Митрополија загребачко-љубљанска

Из Википедије, слободне енциклопедије
Митрополија загребачко-љубљанска
Српска православна црква
Petar Preradović square in Zagreb.jpg

Саборни храм Преображења Господњег у Загребу

Основне информације
Држава Застава Југославије Југославија (1945—1991)
Застава Италије Италија (1994—2011)
Застава Хрватске Хрватска (1991—данас)
Застава Словеније Словенија (1991—данас)
Сједиште Загреб
Број намјесништава 4
Број манастира 4
Званична страница www.mitropolija-zagrebacka.org
Архијереј
Епархијски архијереј Порфирије (Перић)
Чин архијереја Митрополит
Титула архијереја Митрополит загребачко-љубљански
Map of Eparchies of Serbian Orthodox Church-sr.svg

Митрополија загребачко-љубљанска је епархија Српске православне цркве.

Надлежни архијереј је господин Порфирије, а седиште митрополије се налази у Загребу где је и Саборна црква.

Историјат[уреди]

Претече митропололије[уреди]

На подручју ове епархије православно свештенство спомиње се у време Катарине Бранковић која је била кћерка српског деспота Ђурђа Бранковића. Године 1434. она се удала за грофа Улриха II Цељског, те је са собом повела свештеника из Смедерева. На њен је захтев у Вараждину 1454. преписана богослужбена књига „Апостол“ на српско-словенском језику, а чува се у Музеју Српске православне цркве у Београду.

Марчанска епархија: Након обнове Пећке патријаршије 1557, док је патријарх био Макарије Соколовић, православно становништво северне Хрватске водио је пожешки митрополит који је имао седиште у манастиру Ораховици. У октобру 1595. митрополит Василије прелази ближе турској граници, како би се приближио тамошњим верницима, те поставља своје седиште у манастиру Марчи. Марчанска епархија била је живећа током прве половине 17. века. Касније ће овај манастир бити средиште борби око уније с Католичком црквом.

Лепавинска епархија: Уз манастир Марчу, средиште православља на овим просторима постаје и манастир Лепавина. Године 1734. успостављена је Лепавинско-северинска епископија са првим седиштем у манастиру Лепавина, а потом у Северину. Године 1754. ова је епархија сједињена са Костајничко-зринопољском епархијом, а 1771. и са Пакрачком.

Звање митрополије[уреди]

Године 1931. основана је Загребачка епархија у рангу митрополије, са седиштем у Загребу. Први митрополит био је Доситеј Васић. Дана 11. маја 1941. усташке су власти ухапсиле митрополита Доситеја, те га у затвору у Петрињској улици мучиле, а онда и отпремиле у Београд, где је 14. јануара 1945. и умро.

Након Другог светског рата, приликом попуњавања упражњених епархија, на првом послератном редовном заседању Светог архијерејског сабора 1947, изабран је Дамаскин Грданички за митрополита загребачког. После његове смрти 1969, епархија дуго није имала сопственог митрополита, него су њоме управљали епископи других епархија, све док на заседању Светог архијерејског сабора 1977. године није поверена тадашњем епископу лепавинском Јовану Павловићу, који је 1982. изабран и за митрополита загребачког. На његов предлог, следеће године митрополија је преименована у Загребачко-љубљанску.

Након што је овој митрополији 1994. поверена брига и за православне Србе у Италији, названа је „Митрополијом загребачко-љубљанском и целе Италије“. Каснијим арондацијама епархија, Италија је изузета из њене надлежности и стављена под управу Епархије средњоевропске, а потом Епархије аустријско-швајцарске.

Митрополија од 2007. додељује орден Кантакузине Катарине Бранковић, од 2005. у Загребу постоји Српска православна општа гимназија истог имена.

Епископи и митрополити[уреди]

Епископи марчански[уреди]

Епископи костајничко-зринопољски[уреди]

Епископи лепавинско-северински[уреди]

Митрополити загребачки и загребачко-љубљански[уреди]

Устројство митрополије[уреди]

У Загребачко намесништво спадају црквене општине: Загребачка, Војаковачка и Сисачка.

Митрополиту у управљању епархијом помажу Епархијски савет и Епархијски управни одбор. Усто, ту је и Епархијски црквени суд. Свим овим телима на челу је митрополит.

Саборни храм[уреди]

Саборна црква Митрополије загребачко-љубљанске је Црква Преображења Господњег на тзв. Цвјетном тргу или Тргу Петра Прерадовића у Загребу. Ради се о некадашњој римокатоличкој Цркви Св. Маргарете која је припадала Загребачкој бискупији, а спомиње се на овом месту од 1334. као жупна црква уз коју су се одржавали „маргаретски сајмови“ (одржавали су се од 1337). Касније је црква припала жупи Св. Марка, а 1794. продана је грчким православним трговцима који су тада као трговци и новчари боравили у Загребу. Кад Грка више није било, црква је почела служити православним Србима. Због овакве историје саборног храма, улица која пролази иза цркве и данас се зове Маргаретска, а она која пролази испред ње зове се Преображенска.

Дана 4. маја 2007. довршен је иконопис у унутрашњости цркве, а израдио га је руски иконописац Николај Александрович Мухин.

Манастири[уреди]

На подручју Митрополије загребачко-љубљанске налази се више манастира од којих неки више нису у употреби. Најпознатији је манастир Лепавина. Ту је, потом, женски манастир Свете Петке у Загребу, те ненасељени манастири Марча, Бршљанац и манастир у Бојанцима.

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]