Минхаузенов синдром

Из Википедије, слободне енциклопедије
Умишљени поремећаји
Класификација и спољашњи ресурси
ICD-10 F68.1
ICD-9 301.51
DiseasesDB 8459 33167
eMedicine med/3543 emerg/322 emerg/830
MeSH D009110

Минхаузенов синдром је узнемиравајући психопатолошки поремећај[1], где старатељ преувеличава, фабрикује и индукује болест друге особе како би добио похвале и дивљење када жртви укаже бригу и помоћ. Назив је добио по немачком барону Минхаузену који је волео фантазирати, преувеличавати и лагати. Сам назив је у медицину увео енглески доктор Ричард Асхер. Овај поремећај је један од облика такозваних умишљених болести, и као такав веома је сличан хипохондрији, али се од ње разликује у томе што код хипохондрије пацијент заиста мисли да има неку болест, док код овог Минхаузенов синдрома пацијент свестан да претерује и да инсценира болест, повреду, инфекцију и слично.[2] У суштини болести је незадрживи нагон да се лажном пацијенту укаже пажња, а узрок је највероватније недостатак љубави и пажње у детињству.

Настанак болести[уреди]

Прецизан узрок ове врсте поремећаја још увек није тачно утврђен. Претпоставка је да и биолошки и психолошки фактори играју улогу у развоју Минхаузеновог синдрома. Занемаривање у детињству, недостатак пажње, деструктивно понашање, недостатак самопоуздања или чести боравци у болници само су неки од фактора који утичу на развој синдрома. Због саме природе поремећаја који се заснива на лажним дијагнозама тешко је утврдити тачан број оболелих зато и не постоје поуздани статистички подаци, иако је сигурно да је ова врста поремећаја ретка. Обично почиње у раном одраслом добу. Први облик овог синдрома уочен је 1964. године, када је америчком фабриканту по имену Вартсал украдено кредитно писмо, које је омогућавало лечење у болницама. Лопов је вратио новац који је био у новчанику, а са кредитним писмом је под именом власника кренуо да обилази болнице у америчким градовима. Обишао је свих педесет америчких држава, пресељавајући са једне на другу болницу.

Током свог путовања лажном Вартасалу је између осталог урађено 2768 рентгенских снимања, од тога 254 РТГ снимака грудног коша. За испитивање стомака је 387 пута попио баријум кашу. Слепо црево му је оперисано три пута, а седамнаест пута му је рађена операција кривог носа. У току једне године је 187 пута примљен у болницу, најчешће би исти дан по пријему би и побегао.[3]

Дијагноза[уреди]

Минхаузенов синдром и лажни поремећаји имају сличне типичне обрасце понашања међу којима могу бити: драматична и панична презентација симптома, знање о медицинским терминима и поступцима, лицемерно и свадљиво понашање према медицинском особљу, присуство више хируршких ожиљака по стомаку као резултат вишеструких операција да би се истражили измишљени симптоми, појава симптома само када је пацијент сам и није подвргнут посматрању. Особе са овим синдромом тврде да имају одређене симптоме болести, често се жалећи на бол у трбуху, кратку несвестицу и температуру. Склоне су да лажирају резултате дијагностичких тестова или чак да се намерно повређују, само да би добили што детаљнији преглед. Особе са оваквим стањем често покушавају да прећуте личне детаље, не допуштају разговор и контакте болничког особља са члановима породице. Чим лекар почне да сумња да особа симулира симптоме, пацијент напушта болницу, често уз претњу тужбом за некомпетентност и здравствену заштиту тражи на другом месту. Зато се синдром скоро увек открије накнадно кад особа већ оде из установе у којој се лечила.

Минхаузенов синдром код деце[уреди]

Мишљење великог броја педијатара је да је Минхаузенов синдром један од начина злостављања деце од стране родитеља, при чему родитељи свесно инсценира болест код свог детета, принуђавајући га да велики део живота трпи медицинске претраге и дуготрајан боравак у болници. На овај начин испровоцирају Минхаузенов синдром код деце, па су познати случајеви да више деце од истих родитеља имају овај синдром.

Минхаузенов синдром на послу[уреди]

Нејтан Бенет, професор менажмента у Атланти, дефинисао је појаву при којој неки запослени сеју семе раздора између својих колега, да би се касније доказали као они који решавају конфликте и доприносе организацијској ефикасности, или измишљају проблеме, а своја, такође измишљена, решења презентују својим надређенима и за то примају похвале. Ово понашање професор Бенет назива синтагмом „Минхаузена на послу“ и дефинише га као појаву у радном окружењу када запослени стварају фиктивне организацијске проблеме да би их сами решили. Такође, проучавају се и методе за препознавање и неутралисање ових појава од стране менаџера.

Лечење[уреди]

Овај хронични поремећај је врло тешко у потпуности излечити. Оболела особа одбија лечење од овог синдрома и кад осети да је откривена најчешће одлази у другу здравствену установу. Лечење овог поремећаја дуготрајно је и тешко. Кад се са сигурношћу утврди да је реч о овом типу поремећаја приступа се психотерапији како би се промениле навике и понашања особе, а сам исход лечења је веома неизвестан.

Извори[уреди]

  1. ^ A.A. Jovanović, V.P. Popović, S.S. Savić, Đ. Alempijević, N. Janković (2005). „Minhauyenov sindrom preko posrednika“. Srpski arhiv za celokupno lekarstvo (Beograd) 133: 173-179. BIBLID: 0370-8179. 
  2. ^ Krahn LE, Bostwick JM, Stonnington CM (2008). „Looking toward DSM-V: should factitious disorder become a subtype of somatoform disorder?“. Psychosomatics 49 (4): 277–82. DOI:10.1176/appi.psy.49.4.277. PMID 18621932. 
  3. ^ „Minhauzenov sindrom - Leteci Holanđanin“. 

Литература[уреди]

Додатна литература[уреди]

  • Feldman, Marc (2004). Playing sick?: untangling the web of Münchausen syndrome, Münchausen by proxy, malingering & factitious disorder. Philadelphia: Brunner-Routledge. ISBN 0-415-94934-3. 
  • Fisher JA (2006). „Playing patient, playing doctor: Münchausen syndrome, clinical S/M, and ruptures of medical power“. The Journal of medical humanities 27 (3): 135–49. DOI:10.1007/s10912-006-9014-9. PMID 16817003. 
  • Fisher JA (2006). „Investigating the Barons: narrative and nomenclature in Münchausen syndrome“. Perspect. Biol. Med. 49 (2): 250–62. DOI:10.1353/pbm.2006.0024. PMID 16702708. 
  • Friedel,Robert O., MD Borderline Personality Disorder Demystified, Pg 9-10, Münchausen syndrome, Münchausen syndrome by Proxy. ISBN 1-56924-456-1
  • Davidson, G. et al. (2008). Abnormal Psychology - 3rd Canadian Edition. Mississauga: John Wiley & Sons Canada, Ltd.. стр. 412-. ISBN 978-0-470-84072-6. 
  • Prasad, Ashoka; Oswald, A. G.. Munchausen's syndrome:an annotation. 

Спољашње везе[уреди]


Star of life.svg     Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).