Милоје Васић
Из Википедије, слободне енциклопедије
Милоје Васић (рођен 3. септембра 1869. у Великом Градишту, преминуо 4. новембра 1956. у Београду) је био чувени српски археолог, професор на Београдском универзитету и члан САНУ. Сматра се једним од најистакнутијих српских представника хуманистичких наука.[1] На основу ископавања праисторијског локалитета у Винчи дошао је до закључка да подунавска култура потиче из Средоземља (Егејска култура) и предње Азије, а не из нордијских земаља.
Дописни члан САНУ постао је 18. марта 1948, а редовни 27. маја 1952.
[уреди] Биографија
Од 1896. до 1899. године је студирао археологију у Берлину и Минхену. Дипломирао је код професора Фуртвенглера. Исте године се вратио у Србију гдје је предавао у Великој школи и на Филозофском факултету од 1899. до 1941. године, а потом, по завршетку Другог свјетског рата опет од 1947. до 1955. године.
Археолошка истраживања у Винчи је започео 1908. године. Нека своја археолошка истраживања је радио уз спонзорства Руског царског археолошког института у Цариграду и Енглеза сер Чарсла Хајда. У периоду од 1932. до 1935. године је објавио резултате својих обимних истраживања у монографији „Праисторијска Винча“ у два тома. За вријеме свог живота је објавио преко 200 научних радова и сматра се оцем модерне српске археологије[1].
Дана 20. априла 2007. у Великом Градишту, родном месту познатог професора, постављена је спомен биста, испред Великоградиштанске гимназије.
[уреди] Награде
- Милоје Васић је убројен у 100 најзнаменитијих Срба у истоименој књизи из 1993. године.
