Мирођија

Из Википедије, слободне енциклопедије
Мирођија
Illustration Anethum graveolens0.jpg
Статус угрожености:
Доместификована
Систематика
царство: Plantae
раздео: Magnoliophyta
класа: Magnoliopsida
ред: Apiales
породица: Apiaceae
род: Anethum
Биномијална номенклатура
Anethum graveolens
L.
Екологија таксона
Животна форма:
T (терофита)

Мирођија (лат. Anethum graveolens) је позната зачинска мирисна биљка која се гаји, а и сама се размножава по вртовима.

Мирођија је једногодишња биљка која нарасте до око метар. Листови су вишеструко перасти, цветићи мали и жути, док су плодови јајолики.

Потиче из централне Азије и најбоље успева на сунчаним местима. Сади се у неколико наврата целе године. Најјачу арому има пре него што процвета.

Цела биљка и плод имају својствен пријатан зачински и ароматичан мирис и зачински укус. Дрога је зрео плод, ређе врхови гранчица у цвету (Anethi fructus et summitas).

Осушена мирођија

Састав[уреди]

У зрелим плодовима има:

Главни лековити састојак је етарско уље (Anethi aetheroleum), које се производи дестилацијом с воденом паром самлевених зрелих плодова. Свеже уље је скоро безбојна, лако покретљива течност пријатног и јаког мириса на мирођију. Главни састојак уља је лимонен (до 70%), а затим карвон (најмање 30%).

Станиште[уреди]

Мирођија је пореклом из централне Азије, узгаја се у јужној Европи. Расте у шумама и шикарама у нижим и брдовитим пределима.

Употреба[уреди]

Мирођија је добар, нешкодљив и лако доступан зачин. Сецкано свеже лишће мирођије побољшава укус зеленој салати, затим салати од краставаца и парадајза, а прикладна је и за салату од кромпира. Служи као додатак маслацу и мајонезу. Сос од мирођије идеалан је прилог за свежу јегуљу, ракове и сва остала јела од морских и слатководних риба. Може се употребљавати уз вариво од пасуља, краставаца и кромпира, затим овчетину, динстано поврће, уз свињска ребарца и котлете. Идеално се слаже са тиквицама и јелима од тиквица. За кишељење краставаца не употребљавају се само нежни листићи већ и читава стабљика.

У народној медицини мирођија је позната као средство за бољи апетит и пробаву, код надимања, повраћања и несанице.

Мирођија је уз першун и листове целера, најчешћа свежа зачинска биљка на нашим пијацама. У продаји се могу наћи сушени листићи мирођије, у свежњевима окаченим надоле или замрзнути.

Култура[уреди]

Међу српским народним умотворинама постоји и изрека[1]:

Викицитати „Он је у свакој чорби мирођија“
({{{2}}})

Народно име[уреди]

Мирођија је у народу попримила многобројна имена. У зависности од регије и области мирођија се назива још и анита, дил, копар (Вук), копер, копра, копр, копрић, ми родија, миродија (Волни), мирудија, сладки јанеж, смрдиљ

Извори[уреди]

  1. ^ О Србији, Приступљено 13. 4. 2013.

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Мирођија