Михаило II Аморијац

Из Википедије, слободне енциклопедије
Михаило II Аморијац

Михаило II на обверсу златника искованог у Цариграду, док је на реверсу његов син Теофило.
Михаило II на обверсу златника искованог у Цариграду, док је на реверсу његов син Теофило.

Порекло и породица

Михаило II Аморијац (грч: Μιχαήλ Β'; 7702. октобар 829) познат и као Михаило Муцавац, био је византијски војсковођа а затим и цар од 820. до 829. године. Најпознатији је као оснивач Аморијске (Фригијске) династије која је владала Византијом до 867. године.

Михаило је рођен 770. године у граду Амориону у малоазијској области Фригији. Породица му је припадала секти атингана, покрштеним Јеврејима који су задржали неке елементе претходе јудејске вероисповести.

У младости Михаило је служио као војник под командом узурпатора Вардана Турчина 803. године заједно са Лавом Јерменином и Томом Словеном. У договору са Лавом Јерменином Михаило је напустио узурпатора и пребегао цару Нићифору I. Доцније је помогао Лаву да 813. свргне Михаила I и заузме царски престо. Лав V Јерменин му се одужио тако што га је поставио на положај заповедника гарде ескубитора. Крајем 820. Лав је осудио и утамничио Михаила због завере, али су Михаилове присталице извеле атентат на цара и затим довеле на престо свог кандидата.

По доласку на престо Михаило II је наставио иконоборачку политику свог претходника, мада је дозволио прогнаним вођама иконофила да се врате из прогонства. Међутим, највећу претњу по Михаилов царски положај стигао је у лику његовог старог ратног друга Томе Словена који се у Малој Азији 821. прогласио за цара. Тома је око себе окупио прогоњене иконофиле и павликијанце, а затим и најсиромашније слојеве друштва. Затим је склопио савез са абасидским калифом Мамуном који му је омогућио да посети Антиохију у Сирији и тамо прими круну из руку антиохијског патријарха. На крају, Арапи су пребацили Тому и његове људе под Цариград који је од децембра 821. подвргнут опсади. Међутим, у немогућности да заузме престоницу, а под нападима царских трупа и Михаилових савезника Бугара, Томин покрет се 823. распао, а сам узурпатор је ухваћен и убијен након тортуре.

Док је Михаило II био заузет унутрашњим питањима, Византија је била угрожена од стране својих муслиманских непријатеља у периферним деловима царства. Управо у периоду после 823. једна флота шпанских Арапа је заузела острво Крит које ће остати под муслиманском влашћу све до 961. године. Такође, користећи се сукобима између византијских намесника, Арапи из северне Африке су 827. године предузели поход на Сицилију којим ће започети освајање највећег медитеранског острва.

Михаило Аморијац је 823. изгубио супруги Теклу, мајку његовог наследника Теофила. Како би учврстио свој положај оженио је Еуфросину, ћерку Константина VI, коју је зарад венчања извео из манастира. Цар се и овом приликом сукобио са црквеним великодостојницима.

После бурне војничке каријере и владавине, Михаило II је умро 2. октобра 829. године. Престо је сачувао свом сину Теофилу што се може сматрати и највећим достигнућем његове владавине.

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]




Претходник:
Лав V Јерменин
Византијски цареви

820. - 829

Наследник:
Теофило
Претходник:
{{{пре2}}}
{{{списак2}}} Наследник:
{{{после2}}}
Претходник:
{{{пре3}}}
{{{списак3}}} Наследник:
{{{после3}}}
Претходник:
{{{пре4}}}
{{{списак4}}} Наследник:
{{{после4}}}
Претходник:
{{{пре5}}}
{{{списак5}}} Наследник:
{{{после5}}}
Претходник:
{{{пре6}}}
{{{списак6}}} Наследник:
{{{после6}}}
Претходник:
{{{пре7}}}
{{{списак7}}} Наследник:
{{{после7}}}
Претходник:
{{{пре8}}}
{{{списак8}}} Наследник:
{{{после8}}}