Митра (митологија)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
Друга значења су пописана у чланку Митра (вишезначна одредница).
Митра убија бика, фреска из града Марино, Италија.

Митра (Mithras) је персијско божанство светлости, испољено у бику и често спарено са Анахитом, божанством вода које је стари маздаизам доводио у везу с реком Оксус, које је касније аријанизовано.

Као мушки Бог рата, Митра игра важну улогу у маздаистичком пантеону и религији Персије, све до Римског царства које ће га усвојити.

Митра штити људски род и посредује између бога и људи.

Мит о Митри[уреди]

Митра се према миту родио из стене, »као што небеска светолост извире из огромног каменог свода који наткриљује Земљу«. Одмах по рођењу пастири су му указивали почасти. Поред њега су дадофори (бакљоноше), Каутер и Каутопатес.

По једном тумачењу Ахура Мазда је обљубио сопствену мајку и тако је зачет Митра, који се по рођењу хранио смоквама и ставио фригијску капу, а у руке узео нож, лук и стрелу.

Први његов подвиг био је борба са Сунцем у којој Митра побеђује. Друга борба била је са дивљим биком, кога је савладао и однео га у пећину, али је животиња побегла. Сунце му је по гаврану поручило да га поново ухвати. Митра је то успео и из тела мртвог бика никле су биљке, из костију - жито, а из крви - винова лоза. Зли дух је послао змију да попије крв и шкорпиона да отрује божанско семе. Али су ови покушаји осујећени.

Истовремено настају први људи. Ариман шаље сушу, али Митра погодивши стену стрелом, ствара извор.

У миту о Митри помиње се и велики потоп, током кога изабрани човек гради лађу и спасава се од несреће. Такође се помиње и велика ватра, али ни она није уништила људе.

Митра на крају улази у Сунчеве кочије и преко Океана одлази боговима.

Митраистичка религија[уреди]

Митраистичка религија је заснована на дуалистичком учењу маздаизма о сталној борби добра (Ахура Мазда) и зла (Ариман).

Истовремено, Ахура Мазда биће изнад њега само у зороастризму и у краљевској религији Ахеменида, у којој ће велики персијски Бог тек узгред признавати надмоћ сунчанога Бога, час одуховљеног у Воху Манаху, да би био присаједињен синкретизму Мага (У хеленизму поистовећеног са Аполоном).

Заратустра је био први који је са гнушањем одбацио суровост и бескорисност приношења ових жртви, које су биле достојне једино примитивним племенима.

‎Митра убија бика, скулптура из Палерма.

Ова жртва-паљеница праћена је хтонским обичајима у Персији и у Индији, са Нандијем, богом-биком, или са Дионисом, његовим видом на западу, богом опојних пића, плесачем на сатурналијама и баханалијама.

У доба Заратустре митско-ратничке мушке заједнице, окупљене под знаком Митре, прошириле су своје сурове поступке широм целог индо-иранског света. Ова братства младих ратника названих »курјаци« мешала су оргијастичке обреде с крвавим жртвама под знамењем змаја или вука. Карактеристичне су њихове заставе, кациге и одећа црне боје,

Ове ратоборне обичаје персијски феудални поредак ће искористити и усмерити да би послужили под видом дисциплиноване борбености у ахеменидској војсци. У Заратустрино доба, те банде су биле солидарне са карапанима (врачима) и кавијима (владарчићима) које је он подједнако осуђивао. Ово доба високог персијског феудалног система поприма вид свеопште анархије, у којој су се утврђене оазе у долинама и тврђаве по планинама морале бранити и од пљачкашких упада номадских коњаника и од пустошења фанатичних банди.

После аријевских родова који су прихватили седелачки начин живота на рубовима источне Персије и азијских степа, сакијска племена усталила су се у оазама које су створили њихови претходници и бавећи се земљорадњом и занатством, интегрисала се у персијско друштво.

Друга су наставила с номадским животом у крају који је у Авести означен називом Туран, а протезао се од Аралског мора и реке Јаксарт до Алтајских планина на граници са Монголију, и у којем ће у VI. веку п. н е. настаје цивилизација - Саки и Масагети.

Види још[уреди]

Литература[уреди]

  • Д. Срејовић, А. Цермановић-Кузмановић, Речник грчко римске митологије, Српска књижевна задруга, Београд, 1979. ст.270.

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Митра (митологија)