Митар Максимовић

Митар Максимовић
Митар Максимовић
	Митар Максимовић
Лични подаци
Надимак	Мандо
Датум рођења	10. октобар 1963.
Место рођења	Доње Забрђе, СФРЈ
Датум смрти	27. децембар 2002. (39 год.)
Место смрти	Дворови, Република Српска, БиХ
Војна каријера
Служба	1992—1995.
Војска	Војска Републике Српске
Род	пјешадија
Чин	четнички војвода
Јединица	Мандини лавови
Каснији рад	Председник Борачке организације Републике Српске
Одликовања	Орден Милоша Обилића

Митар Максимовић Мандо (Доње Забрђе, 10. октобар 1963 — Дворови, 27. децембар 2002) био је четнички војвода, командант јединице Мандини лавови у саставу Војске Републике Српске и председник Борачке организације Републике Српске за општину Угљевик.^[1] Такође, имао је и чин капетана.

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен је у селу Доње Забрђе код Угљевика 1963. године. Био је председник Борачке организације Републике Српске. Погинуо је 2002. године у саобраћајној несрећи (39 година). За собом је оставио супругу Љиљану, кћерку Божану и сина Душана.

Пре рата је био страствени љубитељ фудбала и играо у локалном клубу „Мајевица“ из Забрђа. Његове квалитете тада примећује и доста познатији „ФК Рудар“ из Угљевика. Иначе, војвода Максимовић је био и велики навијач Црвене звезде.

По отпочињању ратних дејстава у Хрватској, као добровољац одлази у Книн 26. септембра 1991. године и постаје борац Прве бенковачке бригаде. Истакавши се својом храброшћу током борби за Книн и Бенковац, добија унапређење у командира чете. У родни крај се враћа послије девет месеци, када Муслимани нападају Угљевик. Освојио је релеј Столице на Мајевици, 10. априла 1992. године, а потом формира елитну борбену групу „Обилићи“. После неког времена Мандина јединица за брза дејства преименује се у „Лавове са Мајевице“. Јединица је у свом саставу имала и до 600 бораца.^[2] „Лавови са Мајевице“ имали су 52 погинула и 180 рањених бораца.^[2]

Јединица обилази и многа друга бојишта сем Мајевичког. Истакла се у ослобађању коридора, тачније у борбама за Брчко, борбама на Озрену и многим другим.

За своје борачке заслуге, 13. маја 1993. Митар Максимовић је проглашен за војводу од стране Војислава Шешеља.^[3] Мандо је, између осталог, одликован и Орденом Милоша Обилића.^[1]

Био је председник Скупштине општине Угљевик и председник Борачке организације Републике Српске. Погинуо је у саобраћајној несрећи 27. децембра 2002. године, под и даље неразјашњеним околностима. На петогодишњицу смрти му је подигнута спомен-биста у центру Угљевика.^[1]

Занимљивости[уреди | уреди извор]

Баја Мали Книнџа, велики Мандин пријатељ, на албуму Глуви барут објавио је пјесму „Препелице“ која је посвећена Митру Максимовићу Манди.

Од 21. септембра 2021. године јавности је доступан и документарни филм у продукцији Немање Чекића под називом "Жив је Мандо" који говори о ратном путу Мандиних лавова, али и животу војводе Митра Максимовића. У филму су говорили Мандини ратни другови Драго Томић, Миленко Поповић, Душко Николић, Слободан Радовановић и Митар Јевтић као и Мандин син, Душан Максимовић.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

^ ^а ^б ^в „Откривен споменик у Равном Пољу”. Глас Српске. 28. 12. 2009. Архивирано из оригинала 31. 12. 2009. г. Приступљено 11. 08. 2011.
^ ^а ^б „Војвода Митар Максимовић Мандо (1963–2002)”. Српски ратни ветерани. Архивирано из оригинала 18. 12. 2014. г. Приступљено 18. 12. 2012.
^ „Време 970 — Војводе по занимању: Ђујић и увеоци”. Време. 06. 08. 2009. Приступљено 18. 12. 2014.

[Откривен_споменик_у_Равном_Пољу-1] а ^б ^в „Откривен споменик у Равном Пољу”. Глас Српске. 28. 12. 2009. Архивирано из оригинала 31. 12. 2009. г. Приступљено 11. 08. 2011.

[ветерани-2] а ^б „Војвода Митар Максимовић Мандо (1963–2002)”. Српски ратни ветерани. Архивирано из оригинала 18. 12. 2014. г. Приступљено 18. 12. 2012.

[3] „Време 970 — Војводе по занимању: Ђујић и увеоци”. Време. 06. 08. 2009. Приступљено 18. 12. 2014.

[1]

[2]

[3]