Мира Шкорић

С Википедије, слободне енциклопедије
Мира Шкорић
Лични подаци
Име по рођењуМирјана Шкорић
Датум рођења(1970-07-08)8. јул 1970.(53 год.)
Место рођењаБеоград, СР Србија, СФР Југославија
Занимањепевачица
Музички рад
Активни период1988—данас
Жанрпоп-фолк
Издавачка кућаГранд 2001—данас, Дискос, ПГП РТС, City records, Продукција Стиг
Остало
Повезани чланциАца Лукас
Жељко Бебек
Ана Бекута
Цеца Ражнатовић
Лепа Брена
Весна Змијанац
Шериф Коњевић

Мирјана Шкорић (Београд, 8. јул 1970), позната као Мира Шкорић, српска је фолк, турбо-фолк и поп-фолк певачица. Каријеру је почела 1988. године и до сада је снимила четрнаест албума. Највећи хитови које је снимила јесу: Зашто носиш прстен мој, Манастир, Откачи, Ти си к'о и ја, Страх од љубави, Као лед се истопим, Не дај ме, мајко, Низ вене ми тихо течеш, Сва чуда да се догоде, Родићу ти сина, Ниси ми судбина, Карта туге, Дај ми, Боже, Коса црна, Најбољи пријатељи, Иста нам је туга... Добитница је бројних награда, а 2019. године додељена јој је Естрадно-музичка награда Србије за животно дело.

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођена је у Београду, где је завршила трговачку и музичку школу.[1] Први јавни наступ имала је на фестивалу Распевана јесен, где је стигла до финала. Године 1988. у сарадњи са композитором Драганом Александрићем снимила је први албум, под називом Нико као ми, у издању Дискоса,[1] као и други албум Ми можемо све 1989. године. Први велики хит у Мириној каријери била је песма Зашто носиш прстен мој (музика: Александар Радуловић, текст: Марина Туцаковић, аранжман: Злаја Тимотић), са трећег албума — Очи моје поносите, објављеног 1991. године. Са поменутом песмом учествовала је на фестивалу МЕСАМ, исте године. Наредне године (1992) објављује свој четврти албум, Имам жељу, који је као и претходна три објављен у издању александровачког Дискоса. Овим албумом отпочиње сарадњу са Злајом Тимотићем, као композитором и продуцентом, која ће се и у наредним годинама показати веома успешном. Неке од слушаних песама са овог албума јесу: Имам жељу, Кога да љубим после тебе, коју је компоновао Рођа Раичевић, Балада о војнику, Љубав се прича погледом, Опасно по живот, као и дует са Злајом — Волим те. На албуму из 1993. године сарађује са Злајом Тимотићем, Весном Петковићем, Драганом Брајовићем Брајом, Мишом Мијатовићем и снима најбољи албум у својој каријери и један од бољих албума фолк дискографије. На овом албуму налази се дванаест песама — дванаест хитова: Манастир, Ти си к'о и ја, Откачи, Страх од љубави, Не дај ме, мајко, Као лед се истопим, Низ вене ми тихо течеш, Сва чуда да се догоде, Танана, Милена, Покушаћу ја, покушај и ти, Брига мање и Ватра. Албум је пратила турнеја, која је завршена јануара 1994. године београдским концертом у Хали спортова.

Албум Родићу ти сина, објављен 1995, донео је хитове Родићу ти сина, Ниси ми судбина и Карта туге. Исте године одржала је концерт у београдској хали Пионир. На албумима У служби љубави (1996), Коса црна (1997) и Срцекрадица (1998) поново сарађује са брачним паром Радуловић-Туцаковић, а са ових албума, снимљених за ПГП РТС, издвојиле су се песме: Дај ми, Боже, Било би њој, Коса црна, Бићу неком добра ја, Врати нам се, друже мој — дует са Ацом Лукасом. Године 2000. снима десети по реду албум, симболично назван 10, са којег се издвојила песма Обоје ћу да одлежим. Наредне године у издању Гранд продукције снима албум назван Кафано!, на којем се налази дует са Жељком Бебеком,[2] а 2003. снима албум Још увек те волим, такође за Гранд. Албумом Најбољи пријатељи из 2005. године, на којем се налазе хитови Најбољи пријатељи, Ниједан други, Силикони и Лоша процена, обновила је популарност. Године 2006, са песмом Иста нам је туга, учествовала је на Првом Гранд фестивалу и освојила друго место, као и награду за најбољу женску интерпретацију.[3] Наредне године учествовала је на два фестивала — најпре у марту на Беовизији са песмом Воли је, а потом и на Фестивалу „Драгиша Недовић” у Врњачкој Бањи. Године 2008. поново је наступила на Грандовом фестивалу, са песмом Тако си пао.[4] Исте године, поводом двадесет година каријере, Гранд продукција је објавила двоструки ЦД са Мириним хитовима.

У току 2009. године учествовала је у ријалитију Велики Брат VIP All Stars 2009, где је била један од финалиста.[5] Године 2012. по трећи пут је била учесник Грандовог фестивала, са песмом Бели анђео.[6] Године 2013, после осам година дискографске паузе и неколико синглова, у издању Гранда снимила је албум За мој рођендан, четрнаести по реду. Године 2015. учествовала је на Пинк мјузик фестивалу, а 2017. у четвртој сезони шоу-програма Твоје лице звучи познато.

