Мира Алечковић
Из Википедије, слободне енциклопедије
Мира Алечковић (1923-2008) је српска песникиња.
Садржај |
[уреди] Живот
Рођена је 2. фебруара 1924. године у Новом Саду. Као гимназијалка, 1939. године постала је чланица СКОЈ-а, а 1941. године, од првог дана народноослободилачке борбе, и чланица партизанске илегале у Београду.
Била је једна од најбољих ученица Десанке Максимовић и њена блиска пријатељица. По завршетку гимназије студирала је општу књижевност и славистику у Београду као и вишу Фушеову школу при Сорбони.
Уредила је први број часописа "Пионир", који је у току рата издаван илегално. После рата песникиња наставља са друштвеним и књижевним радом. Уређивала је прве послератне часописе и листове за младе: "Омладина", "Младост", "Полетарац", и "Змај". Више од двадесет година је била главни и одговорни уредник "Змаја". Била је секретар, потпредседник и председник Удружења књижевника Србије и председник Савеза књижевника Југославије.
Песничко стваралаштво Мире Алечковић се поављује непосредно пред почетак Другог светског рата, а своју прву збирку песама "Звездане баладе" издаје по завршетку рата, 1946. године. Објавила је још двадесетак књига за децу и двадесетак дела поезије и прозе за одрасле. И њена поезија и њена проза превођене су на руски, бугарски, румунски, мађарски, пољски, чешки, италијански и на све језике народа Југославије.
Песничка дела Мире Алечковић припадају традиционалном току поезије која се везује за Јована Јовановића Змаја, Гвида Тартаљу, Десанку Максимовић и Бранка Ћопића. Њена лирика се заснива на једноставности и искрености, писана је једноставним језиком блиским деци. Путем ње у малишанима буди племенитост, учи их да се боре против егоизма и расне дискриминације. Посебну пажњу посвећује љубави између родитеља и деце упоредо се борећи за поштовање дечје личности. Ипак, највише је родољубивих мотива а најбоља илустрација ове тврдње је збирка "Звездане баладе". Аутор је текста песама "Друже Тито ми ти се кунемо" и "Југославијо" (Од Вардара, па до Триглава).
О свом раду Мира Алечковић каже: Стварање за децу мени значи враћање самој себи, свету детињства, чистијем од света одраслих. То је вечито тражење лепоте, доброте и љубави, потрага за уточиштем кад изневери свет одраслих.
Мира Алечковић је умрла 26. фебруара 2008. године у Београду. Сахрањена је, 3. марта, уз војне почасти, у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу. Од ње се у име Удружења књижевника Србије опростио Перо Зубац, док је глумица Рада Ђуричин прочитала стихове њене песме "Порука једне сенке". [1]
[уреди] Збирке песама
- 1946. Звездане баладе
- 1955. Пионирско пролеће
- 1956. Пријатељи
- 1957. Ластавица
- 1963. Сребрни воз
- 1970. Сунчани солитери
- 1972. Да живот буде љубав
- 1975. Сањалица
- 1980. Не могу без снова
- 1982. Стаза сребром извезена
[уреди] Романи
[уреди] Награде и признања
- 1950. Републичка награда за збирку поезије "Три пролећа"
- 1953. Награда "Дечја књига" за роман "Сребрна коса"
- 1964. Награда "Курирчек" за најбољу песму за децу
- 1965. Златна медаља за поезију на међународном поетском конкурсу у Пистоји
- 1966. Прва награда совјетског дечјег часописа "Пионир" за "Звездану бајку о Вјазми"
- "Легија части" за дугогодишњу културну сарадњу са Француском
- "Партизански курир" за тридесетогодишњи рад у области литературе за децу са тематиком из народноослободилачке борбе
[уреди] Извори
- zmajeve decje igre br1_99/miraalec
- zmajeve decje igre br2-3_99/rodoljub
- biocrawler/encyclopedia/Desanka_Maksimovic
- rtvmajdanpek.com/forum
- seecult.org
- Преминула књижевница Мира Алечковић
- Мира Алечковић, Небо детињства, библиотека "Жарко Зрењанин", Зрењанин 1983. године
- Драгутин Огњановић, Песничко писмо Мире Алечковић деци
