Мишколц

Овај чланак или један његов део нема никакве независне и поуздане изворе. Помозите да се овај чланак побољша тако што ћете унети одговарајуће референце. Текст који не садржи референце може бити доведен у питање, а потом и уклоњен.

Мишколц мађ. Miskolc
Поглед на средиште Мишколца
Основни подаци
Држава	Мађарска
Регион	Северна Мађарска регија
Жупанија	Боршод-Абауј-Земплен (жупанија)
Котар	Мишколц
Становништво
Становништво	169.226
Густина становништва	504,42 ст/km²
Положај
Координате	48°06′15″N 20°47′29″E / 48.10421, 20.7915
Временска зона	UTC+1, лети UTC+2
Површина	236,68 km²
Мишколц Мишколц на мапи Мађарска
Остали подаци
Поштански код	3500—3549
Позивни број	36
Веб-страна	www.miskolc.hu

Мишколц, раније Мишколац (мађ. Miskolc) је четврти по величини град у Мађарској, после Будимпеште, Дебрецина и Сегедина. Мишколц је регионални центар северне Мађарске и главни град жупаније Боршод-Абауј-Земплен.

Град има 169.226 становника према подацима из 2010. године.

Порекло назива [уреди]

Град је добио име по угарском племену Мишкоц.

Положај града [уреди]

Град Мишколц се налази у северном делу Мађарске, на свега 35 км од словачке границе. Од престонице Будимпеште град је удаљен 180 километара североисточно. Са Будимпештом је повезан добрим саобраћајним везама (савремени ауто-пут М3).

Град Мишколц се налази на северном ободу Панонске низије, на надморској висини од 110-120 м. Северозападно од град издиже се планина Аваш. Источним ободом града протиче река Шајо. Клима у граду је умерено континентална.

Историја [уреди]

Подручје Мишколца насељено још у време праисторије. По доласку Мађара у Панонију на месту данашњег града образовало се сеоско насеље. Први помен града је из 1210. г. 1365. године у време краља Лајоша I Анжујског Мишколц је постао познато трговиште. Град се почиње нагло развијати све до средине 16. века. Тада град спаљују Османлије и Мишколц остаје дуго погранични град тадашње „окрњене“ угарске, па град назадује.

1687. г. Леополд I Хабзбуршки ослобађа Мишколц турске власти и град добија градска права. Међутим Ракоцијев устанак почетком 18. века доноси ново пропадање града. Са даљом хабзбуршком влашћу враћа се и мир. Град у 18. веку се брзо развија и постаје важно културно, привредно и управно средиште.

Током Револуције 1848-49. Мишколц је није имао значајну улогу, па није значајније страдао. Међутим, град је тешко оштетила поплава из 1878. године. После поплаве подигнуте су многе нове грађевине, а град се и бројчано повећавао.

После Првог светског рата град се прво нашао у власти чехословачке војске (1919. г.), а после враћања новооснованој мађарској републици град постаје средиште северног дела државе, што му омогућава нови развој. У ово време започет је развој тешке индустрије у граду, што је обележило његов развој све до краја 20. века. Током Другог светског рата Мишколц је тешко страдао при уласку совјетске војске у град крајем 1944. године, али је брзо обновљен. Током друге половине века град је доживео поново развој и раст становништва (са 110 хиљада после рата на 210 хиљада почетком 90их година) захваљујући пре свега развоју тешке индустрије. Током протеклих година транзиције, управо пропадање великих комбината тешке индустије довело је до значајне кризе у граду, веће него у случају других градова у држави, па је град у ово време изгубио око 15% становништва.

Становништво [уреди]

Мишколц данас има око 170 хиљада становника и четврти је град по величини у држави (претекао га је Дебрецин пре десетак година). Град се последњих година опоравља захваљујући подстицању економије и промета.

Становништво Мишколца махом чине Мађари.