Михал Бабинка

С Википедије, слободне енциклопедије
Михал Бабинка
Михал Бабинка
Лични подаци
Датум рођења(1927-08-25)25. август 1927.
Место рођењаПадина,  Краљевина СХС
Датум смрти4. јул 1974.(1974-07-04) (46 год.)
Место смртиСремска Каменица,  СФРЈ

Михал Бабинка (слч. Michal Babinka; Падина, 25. август 1927Сремска Каменица, 4. јул 1974) је био један од најзначајнијих словачких књижевника из некадашње Југославије[1][2], који се бавио још и новинарством и превођењем.[3][4] Завршио је педагошку школу и радио као учитељ у селима Остојевићево, Падина и Иловача. Писао је за српски Дневник, словачки недељник Хлас људу (Hlas Ľudu) и уређивао часопис за књижевност војвођанских Словака Нови живот (Nový život).[5] [2][6]

Биографија[уреди | уреди извор]

Учитељску школу је завршио у Вршцу. Радио као новинар у словачкој редакцији Радио Новог Сада, новинар културне рубрике новосадског „Дневника“ (1955 – 1958), новинар словачког листа „Хлас људу“ (1964 – 1967), уредник и заменик главног и одговорног уредника словачког часописа „Нови живот“ (1969 – 1974). [1]

Избор из његове поезије објављен је под насловом Безбожна лета. [1]

Превођен је на српски. За собом је оставио три необјављена рукописа збирки песама.[1]

За свој књижевни рад Михал Бабинка је добио већи број признања, од којих међу најзначајнија спадају:

  • Октобарска награда Новог Сада[1]
  • Награда издавачког предузећа „Обзор“[1]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г д ђ „Бабинка, Михал”. ДРУШТВО КЊИЖЕВНИКА ВОЈВОДИНЕ. Приступљено 5. 2. 2024. 
  2. ^ а б Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. 1984. стр. 34. 
  3. ^ Ilustrovaný encyklopedický slovník, II.díl., Academia, Praha 1982, 154
  4. ^ Enciklopedija Jugoslavije, Knj. I, Jugoslavenski leksikografski zavod »Miroslav Krleža«, Zagreb 1980, 396
  5. ^ Eva Balážová, Slovník slovenských spisovatel̕ov Dolnej zeme. Juhoslávia, Maďarsko, Rumunsko, ESA, Bratislava 1994, 10
  6. ^ „БАБИНКА Михал”. Енциклопедија Српског народног позоришта. Приступљено 23. 1. 2024. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]