Михаил Милорадовић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Михаил Милорадовић

Miloradovich.jpg
Михаил Милорадовић

Лични подаци
Датум рођења 12. октобар 1771.
Место рођења Санкт Петербург (Руска Империја)
Датум смрти 26. децембар 1825.
Место смрти Санкт Петербург (Руска Империја)

Михаил Андрејевић Милорадовић (рус. Михаил Андреевич Милорадович; Санкт Петербург, 12. октобар 1771 — Санкт Петербург, 26. децембар 1825) је био руски генерал, који се истакао у Наполеоновим ратовима. Потомак је српске породице Милорадовић из Херцеговине.

Ратови до 1810.[уреди]

Служио је под командом Суворова у рату против Турске и Пољске. Истакао се у рату у Италији и Швајцарској (1799). Године 1805. постао је генерал-потпуковник и учествовао је у бици код Аустерлица под Кутузовом командом. Истакао се много пута у Руско-турском рату (18061812).

Године 1806, награђен је мачем који је био украшен дијамантима и на коме је писало „За храброст и спашавање Букурешта“. Поново је победио Турке код Обилештија у Румунији 1807. године. После победе над Турцима 1809. код тврђаве Расеват у Бугарској, унапређен је 1810. у генерал-пуковника.

Наполеонова инвазија Русије[уреди]

Током Наполеонове инвазије Русије био је један од најистакнутијих и најуспешнијих руских команданата. У бици код Бородина предводио је резервну милицију. Касније је командовао одступницом, која је ометала француско напредовање према Москви. Кад је Наполеон почео са повлачењем из Русије, Милорадовић је победио Французе у бици код Вјазме. После тога његов корпус је постао један од најактивнијих у прогањању Наполеонове војске из Русије. У бици код Бауцена 1813, предводио је заштитницу од савезника. Приликом победе код Кулма био је у команди руско-пруског корпуса, којега је предводио и у бици код Лајпцига. Током 1814, командовао је савезничким контингентом у Холандији.

Декабристи[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Декабристи

Од 1818. до смрти је био војни генерал-губернатор Санкт Петербурга и командант гардијског корпуса. Приликом устанка декабриста 26. децембра 1825, кренуо је да смири декабристичке официре на Сенатском тргу. Пошто је био јако популаран замало је успео да смири устанак, када га је убио један од радикалних побуњеника Петар Каховски.