Мински гето

Из Википедије, слободне енциклопедије
Јевреји у Минском гету, 1941.

Мински гето је формиран у Минску убрзо после инвазије нацистичке Немачке на Совјетски Савез. Био је један од највећих у источној Европи, а највећи на окупираној територији Совјетског Савеза. У њему је било смештено близу 100.000 Јевреја, од којих је већина страдала у холокаусту.

Као и у многим другим гетима, Јевреји су били приморани да раде за Немце у фабрикама.[1] Становници гета су живели у веома лошим условима, са недовољним залихама хране и лекова.[2]

У марту 1942. убијено је око 5.000 Јевреја. Данас се на том месту налази споменик Минском гету. До августа 1942. у гету је остало мање од 9.000 Јевреја, према немачким званичним документима.[2] Гето је ликвидиран 21. октобра 1943,[2] а преостали миншки Јевреји су убијени у логору смрти Собибор.[1] Неколико хиљада Јевреја је убијено и у логору Мали Тростанец.

Референце[уреди]

  1. ^ а б MINSK, Holocaust Encyclopedia
  2. ^ а б в Minsk Ghetto, Приступљено 9. 4. 2013.

Литература[уреди]

  • Barbara Epstein (2008). The Minsk Ghetto 1941-1943: Jewish resistance and Soviet internationalism. University of California Press. ISBN 978-0-520-24242-5. 
  • Hersh Smolar, The Minsk Ghetto: Soviet-Jewish partisans against the Nazis, Holocaust Library, 1989, ISBN 0-89604-068-2

Спољашње везе[уреди]