Михаил Черниговски
 |
Овај чланак садржи списак литературе (папирне изворе и/или веб-сајтове), али његови извори нису најјаснији зато што нису унети у сам текст. Молимо вас да побољшате овај чланак тако што ћете унети изворе у сам текст. |
| Михаил Черниговски | |
|---|---|
|
|
|
| Датум рођења | [[ ]] 1179. |
| Датум смрти | [[ ]] 1246. |
| Порекло и породица | |
Свети Михаил Вселводович, познат и као Михаил Черниговски (рус. Михаил Всеволодович; 1179—1246) је био кнез периславски (1206), кнез новгородски (1224—1229), кнез черниговски (1223—1246), и галицијски (1235—1239), велики кнез Кијевске кнежевине (1238—1239, 1241—1243). Канонизован је од стране Руске православне цркве 1547. године.
Садржај |
Биографија [уреди]
Наследио је периславски престо и титулу кнеза Периславске кнежевине 1206. године.
Учествовао је у бици код реке Калке. После смрти свога ујака Мстислава Черниговског преузео је и његов престо.
У време монголске инвазије на Черниговску кнежевину био је велики кнез Кијева. Након пораза од монгола био је приморан да побегне у Мађарску заједно са својим сином Ростиславом.
По повратку у Кијев отишао је на позив монголског краља Батуа у његов шатор да му се поклони, заједно са својим бољарином Теодором. Пре уласка у шатор монголски свештеници су затражили да прође кроз њихове свете ватре, и поклони се њиховим идолима. Кнез Михаил је то одбио речима: „Ја могу да се поклоним краљу, јер му је Бог дао власт над народима на земљи, али као хришћанин не могу да се клањам ватри, нити глувим и слепим идолима“. Због одбијања да се поклоне идолима, по наређењу краља Батуа, обојица су одмах погубљени 20. септембра 1244. године.
Сахрањени су заједно у тајности, а њихови посмртни остаци пренети у Чернигов. После Михајлове смрти, његов брат Андреј Громов преузео је његов престо.
Године 1572. остаци Михајла Черниговског и Теодора премештене су из Черниговског у Москву, након њиховеканонизације исте године.
Од 1772. године њихове мошти почивају у Архангелском храму у Москви.
Православна црква прославља кнеза Михајла и Теодора бољара 20. септембра по јулијанском календару.
Извори [уреди]
- Овај текст или један његов део је преузет из Охридског пролога Николаја Велимировића.
Спољашње везе [уреди]
Литература [уреди]
- Јелачић, Алексеј (1929). Историја Русије. Београд: Српска књижевна задруга.
- Миљуков, Павел (1939). Историја Русије. Београд: Народна култура.
