Мирољуб Тодоровић

С Википедије, слободне енциклопедије
Мирољуб Тодоровић
Мирољуб Тодоровић
Датум рођења1940.
Место рођењаСкопље
 Краљевина Југославија
ОбразовањеПравни факултет у Београду

Мирољуб Тодоровић (Скопље, 1940) српски је песник, оснивач и теоретичар је српског и југословенског неоавангардног стваралачког покрета сигнализам.

Биографија[уреди | уреди извор]

Ратне године је провео као избеглица са мајком, учитељицом, и сестром у местима око Велике Мораве, где је завршио осмогодишњу школу. Године 1954. са породицом прелази у Ниш, где завршава гимназију.

Дипломирао је на Правном факултету у Београду 1963. године. Једно време је студирао на трећем степену истог факултета Међународно јавно право. Као члан редакције студентског листа за културу Видици учествовао је у студентској побуни 1968. Тада је његова песма „Корачница црвеног универзитета“ умножена у више хиљада примерака и акламацијом на студентском збору у згради Филозофског факултета прихваћена као химна Београдског универзитета.

Године 1969. је основао неоавангардни књижевно-уметнички покрет сигнализам, а следеће године је покренуо Интернационалну ревију Сигнал.

Радио је као новинар, професор у средњој школи, секретар редакције, уредник часописа и саветник за међурепубличку и међународну културну сарадњу у Министарству културе Републике Србије. Године 1982. је отишао у пензију и у потпуности се посветио књижевном и уметничком раду.

Поезија, есеји и интермедијални радови Мирољуба Тодоровића објављивани су на више језика у антологијама, зборницима, каталозима, листовима и часописима у Европи, Северној и Јужној Америци, Аустралији, Јужној Кореји и Јапану.

Као уметник, имао је дванаест самосталних изложби и излагао је на преко шест стотина колективних међународних изложби цртежа, колажа, визуелне поезије, мејл-арта и концептуалне уметности.

Заступљен је у биографском лексикону Срби који су обележили XX век (пет стотина личности), Serbs who marked the 20th Century (five hundred persons), Београд, 2006.

О раду Мирољуба Тодоровића и сигнализму, покрету који је он основао, одбрањене су три докторске дисертације (др Јулијан Корнхаузер, Јагјелонски Универзитет у Кракову, Пољска, 1980; др Живан Живковић, Филолошки факултет у Београду, 1991; др Миливоје Павловић, Филозофски факултет у Косовској Митровици, 2002) и објављено двадесетак монографских публикација.

У фонду Библиотеке Српске академије наука и уметности постоји Посебна библиотека Мирољуба Тодоровића [1], а у Историјском архиву Београда Легат Мирољуба Тодоровића.[2]

Награде[уреди | уреди извор]

Објављени радови[уреди | уреди извор]

Књиге поезије[уреди | уреди извор]

  • Планета (1965)
  • Сигнал (1970)
  • Kyberno (1970)
  • Путовање у Звездалију (1971)
  • Свиња је одличан пливач (1971)
  • Степениште (1971)
  • Поклон-пакет (1972)
  • Наравно млеко пламен пчела (1972)
  • Тридесет сигналистичких песама (1973)
  • Гејак гланца гуљарке (1974)
  • Телезур за тракање (1977)
  • Инсект на слепоочници (1978)
  • Алгол (1980)
  • Textum (1981)
  • Чорба од мозга (1982)
  • Гејак гланца гуљарке (друго проширено издање, 1983)
  • Chinese erotism (1983)
  • Нокаут (1984)
  • Дан на девичњаку (1985)
  • Заћутим језа језик језгро (1986)
  • Поново узјахујем Росинанта (1987)
  • Белоушка попије кишницу (1988)
  • Soupe de cervau dans l Europe de l Est (1988)
  • Видов дан (1989)
  • Радосно рже Рзав (1990)
  • Трн му црвен и црн (1991)
  • Амбасадорска кибла (1991)
  • Сремски ћевап (1991)
  • Дишем. Говорим (1992)
  • Румен гуштер кишу претрчава (1994)
  • Стриптиз (1994)
  • Девичанска Византија (1994)
  • Гласна гаталинка (1994)
  • Испљувак олује (1995)
  • У цара Тројана козје уши (1995)
  • Планета (заједно са поемом Путовање у Звездалију, друго проширено издање, 1995)
  • Смрдибуба (1997)
  • Звездана мистрија (1998)
  • Електрична столица (1998)
  • Рецепт за запаљење јетре (1999)
  • Азурни сан (2000)
  • Пуцањ у говно (2001)
  • Гори говор (2002)
  • Фонети и друге песме (2005)
  • Паралелни светови (2006)
  • Плави ветар (2006)
  • Рана, реч и песма (2007, са Дејаном Богојевићем)
  • Златно руно (2007)
  • Љубавник непогоде (2009)
  • Свиња је одличан пливач и друге песме (2009)
  • Глад за неизговорљивим (2010)
  • Пандорина кутија (2015)
  • Ловац магновења: изабране и нове песме (2015)

Књиге прозе[уреди | уреди извор]

  • Тек што сам отворила пошту (епистоларни роман, 2000)
  • Дошетало ми у уво (шатро приче, 2005)
  • Дневник 1982 (2006)
  • Прозор (снови, 2006)
  • Шатро приче (2007)
  • Лај ми на ђон (интернет издање, 2007)
  • Шокинг-блу (шатро роман, 2007)
  • Киснем у кокошињцу (шатро жваке, 2008)
  • Боли ме блајбингер (2009)
  • Торба од врбовог прућа (кратке приче, 2010)
  • Дневник сигнализма 1978-1983 (2012)
  • Дневник 1985 (2012)
  • Апеирон (Интернет издање 2013)

Књиге есеја и полемика[уреди | уреди извор]

  • Signalism (на енглеском језику, 1973)
  • Сигнализам (1979)
  • Штеп за шуминдере (1984)
  • Певци са Бајлон-сквера (1986)
  • Дневник авангарде (1990)
  • Ослобођени језик (1992)
  • Игра и имагинација (1993)
  • Хаос и Космос (1994)
  • Ка извору ствари (1995)
  • Планетарна култура (1995)
  • Жеђ граматологије (1996)
  • Signalism Yugoslav Creative Movement (на енглеском језику, 1998)
  • Miscelaneae (2000)
  • Поетика сигнализма (2003)
  • Токови неоавангарде (2004)
  • Језик и неизрециво (2011)
  • Време неоавангарде (2012)
  • Стварност и утопија (2013)
  • Простори сигнализма (2014)
  • Nemo propheta in patria (2014)
  • Из сигналистичког документационог центра. 2 / Мирољуб Тодоровић и Марина Абрамовић (2017)
  • Извори сигнализма: интервјуи (2018)

Књиге за децу[уреди | уреди извор]

  • Миш у обданишту (2001)
  • Блесомер (2003)

Bookworks (књиге уметника)[уреди | уреди извор]

  • Фортран (1972)
  • Approaches (1973)
  • Сигнал-Арт (1980)
  • Златибор (1990)
  • Шумски мед (1992)

Антологије[уреди | уреди извор]

  • Сигналистичка поезија (1971)
  • Конкретна, визуелна и сигналистичка поезија (1975)
  • Mail Art - Mail Poetry (1980)

Референце[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]