Михаил Александрович Бонч-Брујевич

Из Википедије, слободне енциклопедије
Михаил Александрович Бонч-Брујевич

1988 CPA 5921 Picture.jpg
Михаил Александрович Бонч-Брујевич

Општи подаци
Датум рођења 22. фебруар 1888.
Место рођења Орел (Русија)
Датум смрти 7. март 1940.
Место смрти Лењинград (СССР)
Рад
Поље телекомуникације
Школа Кијевска трговачка школа
Официрска електротехничка школа
Институција Московски технички универзитет
Нижегородски универзитет
Лењинградски електротехнички институт телекомуникација

Михаил Александрович Бонч-Брујевич (рус. Михаил Александрович Бонч-Бруевич; Орел, 22. фебруар 1888Лењинград, 7. март 1940) је био пионир совјетске радио-технике, дописни члан АН СССР, професор Московског техничког универзитета и Лењинградског института телекомуникација, доктор техничких наука.

Биографија[уреди]

Родио се у граду Орел 21. фебруара 1888. Завршио је Кијевску трговачку школу, 1906. је постао јункер Николајевске инжињеријске школе у Петрограду. По завршетку школе у чину потпоручника служио је у Иркутску, у 2. чети везе 5. Сибирског инжињеријског батаљона. У чину поручника се 1912. уписао у Официрску електротехничку школу, после које је 1914. био именован помоћником начелника Тверске радио-станице.

У оквиру радио-станице организовао је радионицу за израду електронских цеви. Августа 1918. се са радионицом преселио и Нижњи Новгород, где је у периоду 1918-1928. руководио научно-техничким радом у Нижегородској радио-лабораторији. Године 1918. је предложио шему прекидачког уређаја који има два радна стања. Тај уређај је касније назван Тригер. Под његовим руководством је била пројектована и 1922. постављена у Москви прва радио-станица велике снаге од 12 kW (Шуховљев торањ, рус. Шуховская башня).

Од 1922. је био професор Московског техничког универзитета. На Нижегородском универзитету је водио катедру радио-технике (до 1925) и катедру електротехнике (1926—1928).

Марка СССР, 1988 г.

Од 1930. до 1932. по задатку АН СССР је вршио истраживања горњих слојева атмосфере и јоносфере радио-ехо методом. Бавио се ултра-кратким таласима и њиховом практичном применом, а с тим у вези истраживао је и област радио-локације.

Од 1931. до своје смрти 1940. професор Бонч-Брујевич је био на челу катедре за теоријску радио-технику Лењинградског електротехничког института телекомуникација, водио је радио-факултет и био је заменик директора института за наставна питања. Од 1931. је био дописни члан АН СССР.

У почаст Михаилу Александровичу Бонч-Брујевичу, 8. јуна 1940. Савет народних комесара је његовим именом назвао Санкт-Петербуршки државни институт телекомуникација.


Радови[уреди]

Написао је и објавио преко 80 научних радова и књига. Патентирао је и предао индустрији око 60 производа.

  • Елементи радио-технике (рус. Элементы радиотехники, ч. 1—2), Москва 1936.
  • Примена електронских релеја у пријему радио-телеграфије (рус. Применение катодных реле в радиотелеграфном приеме, „Вестник военной радиотелеграфии и электротехники"), 1917.
  • Предајник са електронским цевима Московске радио-телефонске станице (рус. Ламповый передатчик Московской радиотелефонной станции, „Телеграфия и телефония без проводов"), 1923.
  • Електронске цеви велике снаге са спољном бакарном анодом (рус. Мощные лампы с внешним медным анодом, „Телеграфия и телефония без проводов"), 1924.
  • Изучавање сложених правоуглих антена с идентичним вибраторима (рус. Изучение сложных прямоугольных антенн с идентичными вибраторами, „Телеграфия и телефония без проводов"), 1928.
  • О првим експериментима у СССР у мерењу висине Хевисајдовог слоја (рус. О первых опытах в СССР по измерению высоты Хевисайдова слоя) у књизи Научно-технички зборник Лењинградског електротехничког института (рус. Научно-технический сборник Ленинградского электротехнич. ин-та связи, вып. 1), Лењинград, 1933.

Породица[уреди]

Син: Алексеј Михајлович Бонч-Брујевич, совјетски физичар, стручњак у квантној електроници и физичкој оптици, добитник Државне награде СССР (1974).

Спољашње везе[уреди]