Мишићево

Из Википедије, слободне енциклопедије
Мишићево

Tabla misicevo forto.JPG

Основни подаци
Држава Застава Србије Србија
Покрајина Застава Војводине Војводина
Управни округ Севернобачки
Општина Суботица
Становништво
Становништво (2011) 446
Густина становништва 68* ст/km²
Положај
Координате 45°59′17″N 19°29′03″E / 45.988, 19.484166
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 137 m
Површина 133,7* km²
Мишићево на мапи Србије
{{{alt}}}
Мишићево
Мишићево на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број 24211
Позивни број 024
Регистарска ознака SU


Координате: 45° 59′ 17" СГШ, 19° 29′ 03" ИГД

Мишићево је насеље у Србији у општини Суботица у Севернобачком округу, које је настало између два светска рата на путу Сомбор-Суботица 6 км источно од Бајмока.[1]

Садржај

Историја [уреди]

Село је настало 1925. године и добило је име по Живојину Мишићу, команданту српске војске на солунском фронту. Ратна страдања су погодила становништво овога села и њих су мађарске окупационе власти почетком Другог светског рата интернирале у концентрационе логоре. На њихово место насељени су Чанго Мађари из Буковине. Пред крај рата они су се повукли у западне делове Мађарске, преживели колонисти су се вратили, а уз њих и нови аграрни интересенти из даље и ближе околине. Седамдесетих година двадесетога века ово насеље добило је статус самосталог административног насеља. После рата у њему је живело 601 особа (1948).

Демографија [уреди]

Према попису из 2002. било је 446 становника (према попису из 1991. било је 509 становника).

У насељу Мишићево живи 359 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 42,0 година (39,8 код мушкараца и 44,1 код жена). У насељу има 161 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 2,77.

Становништво у овом насељу веома је нехомогено, а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија
Година Становника
1948. 601 [2]
1953. 582
1961. 597
1971. 554
1981. 517
1991. 509 504
2002. 448 446
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
208 46,63%
Буњевци
  
150 33,63%
Хрвати
  
35 7,84%
Мађари
  
18 4,03%
Југословени
  
15 3,36%
Црногорци
  
1 0,22%
Муслимани
  
1 0,22%
непознато
  
1 0,22%



Напомене [уреди]

→ * - Подаци за површину и густину насељености дати су збирно за катастарску општину Бајмок, на којој се налазе два насеља, Бајмок и Мишићево.

Референце [уреди]

SuboticaMunicip2.png

Мишићево
Општина
Суботица

Flag of Serbia.svg
  1. ^ Др Слободан Ћурчић, Насеља Бачке: Географске карактеристике, Нови Сад: Матица српска, 2007; стр. 279
  2. ^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
  3. ^ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  4. ^ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7

Спољашње везе [уреди]


Градске четврти, месне заједнице и приградска насеља Суботице
Градске четврти и градске месне заједнице:

Александрово (Шандор) • БајнатВелики Радановац (Радановац) • Верушић1ГатГраничарДудова шума (Радијалац) • ЗоркаКерКертварошМакова СедмицаМали БајмокМали РадановацНови ГрадНово НасељеНово СелоПешчараПрозивкаСентаСрпски ШорТеслино насељеЦентар 1Центар 2Центар 3 (Токио) • Железничко насеље (Жељезничко насеље)

Приградска насеља и приградске месне заједнице:
БајмокБачки ВиноградиБачко ДушановоБиковоВишњевацГабрићГорњи ТаванкутДоњи ТаванкутЂурђинЈожино СелоКелебијаКобин КрајЉутовоМадарашМала БоснаМишићевоНаумовићевоНови ЖедникНово СелоНосаПавловацПалићСтари ЖедникХајдуковоЧантавирЧикеријаШебешићШупљак

Напомене: (1) Верушић је делом градско, а делом приградско насеље.