навели су и други филм Милорада Милинковића.[тражи се извор] Rotten Tomatoes оцењује филм ниском оценом.[37] Међутим, режисер Милорад Милинковић, на филмском фестивалу у Херцег Новом, на све критике одговорио је да је намеравао да сними “лимунаду”, али не у пежоративном значењу, већ као жанр који публика воли, а критика потцењује.[38] Филм је био на такмичењу двадесетог филмског фестивала у Херцег Новом 2006. године.[39] Девет филмова је било у конкуренцији Херцег Новом, међу њима и ”Потера за срећ(к)ом”. Потребно је нагласити да је то први српски филм који је снимљен у иностранству после десет година.[40] Део филма је сниман на Крфу, где је учествовало и троје грчких глумаца а то су Христос Савас, Александрос Катехис и Деспина Јанопоулоус.[41][42]

Оглас у коме траже двојицу аутора стварне читуље[уреди | уреди извор]

Филм - Читуља за Ескобара 2008. године

Премијера филма „Читуља за Ескобара“ је одржана 13. марта 2008. године.[тражи се извор] Једна од занимљивости која је везана за овај филм је податак да су продуценти уоучи премијере филма објавили оглас у коме су тражили двојицу аутора стварне читуље, њихов идентитет се тражио јер представља сегмент настанка инспирације филма.[43] Наиме када је чувени краљ дроге Пабло Ескобар убијен, Дејан Јеловчић и Давор Обрадовић јесу момци који су 1993. године платили читуљу на страницама најстарјијег листа на Балкану Политика.[44] Ови актери и данас живе у Београду.[44] Милинковић је рекао “Знам да су момци били на премијери и одгледали филм.”[45] Редитељ у овом филму начиње и тему промене пола, у вези са тиме разговарао је и са психолозима, да би открио како пролазе људи кроз све то.[45]

За три недеље овај филм је видело 80,000 гледалаца.[45] Милорадов дугометражни играни филм “Читуља за Ескобара” је настао у продукцији “Пинк Филм Интернатионала”.[46] У овом филму, што је реткост за домаћи филм, постојао је кастинг директор.[47] То је био Слободан Шуљагић којем је поверен и посао извршног продуцента. Милинковић каже “... да је посао кастинг директора и те како потребан и да доноси резултате. То би требало да има у виду свака овдашња филмска продукција”.[47] Дејан Дабић професионални филмски критичар прокоментарисао је филм следећим речима “... иако је Милинковић и раније потврдио да је занатски прецизан редитељ, да добро ради с глумцима, њему је овај филм једноставно исклизнуо, тако да помало цинично делује дистрибутерска најава - “да овај филм још нисте видели.”[48] Борислав Анђелић, филмски критичар, рекао је да је до сада то најамбициознији филм овог редитеља. Уз подршку све моћније продукције Пинк-а, реч је о његовом најкомплекснијем филмском пројекту, али није остварио вишеструке циљеве.[49] Прича има додирних тачака с филмовиа Тај дивни живот Френка Капре[50] и Игром плакања Нила Џордана.[51][52][53]

Аплаузи на премијери — уродио сок од клеке[уреди | уреди извор]

