Мисисипи

Из Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Мисисипи (држава))
Disambig.svg
За друго значење, погледајте чланак Мисисипи (вишезначна одредница).
Мисисипи
Мисисипи
Застава Грб
Застава Грб
Положај
Главни град Џексон
Највећи град Џексон
Гувернер Фил Брајант
Службени језик енглески
Површина 125.443 km²
 - Копнена 121.606 km²
 - Водена 3.940 km²
Становништво 2008.
 - Број 2.938.618
 - Густина становништва 23,4 ст./km²
Временска зона Central: UTC-6/-5
Проглашење за савезну државу САД
 - Датум 10. децембар 1817.
 - Поредак 20.
Географска дужина 88°7'W - 91°41'W
Географска ширина 30°13'N - 35°N
Ширина 275 km
Дужина 545 km
Висина
 - Највиша 246 m
 - Најнижа 0 m
Скраћенице
 - Поштанска MS
 - ИСО 3166-2 US-MS
Веб-сајт www.mississippi.gov

Мисисипи (енгл. Mississippi) је савезна држава САД, која се налази у њеном централном делу. Површина Мисисипија је 125.443 km², а број становника по попису из 2000. је 2.697.243. Главни град је Џексон. Име државе је изведено из реке Мисисипи која тече западном границом, чије име потиче из Оџибванске речи misi-ziibi што у преводу значи Велика Река. Мисисипи је тридесет и друга по дужини и тридесет и прва по броју становника од педесет држава САД. Држава је густо пошумљена изван Делте Мисисипија. Ради обрађивања памука, шума је посечена у 19. веку. Симбол државе је дрво Магнолије.

Географија[уреди]

Држава је смештена источно од истоимене реке на њеном доњем току. Подручје је највећим делом равно, с неколико мањих узвишења на крајњем североистоку. На југу држава има уски појас обале којом излази на Мексички залив. Мисисипи се граничи на северу с Тенесијем и Алабамом на истоку, док се на западној страни реке Мисисипи налазе Арканзас и Луизијана.

Држава Мисисипи је сачињена из низија, највиша тачка је планина Вудал, у подножју Камберландских планина 246 метара изнад нивоа мора. Најнижа тачка је на нивоу мора на Голфској обали. Већина Мисисипија је део Голфске Обалске Равни. Обалска Раван је претежно сачињена од ниских брда као што је Пајн Хилс на југу и Норт Сентрал Хилс. Понтоток Риџ и Фол Лајн Хилс на североистоку су колко-толко више. Лесно земљиште се може наћи на западу државе. На североистоку је плодна црница која се протеже до Црног Појаса Алабаме. Подручје државе састоји се од две плодне низије, речне долине реке Мисисипи и његове делте уз Мексички залив, као и брежуљкастог подручја на североистоку. Поред реке Мисисипи која доминира, одређено значење има њена притока Јазу. Највеће реке у Мисисипију су Велика Црна Река, Бисерна Река, Јазу, Паскагула, Томбигби. Највећа језера су Рос Барнет Резервоар, Аркабутла, Сардис и Гренада. Највеће од наведених је језеро Сардис.

На северозападу, држава се састоји из делте Мисисипија, дела алувијалне равни Мисисипија. Раван је уска на југу и постепено се шири северно од Викзбурга. Та регија има плодно земљиште, које се делом састоји из муља који је донешен поплавама Мисисипија. Мисисипи је претежно шумски предео са више од пола земље прекривено дрвећем, укључујући већином бор, памук, храст, орах, брест, хикори.

Клима[уреди]

Монтгомери Каунти у јесен

Мисисипи има влажну суптопску климу са дугим летима и кратким и благим зимама. Просечне температуре осцилирају од 95 °F (око 35 °C) у јулу, и око 48 °F (око 9 °C) у јануару. Температуре лети варирају мало широм државе, али зими, регија близу Мисисипи Саунда је знатно топлија него унутаркомпнени део. Измерена температура у Мисисипију је варирала −19 °F (−28.3 °C) 1966 на Коринту североисточно до 115 °F (46.1 °C) 1930 код Холи Спрингза северно. Могуће су обилне падавине снега широм државе као што је било током Новогодишње Снежне Олује 1963. Просечне годишње падавине се повећавају од севера ка југу, заједно са регијама у близини Голфског Залива. Дакле, Кларксдејл на северозападу има око 50 инча (око 1,270 mm) падавина годишње, а Билокси на југу око 61 инча (око 1,550 mm). Снег пада на северу и у централном делу државе, а повремено на југу. Крај лета и почетак јесени представља почетак ураганске сезоне. Урагани се крећу из Мексичког Залива, и долазе у унутруашњост Мисисипија, посебно у јужни део државе. Ураган Камила 1969 и Ураган Катарина 2005, који су побили 238 људи у држави, су најразорнији урагани који погодили државу. Просечно, Мисисипи има 27 торнада годишње. Два од пет најопаснијих торнада у америчкој историји су погодили Мисисипи. Око 7 торнада скале Ф5 су забележени у држави.

