Митологија
Из Википедије, слободне енциклопедије
Садржај |
Научна класификација[уреди]
Већина религија се може проучавати кроз четири основна одсека и њихову претходницу.
Преанимизам, како етнолози називају Врачање – магију, претходило је и створило религију. Не претпоставља ни демоне ни душе покојника, оно оперише само са оном неодрећеном духовном силом, која је иманентна људима у целој природи, а та духовна сила је мана а дисциплина вере манаизам
- Општа анимологија као грана или анимизам као веровање, при чему је први облик те религиозности био манизам. Манифестациони облици су били култ предака и култ природе и у том склопу магијска пракса која их пратикоја их прати као саставни део сваке релгије. Укратко, анимизам је такво веровање по којем је целокупна стварност прожета или настањена духовима или душама, и у извесном смислу та је стварност замишљенља као жива. На првом степену у манизму, духовна сила је имперсонална, али присутна у читавој природи.
- Демонологија, као вишег и у историјском смислу млађег слоја религиозности, на ком се ступњу сада и природа и човек, људски свет посматра као инкарнација демона, безличних облика волшебних бића, која настањују шуме и воде, камен и васиону, али и животињски свет-змија, вук, петао, медвед, као и у самосталном полуљудском облику, вампир, змај, караконџула, виле. Сматра се нетачна класификација као нижа биће или нижом митологијом јел постоји засебни виши степе који се зове митологија.
- Митологија, као виши и млађи ниво историјске артикулације религије, на коме у већој или мањој мери перзстирају и сви ранији слојеви, и општа духовна анимистичка снага, безлична сила Мана, Оренда Вакан, као и демонска обличја са другог нивоа. Митологија се јавља као систем који не мора да је увек и сасвим уобличен, он садржи и низ митских ликова, божанстава, хероја надљудске снаге, који се диференцирају у строго људском облику. Манифесне форме ове религиозности су Хтонизам –богови доњег света, и Соларно божанствао – богови горњег света.
- Откривена религија- хришћанство, јудаизам, ислам, будизам као најмлађи ступањ религијске индивидуализације. Пут од мане иде преко демонологије и митологије као форми полуљудских и људских божанских ликова, где божанства попримају људски облик али у мноштву богова – Политеизам . У монотеистичким религијама бива окончан процес религијске индивидуализације, па се ствар завршава у духовности једне божанске личности Бог, Алах....
Митологије по регијама[уреди]
Африка[уреди]
Азија[уреди]
- Будистичка митологија
Јапанска митологија
Кинеска митологија
Корејска митологија
Индијска митологија
Аустралија и Океанија[уреди]
Блиски исток[уреди]
- Арапска митологија
Хришћанска митологија
Исламска митологија
Сумерска митологија
Јеврејска митологија
Европа[уреди]
- Англосаксонска митологија
Енглеска митологија
Етрурска митологија
Грчка митологија
Келтска митологија
Хришћанска митологија
Немачка митологија
Римска митологија
Словенска митологија
Нордијска митологија
Религија и митологија Старих Словена
Српска митологија
Словенска митологија
Северна Америка[уреди]
Средња Америка и Јужна Америка[уреди]
Литература[уреди]
- Сретен Петровић, Систем српске митологије од 1-5 ISBN 86-7455-415-6
Види још[уреди]
Спољашње везе[уреди]
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Митологија
