Мирослав Антић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Мирослав Антић

Мирослав Антић, српски песник
Мирослав Антић, српски песник

Информације
Датум рођења 14. март 1932.
Место рођења Flag of the Kingdom of Yugoslavia.svg Мокрин, Краљевина Југославија
Датум смрти 24. јун 1986.
Место смрти Југославија Нови Сад, Југославија
Дела
Најважнија дела „Плави чуперак“
„Војводина“
„Мит о птици“
Награде Order of merits for the people with golden star Rib.png Орден заслуга за народ


Мирослав Мика Антић (рођен 14. марта 1932. у Мокрину - Кикинда — преминуо 24. јуна 1986 у Новом Саду) био је српски песник. У родном Мокрину похађао је основну школу, гимназију је завршио у Кикинди и Панчеву, а студије је уписао у Београду. Живео је у Новом Саду.

Пре него што је постао познат бавио се разним пословима - био је морнар, радио у луткарском позоришту. Сем писања бавио се и сликарством, новинарством и филмом. Био је и уредник листа „Ритам“ и Змајевог „Невена“, „Дневника“ у Београду и „Младог поколења“ у Новом Саду.

Садржај

[уреди] Антићево дело

Песник Мика Антић, у једном разговору је рекао да је читао многе писце и да су на њега сви утицали, али је мало оних, како је говорио који су ми остали добри и вечити пријатељи. У дечијој литератури, на пример, како је говорио, никад се није разочарао у Сент Егзиперија. У свом делу, Антић, попут Егзиперија, показује колико су вредне мале ствари које одрасли људи не примећују. Он пише о ситницама које човека окружују а које он није у стању да примети оптерећен свакодневним животним активностима. Мика Антић никада није желео да одрасте. Остао је велико дете које често залута у сферама маште, дете које уме да воли, али и које пати. У обраћању деци он каже „Моје песме нису песме, него писма свакоме од вас. Оне нису у овим речима, већ у вама, а речи се употребљавају само као кључеви, да се откључају врата иза којих нека поезија, већ доживљена, већ завршена, већ много пута речена, чека затворена да је неко ослободи“.[1]

[уреди] Дела

Познатија дела су му:

  • „Војводина“
  • „Испричано за пролеће“ (1950.)
  • „Рождество твоје“
  • „Плаво небо“,
  • „Насмејани свет“ (1955.)
  • „Псовке нежности“,
  • „Концерт за 1001 бубањ“ (песме) (1962.)
  • „Мит о птици“,
  • „Шашава књига“,(1972.)
  • „Издајство лирике“,

За децу је написао:

  • „Плави чуперак“ (1965.)
  • „Хороскоп“ (песме у прози написане за сина Вука пред његов полазак у основну школу)(1983.)
  • „Прва љубав“ (1978.)
  • „Гарави сокак“ (1973.)
  • „Живели прекосутра“ (1974.)
  • "Плава звезда"

Режирао је филмове „Доручак са ђаволом“, „Свети песак“, „Широко је лишће“, „Страшан лав“ и др.

Поред овога писао је драмска дела и један рото роман.

[уреди] Награде

За сва та дела добио је многобројна признања као што су: две „Невенове“ награде, Награду за животно дело у поезији за децу, Горанову награду, Награду Стеријиног позоришта, Златну арену за филмски сценарио, награду Ослобођења Војводине, Орден заслуга за народ и др.

[уреди] Референце

  1. ^ Славољуб Обрадовић, Књижевност за децу 1, Виша школа за образовање васпитача, Алексинац, 2005, стр. 353-354.

[уреди] Спољашње везе

Викизворник
Викизворник има изворни текст повезан с овим чланком:



песник Овај незавршени чланак Мирослав Антић је везан за песнике.
Користећи правила Википедије, можете га проширити.
Лични алати
Именски простори

Варијанте
Радње
навигација
техничке
штампање/извоз
алати
Други језици