Екологија[уреди]

Мисисипи табла

Због сезонских поплава, могуће је да од децембра до јуна, река Мисисипи прави плодну плавну раван у делти Мисисипија, укључујући њене притоке. Да би контролисали поплаве, робови су направили насипе дуж реке Мисисипи. Попаве су одувек биле значајан део историје Мисисипија. Године 1879, Конгрес Сједињених Америчких Држава створио је Комисију Реке Мисисипи, чија одговорност укључује помагање одбора за насипе.

Историја[уреди]

Чокто село

Oko 10,000 година пре Христа, амерички домороци или Палео-Индијанци су дошли у део који се данас сматра Југом. Палео-Индијанци су били ловци-сакупљачи, гонили су мегафауну која је изумрла при крају Плеистоцена. Неколико хилада година касније, напредме култура Вудланда и епохе мисисиписјске културе су развиле сложена и богата агрикултурална друштва, у којима је већина подржала развој специјализованих трговина. Њихови огромни земљани радови, који изражавају њихове политичке и верске концепте, који идаље постоје у Мисисипију и долинама Охајо. Потомци индијанскиј племена мисисипијске културе на југоистоку укључуу Чиксо и Чокто. Остала племена која насељавају територију Мисисипија (а чија су имена почаствована у локалним градовима) укључују Начез, Јазу и Билокси. Прва главна европска експедиција у територију која је основана као Мисисипи је предвођена шпанским истраживачем, Хернандо де Сото који је прошао кроз најсевернији део државе у 1540 у његовој другој експедицији за Нови Свет. У априлу 1699, француски колонисти су основали прво насеље Форт Маурепас (такође познат као Стари Белоки), изграђен на Оушн Спрингсу и населили Пјер Ле Моин д'Ибервиле. У 1716. французи су основали Начез на реци Мисисипију (као Форт Розели) постао је доминантни град и трговачко место на том подручју. Французи су већу територију назвали Њу Луизијана, Шпанци су наставили да присвајају део Голфске обале који је садашња јужна Алабама и Флорида. Следећих деценија та област је била под власти Шпанских, Француских, и Британских колониста. После америчке револуције, ова област је постала нови део Сједињених Америчких Држава.

Демографија[уреди]

Укупан број становника се није значајно повећао, али је млад. Изгледа да одражава углавном становнике који су изабрали да се идентификују као више од једне расе, који су се у ранијим годинама идентификовали као припадници само једне националности што је преокрет у односу на раније дане сегрегације. Као што је демограф Вилијам Фреј напоменуо, "Мислим да се Мисисипи променио изнутра." Историјски гледано, после уклањања домородаца, главне групе су црне (Афроамериканци од којих су многи имали европско порекло) и беле (првенствено европско америчке) Према попису из 2000 највише староседеоца има:

  • америчких (14,2%)
  • ирских (6.9%)
  • енглеских (6.1%)
  • немачких (4.5%)
  • француских (2.3%)
  • шкотско-ирских (2.3%)
  • италијанских (1.4%)
  • шкотских (1.2%)

Под француском и шпанком владавином отпочелом у 17. веку, неколико Европљана која су живела на подручју које је данас Мисисипи, су били римокатолици. Раст културе памуке после 1815 довукао је десетине хиљада англо-америчких досељеника сваке године, од којих су многи протестанти из југоистолних држава. После миграције таквих размера, дошло је до рапидног раста у броју припадника протестантске цркве, посебно у методистичким, пресбетеријанским и баптистичким. Према подацима удружења религија за архиву података (АРДА) у 2010. Јужњачка Баптистичка Конвенција имала је 907,384 присталица и била највећа верска деноминација у држави, после које иде Сједињена Медотистичка Црква са 204,165 и Римокатоличка црква са 112,488. Остале религије имају мали број присталица у Мусисипију, од 2010, било је 5,012 Муслимана, 4,389 Хиндуса и 816 присталица Бахаизма.

Тинејџерска трудноћа[уреди]

Данас, један од проблема у Мисисипију је тинејџерска трудноћа. Најновији подаци показују да Мисисипи има највећу стопу тинејџ трудноћа, износи 60% изнад просека САД.

Политика[уреди]

Застава државе Мисисипи, као што заставе многих јужних америчких држава, укључује у себи нацрт заставе Конфедеративних Америчких Дрхава.

Привреда[уреди]

Биро за економске анализе процењује 2010 да је укупан државни производ Мисисипија 98 милијарди долара. Пре грађанског рата, Мисисипи је била пета најбогатија држава у нацији, њено богатство полази из плантажа памука дуж река. Током грађанског рата, умрло је 30.000 углавном белих људи од болести и рана, а много обогаљених и рањених је напустило земљу. Промене у структури рада и пољопривредној депресији широм југа изазвало озбиљне губитке у богатству. У 1860 је процењена имовина у Мисисипију, била више од 500 милиона долара, од чега је 218 милиона долара (43 %) процењено као вредност робова. До 1870, укупан државни производ је смањена у вредности до око 177 милиона долара.

Федералне субвенције и потрошња[уреди]

У Мисисипију постоји фискални конзерватизам због којег су медицинска помоћ, маркице за храну и други социјални програми су често ускраћени.

Спољашње везе[уреди]