Михајло Ђукнић
| михајло ђукнић | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Лични подаци | |||||||
| Датум рођења | 14. јануар 1927. | ||||||
| Место рођења | Београд,  Краљевина СХС | ||||||
| Датум смрти | 30. децембар 2017. (90 год.) | ||||||
| Место смрти | Београд,  Србија | ||||||
| Професија | лекар | ||||||
| Деловање | |||||||
| Служба | Југословенска народна армија Војска Југославије 1951 — 1994. | ||||||
| Чин | генерал-мајор | ||||||
| Начелник Војномедициске академије | |||||||
| Период | 1989. — 1992. | ||||||
| Претходник | Владимир Војводић | ||||||
| Наследник | Јован Бијелић | ||||||
| Одликовања |
| ||||||
Михајло Ђукнић (Београд, 14. јануар 1927 — Београд, 30. децембар 2017) био је доктор медицинских наука, универзитетски професор, лекар и санитетски генерал-мајор ЈНА.
Биографија[уреди | уреди извор]
Рођен је 1927. године у Београду. Основну школу, гимназију и Медицински факултет је завршио у Београду 1951. године. По завршетку лекарског стажа у санитетској официрској школи постављен је за начелника санитета Гардијског пука у Сарајеву.
За време Арапско-израелског рата шест месеци је боравио на Синају у саставу мировног контингента Уједињених нација као начелник Санитетског одреда Југословенске народне армије. Од 1958. године налазио се на специјализацији опште хирургије у Клиници за хируршке болести ВМА код проф. др Исидора Папе. Специјалистички испит положио је 1962. године са одличним успехом и од тада је био стално запослен у Клиници за хируршке болести Војномедицинске академије, као асистент, доцент и професор. Докторску дисертацију из области ратне хирургије под називом „Удружена хемијска повреда“ одбранио је у ВМА 1977. године.
Био је на усавршавању у познатим светским клиникама у Америци, Русији, Француској, Енглеској и Чехословачкој. По повратку из Лондона 1965. године први је у нашој земљи урадио операцију сужења каротидне артерије, а међу првима је оперисао анеуризму абдоминалне аорте. Након боравка у еминентној америчкој војној болници Волтер Рид посветио се значајном унапређењу васкуларне хирургије и збрињавања повреда крвних судова. Током усавршавања у Клиници за ратну хирургију у Лењинграду упознао се са ратно-хируршком доктрином и проблематиком ратне ране и дејства савременог оружја са пројектилима велике почетне брзине, као и сазнањима о удруженим радијационим и хемијским повредама и начину њиховог збрињавања.
Аутор је више од 200 научних и стручних чланака из опште, васкуларне и ратне хирургије. Био је начелник Клинике за хируршке болести ВМА, главни хирург ЈНА и начелник ВМА од 1989. до 1992. године. У чин генерал-мајора унапређен је 1987. године. Редовни је професор хирургије у ВМА, редовни члан Медицинске академије Српског лекарског друштва (СЛД). Члан је Међународног удружења дигестивних хирурга и Интернационалног удружења за кардиоваскуларну хирургију.
Носилац је највише војне награде „22. децембар". Као четврти хирург у свету 1988. године добио је америчку награду за ратну хирургију „De Bаkеy". Изабран је и за почасног доктора медицинских наука Војномедицинске академије у Лењинграду 1988. године. Носилац је више одликовања, повеља и признања. Био је више пута биран у Председништво хирурга Југославије и у Управни одбор Хируршке секције СЛД. Био је председник Председништва Хируршке секције СЛД-а од маја 1980. до маја 1981. године.
Пензионисан 1994. године. Након тога обављао је дужности потпредседника Југословенског црвеног крста и Црвеног крста Србије.
Преминуо је 30. децембра 2017. године. [1]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „IN MEMORIAM”. people.com. Hirurška selekcija SLD. 10. 1. 2018. Архивирано из оригинала 28. 02. 2018. г. Приступљено 10. 1. 2018.
Литература[уреди | уреди извор]
- Начелници Војномедицинске академије. Војномедицинска академија, Београд 2009 година.
