Миодраг Павловић

Овај чланак или један његов део нема никакве независне и поуздане изворе. Помозите да се овај чланак побољша тако што ћете унети одговарајуће референце. Текст који не садржи референце може бити доведен у питање, а потом и уклоњен.

Миодраг Павловић
Миодраг Павловић
Општи подаци
Датум рођења	28. новембар 1928.
Место рођења	Нови Сад (Краљевина СХС)
Рад

Миодраг Павловић (Нови Сад, 28. новембар 1928) је српски књижевник, песник и есејиста, академик САНУ

Биографија [уреди]

Рођен је 1928. у Новом Саду. Основну и средњу школу је завршио у Београду, као и Медицински факултет који је студирао у периоду 1947-1954. 1952. је објавио своју прву збирку песама под називом „87 песама“. Ова збирка песама се сматра прекретницом у новијој српској поезији и она је у потпуности определила даљи животни пут Миодрага Павловића. Након његове знамените књиге „87 песама“, која је, насупрот соцреализму, прокламовала неонадреалистички протест, Павловић је, онда када је то била идеолошко-политичка јерес, посегао за ревалоризацијом наше неправедно запостављене песничке прошлости. Миодраг Павловић је у духовном сазвучју балканске традиције и живог преплитања митских и историјских наноса установио нов тип српског песништва.

1960. је постао драматург у Народном позоришту у Београду. Радио је 12 година као уредник у издавачком предузећу „Просвета“.

Био је један од академика који су потписали Апел против рата, овај апел је објављен 18. новембра 1991. Био је и један од извршилаца последње воље Исидоре Секулић (данас једини живи).

Међу најзначајнија његова дела спадају збирке поезије „87 песама“ (1952), „Стуб сећања“ (1953), „Хододарје“ (1971), „Улазак у Кремону“ (1989), „Космологија профаната“ (1990), „С Христом нетремице“ (2001), романи „Други долазак“ (2000.), „Афродитина увала“ итд. Написао је више књига есеја. Саставио је неколико антологија поезије, међу њима се посебно истиче „Антологија српског песништва од XIII до XX века“ (1964, а потом велики број издања). Ова антологија је поново вратила на поетску сцену неке заборављене писце као што је на пример Милица Стојадиновић Српкиња.

Имао је водеће место у модерној српској поезији почев од већ култне књиге „87 песма“ чије је објављивање 1952. означило дефинитивни раскид њега и његове генерације са наметнутим догмама, естетским и идеолошким, у стваралаштву. Изванредан зналац српске и европске поезије, сјајан есејиста. Један од најутицајнијих песника полератне српске књижевности. Његова поезија и есеји су објављени на свим европским језицима и неколико оријенталних језика. Његова дела су нарочито превођена на немачки језик и врло високо оцењивана у најугледнијим немачким листовима. Заступљен је у првој антологији модерне српске поезије на немачком језику која је изашла 2004. године. Ова антологија се зове „Песма помера брда“ према једном стиху Миодрага Павловића, антологија садржи 260 песама од 82 песника.

Добио је Европску награду за поезију немачког града Минстера, 2003. године, за збирку поезије „Улазак у Кремону“ (на немачки је превео Петер Урбан). Добио је награду “Ramonda Serbica“ 1995. године. Награду „Круна деспота Стефана Лазаревића“ добио је 2001. Добио је 1992. Награду Тодор Манојловић за модерни уметнички сензибилитет коју додељује Фонд „Тодор Манојловић“. Награда „Десанка Максимовић“ за 1996. годину. Дисова награда 1996. (у оквиру манифестације „Дисово пролеће“). Награда „Одзиви Филипу Вишњићу“ за родољубиво песништво. Признање „Стефан Првовенчани“ које додељују Рашке духовне свечаности, 2003. Добитник је Европске награде за поезију Књижевне општине Вршац (КОВ). Вукова награда 1998. Песничко признање „Жичка хрисовуља“ 1994. Награда Бранко Миљковић 1978. године за књигу „Видовница“. Змајева награда 1969. за дело „Велика Скитија“ И велики број других награда и признања које овде нису набројане. 2008. године добио је награду Извиискра Његошева за роман Бесовски вртлози и песничке књиге Живот у јарузи и Рајске изреке али и за целокупно књижевно дело.

Миодраг Павловић је редовни члан Европске академије за поезију. Дописни члан Српске академије наука и уметности постао је 1978, а редовни члан 1985. године. Живи у Београду.