Мито Хаџивасилев

С Википедије, слободне енциклопедије
мито хаџивасилев
Мито Хаџивасилев
Лични подаци
Датум рођења(1922-12-21)21. децембар 1922.
Место рођењаКавадарци, Краљевина СХС
Датум смрти1. август 1968.(1968-08-01) (45 год.)
Место смртиБрела, код Макарске, СР Хрватска, СФР Југославија
Професијадруштвено-политички радник
Деловање
Члан КПЈ од1940.
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба
Председник Собрања
СР Македоније
Период12. мај 19671. август 1968.
ПретходникВидоје Смилевски
НаследникНикола Минчев

Одликовања
Орден заслуга за народ са златним венцем
Орден заслуга за народ са сребрним венцем
Орден заслуга за народ са сребрним венцем
Орден братства и јединства са златним венцем
Орден братства и јединства са сребрним венцем Партизанска споменица 1941.

Мито Хаџивасилев – Јасмин (Кавадарци, 21. децембар 1922Брела, код Макарске, СР Хрватска, 1. август 1968), новинар, публициста, учесник Народноослободилачке борбе и друштвено-политички радник СР Македоније. Од 12. маја 1967. до 1. августа 1968. године обављао је функцију председника Собрања СР Македоније.

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен је 21. децембра 1922. године у Кавадарцима. Гимназију је завршио у Битољу. Непосредно пред Други светски рат студирао је на Правном факултету у Београду. Члан Комунистичке партије Југославије постао је 1940. године. Од тада је и члан Месног комитета КПЈ и секретар Месног комитета Савеза комунистичке омладине Југославије у Кавадарцима.

Учесник Народноослободилачке борбе је од 1941. године. За време рата био је члан Обласног комитета Комунистичке партије Македоније, заменик политичког комесара Треће оперативне зоне и Друге македонске бригаде, а пред крај рата члан Обласног комитета Народноослободилачког одбора у Битољу.

После ослобођења земље обављао је више политичких функција:

  • начелник управе Агитпропа Централног комитета КП Македоније
  • кандидат за члана, а затим члан Централног комитета КП Македоније, односно СК Македоније (биран на Другом, Трећем и Четвртом конгресу СКМ)
  • посланик Народног собрања НР Македоније
  • секретар и члан Извршног већа НР Македоније
  • члан Централног комитета Савеза комуниста Југославије од 1958. године
  • члан Извршног комитета и секретар Централног комитета СК Македоније
  • члан Председништва Централног комитета СК Македоније
  • председник Собрања СР Македоније од 12. маја 1967. до 1. августа 1968. године

Умро је 1. августа 1968. године у месту Брела код Макарске. На функцији председника Собрања Македоније наследио га је Никола Минчев.

Литерарни рад[уреди | уреди извор]

Био је један од најпознатијих македонских новинара и публициста. Био је главни и одговорни уредник листа „Нова Македонија“ од 1945. до 1947. и 1962. године, оснивач и први главни уредник часописа и ревија „Партијски живот“, „Социјалистичка зора“ и „Погледи“.

Написао је више радова из области политичке економије социјализма, социјалистичке демократије, политичког система социјалистичког самоуправљања, теорије Партије, естетике и историје.

Данас његово име носи награда за новинарство у Северној Македонији, која се додељује сваке године.

Литература[уреди | уреди извор]