После четврт века паузе и успешне каријере, најавила је концерт у Сава центру за октобар 2019.[7][8] 22. октобра 2019. године, после четврт века паузе, одржала је солистички концерт у Сава центру у Београду, којим је обележила 30 година каријере. Децембра исте године, Савез естрадно-музичких уметника Србије доделио јој је Естрадно-музичку награду Србије за животно дело.[9]

Удала се 1995. године за хирурга Василија Јеремића.[10]

Живи у Београду, са ћерком Милицом.

Дискографија[уреди | уреди извор]

Студијски албуми[уреди | уреди извор]

Компилације[уреди | уреди извор]

Видеографија[уреди | уреди извор]

Спот Година Режисер
Зашто носиш прстен мој 1991
Кајеш ли се још 1991
Имам жељу 1992 Дарко Камарит
Опасно по живот 1992 Дарко Камарит
Волим те 1992
Балада о војнику 1992 Дарко Камарит
Зашто си ме опет варао 1992 Дарко Камарит
Кога да љубим после тебе 1992 Дарко Камарит
Љубав се прича погледом 1992 Дарко Камарит
Не дај ме мајко 1993 Дарко Камарит
Као лед се истопим 1993 Дарко Камарит
Ти си ко и ја 1993 Дарко Камарит
Откачи 1993 Дарко Камарит
Не рачунај на мене 1994 Дарко Камарит
Мушкарци 1994 Владимир Живковић
Родићу ти сина 1995 Дарко Камарит
Карта туге 1995 Дарко Камарит
Вруће девојке 1995 Дејан Милићевић
Било би њој 1996 Дејан Милићевић
Много је 1996
Коса црна 1997 Станко Црнобрња
Јужна пруга 1997 М. Милинковић Дебели
Забава 1997 Дарко Камарит
Варао ме је 1997 Дарко Камарит
Нека хвала 1998 Дарко Камарит
Вратићу ти једном све 2000 Дејан Милићевић
Две олује 2001 Дејан Милићевић
Боли све 2019 ДМ САТ видео продукција

Фестивали[уреди | уреди извор]

  • 1986. Распевана јесен — Врати се радости
  • 1987. Распевана јесен — Љубав долази сама, друга награда стручног жирија за интерпретацију
  • 1989. МЕСАММоја душа чиста — дует са Зораном Младеновићем
  • 1990. Посело године 202 - Ми можемо све
  • 1990. МЕСАМОчи заљубљене
  • 1991. МЕСАМЗашто носиш прстен мој
  • 1996. МЕСАМПоследњи пут се љубимо
  • 2006. Гранд фестивалИста нам је туга
  • 2007. БеовизијаВоли је
  • 2007. Фестивал Драгиша Недовић, Врњачка Бања — Добро смо се нашле — дует са Аном Бекутом
  • 2008. Гранд фестивалТако си пао
  • 2012. Гранд фестивалБели анђео[11]
  • 2015. Pink music festivalСрце са кваром

Синглови[уреди | уреди извор]

  • 2008. Нећу преживети
  • 2009. Име моје туге
  • 2010. Обрни, окрени
  • 2012. Медаљон
  • 2016. Лош за лошег не брине
  • 2018. Једном ће сванути дан

Дуети[уреди | уреди извор]

Концерти у Београду[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б „Mira Škorić Biografija | Poznate ličnosti”. Архивирано из оригинала 16. 7. 2012. г. Приступљено 8. 7. 2012. 
  2. ^ „DVE OLUJE (DUET ZELJKO BEBEK) tekst — MIRA SKORIC”. Приступљено 8. 7. 2012. 
  3. ^ „Sočne psovke Mire Škorić | Spektakl | Novosti.rs”. Приступљено 8. 7. 2012. 
  4. ^ „Various — II Axal Grand Festival (CD) at Discogs”. Приступљено 8. 7. 2012. 
  5. ^ „Veliki Brat — mira skoric | Veliki Brat”. Архивирано из оригинала 27. 7. 2012. г. Приступљено 8. 7. 2012. 
  6. ^ „Resila da zavede red na estradi: Mira Skoric uverena u pobedu na Grand festivalu! : svet”. Приступљено 8. 7. 2012. 
  7. ^ „svetpoznatih.rs”. Архивирано из оригинала 23. 09. 2019. г. Приступљено 23. 09. 2019. 
  8. ^ savacentar.net
  9. ^ Ćunković, M. (4. 12. 2019). „Nagrade za životno delo Marinku, Merimi, Daši...”. Novosti. Приступљено 5. 12. 2019. 
  10. ^ „Мира Шкорић давне 1995. године удала се за угледног хирурга: Кума је била ова певачица, а венчање окупило најпознатије личности”. Магазин новости. 28. 6. 2022. Приступљено 3. 7. 2022. 
  11. ^ „Дијет Плус Гранд фестивал: Ко су први финалисти?”. crvenitepih.com. Црвени тепих. 24. 4. 2012. Приступљено 9. 11. 2013.