Мира Ступица

Из Википедије, слободне енциклопедије
Мира Ступица

Пошаљи фотографију

Пуно име Мирослава Ступица
Датум рођења 17. август 1923.
Место рођења Гњилане (Краљевина СХС)

Мирослава Мира Ступица (Гњилане, 17. август 1923) је српска филмска, позоришна и телевизијска глумица.

Садржај

Биографија [уреди]

Била је прво удата за глумца Миливоја Поповића Мавида (1909 — 1994), а потом за Бојана Ступицу. Као удовица поново се удала за Цвијетина Мијатовића, у то доба члана Председништва СФРЈ. Из првог брака има ћерку Милку-Мину. Сестра је глумца Боре Тодоровића, тетка глумцу Срђану Тодоровићу.[1]

Већ као ученица београдске Трговачке академије глумила је у школским представама.

Најважнију улогу у њеној каријери има ступање у Југословенско драмско позориште и сусрет са Бојаном Ступицом који има пресудан утицај на сазревање њеног глумачког талента. Током дуге каријере остварила је бројне антологијске улоге, посебно у делима Шоа, Брехта, Држића, Маринковића, Пирандела и Кохоута, што јој је донело бројне награде и признања (међу осталим и Седмојулску награду СР Србије). Остаће запажена њена глума у Госпођи министарки Бранислава Нушића. Играла је, бројне главне улоге, и у Народном позоришту у Београду.

Филмску каријеру је започела у филму Бакоња фра Брне (1951) Ф. Ханжековића. Главне ликове глумила је и у филмовима Јара господа (1953), У мрежи (1956) Б. Ступице, Била сам јача (1953) Г. Гаврина, Стојан Мутикаша (1954) Ф. Ханжековића, Делије (1968) М. Поповића, Крвава бајка (1969) Т. Јанковића, Доручак са ђаволом (1971) М. Антића и Како умрети (1972) М. Стаменковића. Низ улога одиграла је и на телевизији, где је посебно запажена као Кика Бибић у ТВ-серији Буквар. Добила је награду Добричин прстен 1981, Статуету Јоаким Вујић 1985, а 2007. Награду Павле Вуисић.

Филмографија [уреди]

Филмографија глумице Мире Ступице
Год. Назив Улога
1950.-те
1951. Бакоња фра Брне Маша
1953. Била сам јача Зора
1953. Јара господа Анка
1954. Стојан Мутикаша Анђа
1955. Ханка
1956. У мрежи Вишња
1957. Мали човек Нада
1959. Дундо Мароје Петруњела
1960.-те
1960. Дан четрнаести Кристина
1961. Сиромашни мали људи
1964. Мушки излет
1964. Народни посланик Павка
1966. Пре рата Сарка
1966. Рој Стијанка
1967. Палма међу палмама
1967. Ноћна кафана
1967. Волите се људи
1967. Забавља вас Мија Алексић
1968. Делије
1968. Сунце туђег неба Роса
1968. Крвава бајка
1968. Календар Јована Орловића Цаца
1968. Парничари сељанка
1968. Максим нашег доба
1969. Крвава бајка
1969. Нека далека свјетлост
1969. Преко мртвих Христина Петровић
1969. ТВ буквар Кика Бибић
1970.-те
1970. Мирина ТВ ступица
1971. Један човек - једна песма
1971. Операција 30 слова
1971. Све од себе
1971. Доручак са ђаволом Олга
1972. Слава и сан мајка
1972. Неспоразум Марта
1972. Женски разговори
1972. Звезде су очи ратника Нана
1972. Село без сељака
1972. Како умрети
1973. Самртно пролеће тетка Ема
1973. Тежак пут
1976. Посета старе даме
1976. Одлука Душанка
1977. Зовем се Ели мајка
1980.-те
1981. Седам секретара СКОЈ-а (ТВ серија)
1982. Шпанац (ТВ серија)
1982. Приче преко пуне линије Рајна
1982. Саблазан Милошева мајка
1985. Приче из фабрике Емилија
1987. Женска прича мајка
1989. Рањеник стрина
1990.-те
1990. Гала корисница: Атеље 212 кроз векове
1994. Отворена врата Кристина Тробозић
2000.-те
2006. Седам и по учитељица Милица
2010.-те
2011. Парада баба Олга

Референце [уреди]

  1. ^ „Predala sam se glumi srcem i dušom“. Политика. 18.1.2009.. 

Спољашње везе [уреди]