Митинг у Хртковцима
 |
Неутрална тачка гледишта овог чланка је оспорена. Молимо Вас да погледате страницу за разговор овог чланка. |
Митинг у Хртковцима је био предизборни митинг Српске радикалне странке који је одржан у Хртковцима 6. мајa 1992. Митингу је присуствовао и Војислав Шешељ. Овај митинг Демократски савез Хрвата у Војводини сматра почетком прогона несрпског становништва из Срема.[1]
Садржај |
Читање списка грађана [уреди]
Хртковци су село удаљено око 15 километара јужно од Руме, пре рата Хрвати су у селу чинили 40,24% од укупног броја становника. Напади на Хрвате почели су убиством Мијатa Штефанацa,[2] жупник Никола Краљевић је након константних претњи претучен готово до смрти:.[3]
На митингу 6. мајa 1992, Шешељ је прочитао имена 17 мештана Хрвата, за које је тврдио да су чланови „Збора народне гарде“ и да су се слагали са прогоном Срба из Хрватске.[4] Њима је запрећено да се иселе, док је 20 породица хрватске националности избачено из кућа.[5][6] Неки мештани су под претњама појединих избијеглица, пристиглих углавном из Хрватске са ратом захваћених простора, убрзо морали да се иселе.[5] Локална власт на челу с Остојoм Сибинчићeм затим је променила назив села у Србиславци.[5]
Суђење [уреди]
Међународни кривични суд за бившу Југославију оптужио је Војислава Шешеља за протеривање [7] У својој оптужници, Трибунал је дао списак од 722 људи који су напустили Хртковцe.
У мају 1992, Војислав Шешељ је дошао у Војводину и сусрео се са својим сарадницима из СРС-а. Војислав Шешељ је наложио својим сарадницима да се обратите несрбима те им прете смрћу уколико не напусте то подручје. Дана 6. маја 1992. Војислав Шешељ је одржао говор у селу Хртковци, у Војводини, позивајући на протеривање Хрвата са тог подручја и читао списак појединих хрватских становника који би требали отићу у Хрватску. Као резултат овог говора, бројни хрватски становнци одлучили су да напусте Хртковце. Након овог говора, присталице и сарадници оптуженог, укључујући чланове СРС и СЧП („Четнички Српски Покрет“ / „Српски Четнички Покрет“), започели су кампању етничког чишћења усмерену на несрбе, посебно Хрвате у Хртковцима. Током наредна три месеца, многи несрби су били злостављани, претило им се смрћу и застрашивало, присиљавајући их да напусте то подручје. Домови Хрвата су опљачкани и окупирани од стране Срба. Српске породице које су расељене из других делова бивше Југославије често су заузимале домове оних који су били присиљени да их напусте.[8]
– Цитат из оптужнице против Војислава Шешеља
Остала насеља [уреди]
Осим Хртковаца Хрвати су морали напустити још десетине села поглавито у Срему. Процењује се да је највећи број грађана Србије, хрватске националности, отишао је из Новог Сланкамена, њих око 1.600, колико и из Земуна, док је из Бешке је отишло 850 Хрвата. Хрвати су насилно протерани и из Гибарца и Кукујеваца.[6]
Хртковци данас [уреди]
У Хртковцима према попису становништва из 2002. године живи 3428 становника, од чега 69,89% Срба, 9,04% Мађара док Хрвата има 7,46%.
Већина протераних Хрвата населила се у Загребу 130 породица, у Кулу код Пожеге 72 породице, Слатину 54, Пожегу 21, а xртковчана има иу Сиску, Ивањој Ријеци и Цабуна по 11 породице, Јакшићу, Ровињу и Запрешићу по 10 и тако још у 70ак места[9]
Референце [уреди]
- ^ Danas 18 godina od mitinga u Hrtkovcima, Блиц
- ^ Dnevni list Danas, Приступљено 8. 4. 2013.
- ^ Slobodna Evropa, Приступљено 8. 4. 2013.
- ^ B92 - Vesti - Godišnjica progona Hrvata iz Vojvodine, Приступљено 8. 4. 2013.
- ^ а б в Hrtkovci 16 godina posle zločina, Приступљено 8. 4. 2013.
- ^ а б 18 godina od mitinga u Hrtkovcima, Б92
- ^ „The charges against Vojislav Seselj“. BBC News. 24. 2. 2003. Приступљено 30. 8. 2010.
- ^ „The Prosecutor against Vojislav Seselj - Third Amended Indictment“. ICTY. December 2007 Приступљено 19. 1. 2011.
- ^ Hrvatska Riječ, Приступљено 8. 4. 2013.