Здухач значи авантура 2011. године

Милорад Милинковић овога пута се публици представио тинејџерском музичком комедијом, а премијерно[54] је приказана 5. априла 2011 године у Центру “Сава”. Многобројна публика поздравила је бурним аплаузом редитеља, ауторску екипу и глумачки ансамбл. Драган Бјелогрлић је изјавио ”Милорад Милинковић се, за разлику од многих, слаже са њим, и не приказује свакодневницу онаквом каква јесте, већ покушава да лаганим темама забави и улепша сат и по времена сваком гледаоцу”.[тражи се извор] Јелисавета Орашанин је рекла да “То је опуштен и духовит филм, без насиља и псовки”.[55] Милинковић је о свом филму рекао “Лично волим филмове који су забавни и духовити, али који имају и оно нешто што их чини другачијим и даје им дубљу ноту, нешто због чега филм не заборавите чим изађете из биоскопске сале, већ вам у малом мозгу остају слике или питања или емоције. Сад, ја се надам да је овај филм такав”.[55] Такође “наставиће добар талас враћања публике у биоскопе и вере у домаћи филм”,[56] истиче Милинковић. У свом филму имао је и глумце дебитанте, а осим оригиналне музике коју је писао Драгољуб Марковић, има много песама свих бендова из региона. У филму је наступила и Бањалучка група “Сопот”. Филму је био потребан бенд, па су их позвали. Бенд је изјавио да је ово омладински филм, пун хумора и тинејџерске романтике који тера публику да се добро забави и опусти. “Филм је релаксирајући, а за разлику од већине остварења који се снимају на овим просторима и која третирају ратну тематику, те “тешке” теме, овде нема ни “ Р” од речи “рат”, што нам је посебно драго, јер смо ми бенд који кроз свој рад и филозофију пропагира вредности и односе међу људима као што су мир, љубав, разумевање”.[57] Здухач обилује музиком и аутентичним снимцима са Демофеста. Оно што га свакако уздиже на ниво култног филма јесу обраде фолк хитова на рок мелодије које је урадио глумац Марко Гверо.[58] Дубравка Лакић, филмски критичар, коментарише “Једно је сигурно - Требиње и Бања Лука у новом филму... изгледају као пресликани са најлепших панорамских разгледница, и уколико је ово био стратешки циљ овог филма, он је сасвим постигнут”.[59] Милорад Милинковић сасвим добро комуницира са биоскопском публиком. Очигледно да је уродио плодом редитељски сок од клеке. Лик из наслова - Здухач је митолошко биће, човек са даром да се у сну бори за добро, истовремено је и лик у видео игрици коју играју главни јунаци. Филм је урађен уз иновативну примену ХД технологије. Филм је сниман највише у Бањалуци и Требињу, а мањим делом у Београду.

Приватан живот[уреди | уреди извор]

Био је ожењен српском глумицом Јеленом Ђукић,[60][61] с којом има ћерку Дивну.[62]

Био је један од потписника подршке листи Александар Вучић — Србија не сме да стане пред парламентарне изборе у Србији 2023.[63]

Галерија[уреди | уреди извор]

  • Милинковић у Пироту 2021. године
    Милинковић у Пироту 2021. године
  • Милинковић у Пироту 2021. године
    Милинковић у Пироту 2021. године

Филмографија[уреди | уреди извор]

Филмови[уреди | уреди извор]

Филмови које је режирао Милорад Милинковић
Год. Назив Жанр Награда
1990-е
1990. Рок дезертери документарни
1990. Сатан Панонски документарни
1998. Secret of Aleksandar S. документарни
2000-е
2002. Мртав ’ладан[а] комедија
2005. Потера за срећ(к)ом комедија
2008. Читуља за Ескобара[а] комедија, криминални
2010-е
2011. Здухач значи авантура[а] комедија
2014. Пети лептир[а] породични, авантура
2018. Патуљци са насловних страна[а] комедија
2020-е
2023. Што се боре мисли моје[а] драма
//. Громовник у припреми
//. Била је тако лијепа у припреми
  1. ^ а б в г д ђ Такође и сценариста.

ТВ серије[уреди | уреди извор]

ТВ серије које је режирао Милорад Милинковић
Назив серије Време приказивања Напомене
Рокументи 1994—1995.
Казнени простор 2002—2003.
Црни Груја 2 2004—2005.
Дангубе! 2005. такође и сценариста
Љубав и мржња 2007—2008.
Само вечерас 2011.
Надреална телевизија 2012—2013.
Дојч кафе 2016.
Кљун[а] 2020. творац
Љубавни залогаји 2021. такође и творац
Сложна браћа — Next Đeneration 2021—2022.
Кнез Михаило 2024.
Сумпор 2024.
  1. ^ Милинковић није био део режисерске екипе, већ је осмислио идеју за филм у сарадњи са Срђаном Драгојевићем.

