Миомир Петровић

Овај чланак нема никакве независне и поуздане изворе. Према правилима о биографијама живих особа, он мора садржати изворе. Помозите да се чланак унапреди тако што ћете му додати неутралне, проверљиве и поуздане изворе. Напомена: Контроверзне тврдње о живим особама које немају референцу или је референца коју имају непоуздана — без обзира да ли је тврдња позитивна, негативна, неутрална или само мало вероватна — мора бити одмах уклоњена без икакве дискусије. Ако имате коментаре који би могли да донесу решењу проблема, молимо вас да погледате страницу за разговор.

Миомир Петровић
Миомир Петровић
Информације
Датум рођења	1. март 1972.
Дела
Потпис

Миомир Петровић (1. март 1972) је писац, приповедач и драматург. Син је академског сликара Градимира Петровића.

Образовање

Дипломирао је на одсеку за Драматургију на Факултету драмских уметности у Београду (1995) и магистрирао на одсеку за Театрологију на ФДУ у Београду (1999). Његова магистарска теза носи назив: Дела савремених домаћих драмских писаца на репертоару Атељеа 212 у раздобљу 1967-1987. Докторирао је на тему Митска матрица у уметничким и медијским текстовима (Сартр, Вендерс, Рансмајер, Бејкон) на Интердисциплинарним студијама на Универзитету уметности у Београду. Добитник је Октобарске награде града Београда за књигу драма Аргивски инцидент (Скупштина града Београда, 1996).

Каријера

Радио је као главни драматург позоришта Атеље 212 у Београду (1996—1999), као заменик директора драме Народног позоришта у Београду (2001), затим као драматург Народног позоришта у Београду (2003), асистент-уметнички сарадник на предмету Драматургија на Академији уметности БК у Београду (1998—2007) и као доцент на предметима Историја светске драме и позоришта и Историја националне драме и позоришта на истом факултету. Од 2008. године је доцент на предмету Креативно писање, читање и интерпретација на Факултету за културу и медије Мегатренд универзитета у Београду. Члан је Управног одбора Педагошког музеја у Београду (2005), Удружења књижевника Србије (1998—2000), југословенског комитета панбалканског удружења Ригина Карта (Атина, Грчка), члан Удружења драмских уметника Србије. Заступљан у веб антологији савремене српске уметности Пројекат Растко.

Објављене драме и извођења

Објавио је драме „Вагабунд у градском врту“ (Нови Сад: Сцена, 1995), „Аргивски инцидент“ (Крагујевац: Јефимија, 1996), „Демијург“ (Крагујевац: Јефимија, 1997), „Appendix“ (Београд: Књижевна реч, 1997), „Чопор“ (Нови Сад: Сцена, 1998). Извођења: „Appendix“ - Центар лепих уметности Гварнеријус (2003), режија Бошко Ћорђевић; „Appendix“ — Радио Београд I програм, режија Божидар Ћуровић (2004); „Вучје легло“ — Народно позориште Пирот (2006), режија Борис Тодоровић. Објавио је и театролошке огледе „Ослобођење драме“ (Београд: Задужбина Андрејевић, 2000).

Свет прозе

Већ 1996. године почео је да објављује приче у Књижевној речи, Политици, Позивници (Зрењанин) и романе „Сакаћење Романа“ (Београд: Просвета, 1997), „Панкратион“ (Београд: БИГЗ, 1998), „Самомучитељ“ (Београд: Просвета, 2000).

Прекретницу у рецепцији његове књижевности представља роман „Персијско огледало“ (Београд: Геопоетика, 2001). Следи роман „Архипелаг“ (Београд: Геопоетика, 2003). Од 2005. године ексклузивни је аутор издавачке куће Лагуна из Београда са романима:

• „Лисичје лудило“ (Београд: Лагуна, 2005)
• „Стаклена прашина“ (Београд: Лагуна, 2006)
• „Либанско лето“ (Београд: Лагуна, 2007)
• „Персијско огледало“ (2. издање, Београд: Лагуна, 2008)
• „Бакарни бубњеви“ (Београд: Лагуна, 2009)
• „Галеријеве ватре“ (Београд: Лагуна, 2011)
• „Течни лед“ (Београд: Просвета, 2011)
• „Мирис мрака“ (Београд: Лагуна 2013)

Стил Миомира Петровића одликује инклинирање поетској прози, али жанровско експериментисање у распону од ескапистичког лиризма до хорора, необарокни приступ дугачким реченицама пажљиво вођене структуре.

Коментари

„Миомир Петровић (1972) спада у најзанимљивије српске прозаисте млађе генерације — не само по вештини приповедања, већ и по ерудицији.“

(Дневник, Нови Сад)

„Миомир Петровић слови на домаћој књижевној сцени за једног од најистакнутијих писаца млађе генерације.“

(Глас, Београд)

„Згуснутом и бриљантном прозом, Миомир Петровић на врло оригиналан начин трага за одговорима на два фундаментална питања. Једно је о природи уметности и варљивости стварања слике стварности. Особит тренутак српског романа!“

(Политика Експрес, Београд)

„Карактеристичним необарокним рукописом, Петровић вешто гради трилерски заплет у коме се преплићу алтернативна историја Београда, завере тајних друштава и мрачна будућност престонице. И у овом делу, аутор „Персијског огледала“ и „Лисичјег лудила“ експериментише са жанровима у распону од поетске прозе до хорора, подстичући читаоце да као и његови јунаци трагају за сопственим идентитетом и смислом у времену у коме су многе вредности обесмишљене.“

(Данас, Београд)

Литература

• Пројекат Растко, Панкратион, приступљено 14. мај 2013. 12:36
• Пројекат Растко, ОСМЕХ НАКАЗЕ или APPENDIX, приступљено 14. мај 2013. 12:41
• Издавачко предузеће Лагуна, приступљено 14. мај 2013. 12:50