Мирослав Антић
| Мирослав Антић | |
|---|---|
| Информације | |
| Датум рођења | 14. март 1932. |
| Место рођења | |
| Датум смрти | 24. јун 1986. |
| Место смрти | |
| Дела | |
| Најважнија дела | „Плави чуперак“ „Војводина“ „Мит о птици“ |
| Награде | |
Мирослав Мика Антић (рођен 14. марта 1932. у Мокрину - Кикинда — преминуо 24. јуна 1986 у Новом Саду) био је српски песник. У родном Мокрину похађао је основну школу, гимназију је завршио у Кикинди и Панчеву, а студије је уписао у Београду. Живео је у Новом Саду.
Пре него што је постао познат бавио се разним пословима - био је морнар, радио у луткарском позоришту. Сем писања бавио се и сликарством, новинарством и филмом. Био је и уредник листа „Ритам“ и Змајевог „Невена“, „Дневника“ у Београду и „Младог поколења“ у Новом Саду.
Садржај |
[уреди] Антићево дело
Песник Мика Антић, у једном разговору је рекао да је читао многе писце и да су на њега сви утицали, али је мало оних, како је говорио који су ми остали добри и вечити пријатељи. У дечијој литератури, на пример, како је говорио, никад се није разочарао у Сент Егзиперија. У свом делу, Антић, попут Егзиперија, показује колико су вредне мале ствари које одрасли људи не примећују. Он пише о ситницама које човека окружују а које он није у стању да примети оптерећен свакодневним животним активностима. Мика Антић никада није желео да одрасте. Остао је велико дете које често залута у сферама маште, дете које уме да воли, али и које пати. У обраћању деци он каже „Моје песме нису песме, него писма свакоме од вас. Оне нису у овим речима, већ у вама, а речи се употребљавају само као кључеви, да се откључају врата иза којих нека поезија, већ доживљена, већ завршена, већ много пута речена, чека затворена да је неко ослободи“.[1]
[уреди] Дела
Познатија дела су му:
- „Војводина“
- „Испричано за пролеће“ (1950.)
- „Рождество твоје“
- „Плаво небо“,
- „Насмејани свет“ (1955.)
- „Псовке нежности“,
- „Концерт за 1001 бубањ“ (песме) (1962.)
- „Мит о птици“,
- „Шашава књига“,(1972.)
- „Издајство лирике“,
За децу је написао:
- „Плави чуперак“ (1965.)
- „Хороскоп“ (песме у прози написане за сина Вука пред његов полазак у основну школу)(1983.)
- „Прва љубав“ (1978.)
- „Гарави сокак“ (1973.)
- „Живели прекосутра“ (1974.)
- "Плава звезда"
Режирао је филмове „Доручак са ђаволом“, „Свети песак“, „Широко је лишће“, „Страшан лав“ и др.
Поред овога писао је драмска дела и један рото роман.
[уреди] Награде
За сва та дела добио је многобројна признања као што су: две „Невенове“ награде, Награду за животно дело у поезији за децу, Горанову награду, Награду Стеријиног позоришта, Златну арену за филмски сценарио, награду Ослобођења Војводине, Орден заслуга за народ и др.
[уреди] Референце
- ^ Славољуб Обрадовић, Књижевност за децу 1, Виша школа за образовање васпитача, Алексинац, 2005, стр. 353-354.
[уреди] Спољашње везе
| Овај незавршени чланак Мирослав Антић је везан за песнике. Користећи правила Википедије, можете га проширити. |