Као глумац[уреди | уреди извор]

Год. Назив Улога Напомена
2000. Земља истине, љубави и слободе
2001. Муње!
2002. Мртав ’ладан телохранитељ некредитован
2003. Казнени простор
2003. Лисице ТВ редитељ
2013. Надреална телевизија
2018. Немањићи — рађање краљевине ковач епизода: „Код Кулина бана”
2018. Тражим биоскоп за озбиљну везу глуми самог себе
2022. Камионџије д. о. о. Милинковић
2023. Сложна браћа — Next Đeneration матичар епизода „Рат и мир”
2023. Изолација реализатор

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Јовица Кртинић (26. 11. 2020). „Порекло Милорада Милинковића”. poreklo.rs. Приступљено 9. 1. 2021. 
  2. ^ „Naša tema: Svestrani i produktivni muzičari kod nas”. musicpocket.org. Приступљено 13. 12. 2023. 
  3. ^ а б Nme.Com. „NME Videos”. Nme.Com. Приступљено 11. 2. 2016. 
  4. ^ „SATAN PANONSKI, DORF '11 - Srbija, 1990. | Filmovi”. Art-kino. 13. 3. 2011. Приступљено 11. 2. 2016. 
  5. ^ а б в „abraxas 365 dokumentarci: Satan Panonski - dokumentarac (1990)”. Abraxas365dokumentarci.blogspot.com. 20. 5. 2011. Приступљено 11. 2. 2016. 
  6. ^ а б „13. Bijenale mladih umjetnika Evrope i Mediterana ...- Mladi.Info”. Yumpu.com. 13. 4. 2013. Приступљено 11. 2. 2016. 
  7. ^ „Potera Za Srećkom - Autori”. Systementertainment.com. Приступљено 11. 2. 2016. 
  8. ^ „Intervju: Milorad Milinković-Debeli - Srpski R’n’R: gdje je, kakav je i što dalje s njim? - Intervjui - RiRock.com © - glazbeni internet magazin” (интервју). Rirock.com. Приступљено 11. 2. 2016. 
  9. ^ „Filmski Centar Srbije”. Fcs.rs. Архивирано из оригинала 16. 02. 2016. г. Приступљено 11. 2. 2016. 
  10. ^ Veljko Ivanović (16. 12. 2018). „„Tragač” i komentator Milorad Milinković: Prenosimo Bundesligu zbog tog silnog „ić” koje se čuje”. Blic sport. Приступљено 9. 1. 2021. 
  11. ^ PAVLOVIĆ, Davor (23. 6. 2008). „Milorad Milinković Debeli: Živimo neku vrstu crne komedije”. Nezavisne.com. Приступљено 11. 2. 2016. 
  12. ^ http://www.balkanmedia.com/milorad-milinkovic-debeli-kako-uloviti-srecu-cl4491.html
  13. ^ „Milan Delčić – POZDRAV | UK Parobrod”. Ukparobrod.rs. Архивирано из оригинала 16. 02. 2016. г. Приступљено 11. 2. 2016. 
  14. ^ а б „Debeli i njegov bend”. Blic.rs. 29. 11. 2015. Приступљено 11. 2. 2016. 
  15. ^  od lajso taj Sub 23 Nov 2013 - 12:13 (23. 11. 2013). „Morbidi i mnoći”. Roknostalgija.8forum.net. Приступљено 11. 2. 2016. 
  16. ^ „Milorad Milinković”. Tvarenasport.com. Архивирано из оригинала 16. 02. 2016. г. Приступљено 11. 2. 2016. 
  17. ^ а б „Vesti dana - Kurir Dnevne novine”. Arhiva.kurir-info.rs. Приступљено 11. 2. 2016. 
