Мишколц

Из Википедије, слободне енциклопедије
Мишколц
мађ. Miskolc

Megyeszékhely - Borsod-Abaúj-Zemplén megye - Miskolc.jpg
Поглед на средиште Мишколца

Грб
Основни подаци
Држава Застава Мађарске Мађарска
Регион Северна Мађарска регија
Жупанија Боршод-Абауј-Земплен (жупанија)
Котар Мишколц
Становништво
Становништво 169.226
Густина становништва 504,42 ст/км²
Географске карактеристике
Координате 48°06′15″N 20°47′29″E / 48.10421, 20.7915
Временска зона UTC+1, лети UTC+2
Површина 236,68 км²
Мишколц на мапи Мађарска
{{{alt}}}
Мишколц
Мишколц на мапи Мађарска
Остали подаци
Поштански код 3500—3549
Позивни број 36
Веб-страна www.miskolc.hu

Мишколц, раније Мишколац (мађ. Miskolc) је четврти по величини град у Мађарској, после Будимпеште, Дебрецина и Сегедина. Мишколц је регионални центар северне Мађарске и главни град жупаније Боршод-Абауј-Земплен.

Град има 169.226 становника према подацима из 2010. године.

Порекло назива[уреди]

Град је добио име по угарском племену Мишкоц.

Положај града[уреди]

Град Мишколц се налази у северном делу Мађарске, на свега 35 км од словачке границе. Од престонице Будимпеште град је удаљен 180 километара североисточно. Са Будимпештом је повезан добрим саобраћајним везама (савремени ауто-пут М3).

Град Мишколц се налази на северном ободу Панонске низије, на надморској висини од 110-120 м. Северозападно од град издиже се планина Аваш. Источним ободом града протиче река Шајо. Клима у граду је умерено континентална.

Историја[уреди]

Подручје Мишколца насељено још у време праисторије. По доласку Мађара у Панонију на месту данашњег града образовало се сеоско насеље. Први помен града је из 1210. г. 1365. године у време краља Лајоша I Анжујског Мишколц је постао познато трговиште. Град се почиње нагло развијати све до средине 16. века. Тада град спаљују Османлије и Мишколц остаје дуго погранични град тадашње „окрњене“ угарске, па град назадује.

1687. г. Леополд I Хабзбуршки ослобађа Мишколц турске власти и град добија градска права. Међутим Ракоцијев устанак почетком 18. века доноси ново пропадање града. Са даљом хабзбуршком влашћу враћа се и мир. Град у 18. веку се брзо развија и постаје важно културно, привредно и управно средиште.

Током Револуције 1848-49. Мишколц је није имао значајну улогу, па није значајније страдао. Међутим, град је тешко оштетила поплава из 1878. године. После поплаве подигнуте су многе нове грађевине, а град се и бројчано повећавао.

После Првог светског рата град се прво нашао у власти чехословачке војске (1919. г.), а после враћања новооснованој мађарској републици град постаје средиште северног дела државе, што му омогућава нови развој. У ово време започет је развој тешке индустрије у граду, што је обележило његов развој све до краја 20. века. Током Другог светског рата Мишколц је тешко страдао при уласку совјетске војске у град крајем 1944. године, али је брзо обновљен. Током друге половине века град је доживео поново развој и раст становништва (са 110 хиљада после рата на 210 хиљада почетком 90их година) захваљујући пре свега развоју тешке индустрије. Током протеклих година транзиције, управо пропадање великих комбината тешке индустије довело је до значајне кризе у граду, веће него у случају других градова у држави, па је град у ово време изгубио око 15% становништва.

Становништво[уреди]

Мишколц данас има око 170 хиљада становника и четврти је град по величини у држави (претекао га је Дебрецин пре десетак година). Град се последњих година опоравља захваљујући подстицању економије и промета.

Становништво Мишколца махом чине Мађари.

Образовање[уреди]

Најважнија градска образовна установа је Мишколачки универзитет, основан 1949. г.

Галерија слика[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Мишколц