Мишел Џотодија

Из Википедије, слободне енциклопедије
Мишел Џотодија

Пошаљи фотографију

Биографија
Датум рођења 1949.
Место рођења Вакага (Француска екваторијална Африка)
Политичка партија Савез демократских снага за јединство
Мандат(и)
5. председник Централноафричке Републике
24. март 201310. јануар 2014.
Претходник Франсоа Бозизе
Наследник Александр-Фердинан Нгенде (вд)

Мишел Ам-Нондокро Џотодија (фр. Michel Am-Nondokro Djotodia; Вакага, 1949) је централноафрички и војни вођа, који је од 24. марта 2013. 5. председник Централноафричке Републике након што је Франсоа Бозизе напустио ту функцију под нападом побуњеничких снага[1].

Биографија[уреди]

Рођен је 1949. године у Вакаги. Радио је као конзул у суданском граду Њала[2]. Био ње председник Савеза демократских снага за јединство[3] и Групе патриотске акције за ослобођење Централноафричке Републике током грађанског рата у ЦАР-у (2004—2007). Током рата је живео у егзилу у Бенину. Новембра 2007. ухапсила га је бенинска влада на захтев Франсоа Бозизеа[4][5], али је био пуштен на слободу у фебруару 2008. године након што је пристао да учествује у мировним преговорима са владом ЦАР-а[6].

Џотодија је од децембра 2012. вођа побуњеничке групе Селека, након што су њени борци у веома кратком року заузели велике делове Централноафричке Републике. Бозизе је на мировним преговорима у јануару 2013. пристао да за премијера постави опозиционара Николаса Тјангаја и побуњенике укључи у владајуће структуре државе. Дана 3. фебруара 2013. биле је формирана Влада националног јединства чији су чланови били Бозизеови људи, припадници опозиције и Џотодијини побуњеници. Џотодија је тада добио кључну функцију првог заменика министра националне одбране[7].

Председник[уреди]

Мировни споразум је пропао у марту 2013. након што су борци Селеке наставили са ратовањем, оптуживши Бозизеа да се није држао одредби из споразума. Побуњеници су у главном граду Бангију задржали пет министара из својих редова, укључујући и Џотодију. Побуњеници су након неколико дана освојили главни град, док су Бозизе и његова породица пребегли у ДР Конго. Џотодија се затим прогласио за новог председника. Поручио је да за државу сада следи трогодишњи транзициони период ка новој влади, али да Тјингај и даље остаје премијер ЦАР-а[8].

Највиши војни заповедници признали су Џотодију за новог председника 28. марта[9], а нова влада на челу с Тјангајеом формирана је 31. марта.

Афрички лидери су на састанку у Чаду 3. априла одлучили да не признају Џотодију за новог председника и уместо тога предложили да се формира прелазна влада која мора да одржи изборе за 18 месеци (уместо за 3 године, по Џотодијину предлогу)[10]. Џотодија је пристао на њихов предлог и 6. априла потписао закон по којем ће прелазно веће деловати као прелазна влада. Влада, састављена од 105 чланова, изабрала је 16. априла Џотодију за председника државе у транзиционом периоду. Није било противкандидата[11].

Пошто насиље у земљи није јењавало, Џотодија је под притиском регионалних вођа и међународне заједнице дао оставку на место председника 10. јануара 2014. године.[12] Наредног дана отишао је у егзил у Бенин.[13] Функцију вршиоца дужности председника преузео је Александр-Фердинан Нгенде.

Извори[уреди]

Литература[уреди]