  18. ^ а б „Palić u Vinkovcima | SEEcult.org Portal za kulturu jugoistočne Evrope”. Seecult.org. Приступљено 11. 2. 2016. 
  19. ^ „Satan Panonski: umjetnik, đavo ili oboje? - Vijesti.me[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 15. 02. 2016. г. Приступљено 10. 01. 2014.  Сукоб URL—викивеза (помоћ)
  20. ^ Autor: Rozita Vuković, Drago Hedl (4. 5. 2010). „Biografija braće Čuljak: Satan se rezao žiletom i bio na robiji sa starijim Vladom”. Jutarnji.hr. Архивирано из оригинала 16. 02. 2016. г. Приступљено 11. 2. 2016. 
  21. ^ „Satan Panonski sjekao se od krivnje jer je ubio čovjeka - Večernji.hr”. Vecernji.hr. Приступљено 11. 2. 2016. 
  22. ^ „Satan Panonski - Satan Panonski, (1990) - Film info - Moj Film”. Moj-film.hr. Приступљено 11. 2. 2016. 
  23. ^ „SvaĹĄtara Muzika: Satan Panonski biografija”. Svastara.com. Приступљено 11. 2. 2016. 
  24. ^ а б http://www.screenfest.org.rs/2008/bilten%204.pdf
  25. ^ Ime *. „Pastorala”. FaVI. Приступљено 11. 2. 2016. 
  26. ^ а б „Vesela crna komedija”. Blic.rs. 20. 12. 2015. Приступљено 11. 2. 2016. 
  27. ^ JOVANOVIĆ, Jelena. „Vršac popularan kao Holivud | Srbija”. Novosti.rs. Приступљено 11. 2. 2016. 
  28. ^ http://www.balkanmedia.com/mrtav-ladan-zavrseno-snimanje-cl996.html
  29. ^ Bojan Milenkovic for www.onomatopejaideja.com. „Onomatopeja Ideja”. Onomatopeja Ideja. Приступљено 11. 2. 2016. 
  30. ^ а б „Pet članova žirija odlučuje o pobjedniku | BL!N Magazin”. Banjalukain.com. Архивирано из оригинала 10. 01. 2014. г. Приступљено 11. 2. 2016. 
  31. ^ Loš, Tatjana. „Milorad Milinković: Na Balkanu nikad mira | Scena”. Novosti.rs. Приступљено 11. 2. 2016. 
  32. ^ V.Đurić. „"Ladno mrtav": Sprema se nastavak filma „Mrtav ladan“”. Blic.rs. Приступљено 11. 2. 2016. 
  33. ^ 14:11 30. Maj 2013. (30. 5. 2013). „LADNO MRTAV: Snima se drugi deo filma “Mrtav ladan” | Telegraf – Najnovije vesti”. Telegraf.rs. Приступљено 11. 2. 2016. 
  34. ^ „RTS :: Vikend sa Barnijem” (на језику: (језик: српски)). Rts.rs. Приступљено 11. 2. 2016. 
  35. ^ „Nevolje s Harijem - Arhiva” (на језику: (језик: српски)). Filmski.Rs. Архивирано из оригинала 04. 03. 2016. г. Приступљено 11. 2. 2016. 
  36. ^ „Vesti dana - Kurir Dnevne novine”. Arhiva.kurir-info.rs. Приступљено 11. 2. 2016. 
  37. ^ „Potera za Srec(k)om (2005)”. Rotten Tomatoes. 6. 10. 2005. Приступљено 11. 2. 2016. 
  38. ^ „Novine broj 1064 - Vesti iz kulture - Culture, Arts and Entertainment News - Novine Toronto”. Novine.ca. Приступљено 11. 2. 2016. 
  39. ^ „DEVET FILMOVA U KONKURENCIJI U HERCEG NOVOM | SEEcult.org Portal za kulturu jugoistočne Evrope”. Seecult.org. Приступљено 11. 2. 2016. 
  40. ^ „Potera Za Srećkom - O Filmu”. Systementertainment.com. 6. 10. 2005. Приступљено 11. 2. 2016. 
  41. ^ „Potera Za Srećkom - Glumačka Podela”. Systementertainment.com. Приступљено 11. 2. 2016. 
  42. ^ „'Potera za sreć(k)om' od danas u bioskopima”. Blic.rs. 18. 12. 2015. Приступљено 11. 2. 2016. 
  43. ^ „"Čitulja za Eskobara" donosi nagradu | Mondo Portal”. Mondo.rs. 13. 2. 2008. Архивирано из оригинала 16. 02. 2016. г. Приступљено 11. 2. 2016. 
  44. ^ а б Radenović, Adelarda (14. 2. 2008). „Press Online :: Džet set :: JA SAM AUTOR ČITULJE ZA ESKOBARA!”. Pressonline.rs. Архивирано из оригинала 16. 02. 2016. г. Приступљено 11. 2. 2016. 
  45. ^ а б в B. N. „Čitulja samo povod | Kultura”. Novosti.rs. Приступљено 11. 2. 2016. 
  46. ^ „"Čitulja za Eskobara" u martu [s2]”. Popboks. 21. 2. 2008. Архивирано из оригинала 05. 03. 2016. г. Приступљено 11. 2. 2016. 
  47. ^ а б „Intervju: MILINKOVIĆ: Drugačija i neočekivana krimi priča - Dnevnik”. Naslovi.net. Приступљено 11. 2. 2016. [мртва веза]
  48. ^ „YU FIPRESCI - Medjunarodna federacija filmskih kriticara”. Sfipresci.org. Приступљено 11. 2. 2016. 
  49. ^ „FIPRESCI Srbija - Medjunarodna federacija filmskih kriticara”. Sfipresci.org. Приступљено 11. 2. 2016. 
  50. ^ „Snima se nastavak "Divnog života"”. B92.net. 19. 11. 2013. Приступљено 11. 2. 2016. 
  51. ^ „Nil Džordan snima mračnu komediju | Zanimljivosti”. Nadlanu.com. 3. 8. 2010. Приступљено 11. 2. 2016. 
  52. ^ „ČITULJA ZA ESKOBARA – Milorad Milinković - Dobar film [s2]”. Popboks. Архивирано из оригинала 05. 03. 2016. г. Приступљено 11. 2. 2016. 
  53. ^ „The Crying Game (1992) Prolog”. Prolog.rs. Приступљено 11. 2. 2016. 
  54. ^ „Premijerno prikazan film "Zduhač znači avantura"”. Nadlanu.com. Приступљено 11. 2. 2016. 
  55. ^ а б [1]
  56. ^ Milorad Milinković: Zduhač znači avantura | Scena | Novosti.rs
  57. ^ “Avantura” nam se isplatila | Planeta | Novosti.rs
  58. ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 10. 01. 2014. г. Приступљено 10. 01. 2014. 
  59. ^ Политика Online
  60. ^ „Razvela se od tragača iz „Potere“, a sada ima novu ljubav: Marko je divan FOTO”. nova.rs. Приступљено 28. 10. 2021. 
  61. ^ „Jelena Đukić: Milorad i ja već tri godine nismo zajedno”. nova.rs. 4. 2. 2021. Приступљено 28. 10. 2021. 
  62. ^ V.Đ.Đ. „Milorad Milinković i Jelena Đukić dobili ćerku Divnu”. Blic.rs. Приступљено 11. 2. 2016. 
  63. ^ „Ovo je spisak ljudi koji su podržali listu „Aleksandar Vučić – Srbija ne sme da stane“: Među njima Dragan Stojković Piksi, Nikola Jokić, Nikola Pejaković…”. Danas. Приступљено 8. 12. 2023. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Милорад_Милинковић&oldid=27702015”