Мија Алексић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Милосав Мија Алексић

Мија Алексић
Мија Алексић

Пуно име Милосав Алексић
Датум рођења 26. септембар 1923.
Место рођења Горња Црнућа (Застава Краљевине Југославије Краљевина Југославија)
Датум смрти 12. март 1995. (71. година)
Место смрти Београд (Flag of FR Yugoslavia.svg СР Југославија)
IMDb веза

Милосав Мија Алексић (Горња Црнућа, 26. септембар 1923Београд, 12. март 1995) је био српски филмски и позоришни глумац.

Биографија[уреди]

Рођен је 1923. године у селу Горња Црнућа, код Горњег Милановца, од оца Велимира и мајке Синђе.[1] У октобру 1941. године, када је немачка војска предузела масовно стрељање становништва у Крагујевцу, побегао је спасавајући голи живот. По завршеној гимназији у Крагујевцу уписао је права.[2]

Глумом се аматерски бавио још од гимназијских дана. Од ослобођења, па до 1948. године био је члан Народног позоришта у Крагујевцу.

Био је члан Југословенског драмског и Народног позоришта у Београду. Члан Југословенског драмског позоришта постаје 1951. и ради све до 1965. године, када је прешао у Народно Позориште где је и окончао своју позоришну каријеру.

Играо је и у Атељеу 212 и другим сценама. Од 1977. године имао је статус слободног уметника.

Као и већина наших великих глумаца, сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.

Аутентичан позоришни, филмски, естрадни и радио и телевизијски уметник широког дијапазона, креатор смешнога протканог сетом, знао је да удахне живот и у најнеуверљивије текстове. Често прекораван да без мере расипа свој талент, Алексић ипак достиже сам врхунац глумачког стваралаштва не само у Нушићевим, Гогољевим и Молијеровим комадима већ и у својим естрадним подухватима, прокламирајући начело: Играј естраду као највећу комедију.

Радио, телевизија и филм[уреди]

Највећу популарност стекао је у серијама педесетих и шездесетих година двадесетог века, нпр. „Весело вече“ (радио) и серије које је режирао Радивоје Лола Ђукић: „Огледало грађанина Покорног“, „Сервисна станица“, „Црни снег“, „Музеј воштаних фигура“ (телевизија).

Играо је у више од две трећине свих екранизација Нушићевих дела, тако и своју прву филмску улогу полицијског писара у кратком филму Мува (Б. Ћеловић, 1950); следиле су улоге у филмовима.

Филмографија[уреди]

Филмографија глумца Мије Алексић
Год. Назив Улога
1950.-те
1950. Мува
1953. Општинско дете адвокат Фића
1956. У мрежи
1958. Погон Б
1958. Те ноћи Јанко
1958. Госпођа министарка Пера Каленић
1958. Једини излаз
1959. Дундо Мароје Помет Трпеза
1960.-те
1960. Острво мира
1960. Друг председник центарфор Марисав
1960. Љубав и мода генерални директор
1960. Боље је умети Ђока Ђокић
1960. Ожалошћена породица Прока
1959-1960. Сервисна станица Рака
1961. Нема малих богова Рака
1961. Педагошка бајка
1961. Лето је криво за све Доситеј Ћирић
1961. Први грађанин мале вароши Судија за прекршаје
1961. Еци, пец, пец
1961. Серафимов клуб
1961. Срећа у торби Рака
1962. Др Ујка Благоје
1962. Срешћемо се вечерас
1963. Мушкарци
1963. Два пресудна дана Фома Фомић
1963. Детелина са три листа
1964. Народни посланик Срета Нумера
1964. На место, грађанине Покорни! Цуле Покорни
1964. Човек из храстове шуме Максим
1964. Офсајд
1964. Огледало грађанина Покорног Цуле Покорни
1965. Доћи и остати Ђорђе
1965. Проверено нема мина
1965. Девојка
1965. Мртвима улаз забрањен
1965. Лицем у наличје гневни човек
1966. Сервисна станица Рака
1966. Сретни умиру двапут
1966. Пре рата Прока
1966. Сан Циганин
1967. Будућност света краљ
1967. Мали војници
1967. Јелена Ћетковић господин
1967. Јутро Капетан Страја
1967. Нож Златко Илић
1967. Волите се људи Тодор
1967. Скупљачи перја свештеник Павле
1967. Боксери иду у рај Милорад Раковић - Мике
1967. Пробисвет Пакарел
1967. Парничари
1967. Забавља вас Мија Алексић (серија)
1968. Бекство Парамон Иљич Коржухин
1968. Бећарска ревија
1968. Биће скоро пропаст света, нек' пропадне није штета Јошка
1968. Пусти снови Љубисав Љуба Попић
1968. Кво вадис, Живораде Шкот
1968. Подне Страја - чистач ципела
1968. Права адреса Проводаџија
1968. Весели повратак
1968. Сирота Марија Фотограф
1968. Максим нашег доба Максим
1969. Мечецев излазак
1969. Подвала Вуле Пупавац
1969. У сенци клисуре
1969. Крвава бајка Кум
1969. Крчма на главном друму
1970.-те
1970. Фарса о Патлену Маитре Патлен ... адвокат
1970. Десет заповести Богољуб Богићевић 'Бокче'
1970. Убиство на свиреп и подмукао начин и из ниских побуда Стрелац
1970. Рођаци Гост
1970. Бициклисти
1971. Све од себе (серија)
1971. Несаломиви (ТВ) Елиот Нес
1971. Улога моје породице у свјетској револуцији Адолф Хитлер
1971. Цео живот за годину дана (серија)
1971. Дипломци (серија) Сима Бумба
1972. Поп Ћира и поп Спира (ТВ) Поп Ћира
1972. Ћу, Ћеш, Ће Пера Зевзек
1972. Позориште у кући Братислав Николајевић
1972. Концерт за комшије (ТВ)
1973. Кућевласник и паликућа
1973. Два капитена капитен ТВ екипе
1972-1973. Образ уз образ Мија
1974. Ужика република Мајстор Тоза
1974. Власт Арса
1975. Павле Павловић
1975. Момчине
1976. Ужичка република Мајстор Тоза
1977. Мала ноћна музика
1977. Бештије Професор
1975-1977. Вага за тачно мерење Дедица
1978. Професионалци
1978. Повратак отписаних (ТВ серија) чика Жика Чукаљ
1980.-те
1980. Рад на одређено време директор школе
1981. Луде године, III део деда Вукашин
1982. Маратонци трче почасни круг Аксентије Топаловић
1982. Докторка на селу Игњат Михајловић
1983. Човек са четири ноге Јован Јовановић
1983. Увоз извоз Директор из Горњег Чокота
1984. Уби или пољуби Сава Савић
1984. Варљиво лето '68 Петров деда
1987. Децо, певајте са нама
1988. Бољи живот Димитрије Кркић
1988. Тесна кожа 3 Путник у трамвају
1989. Балкан експрес 2 Конте де Миросављевић
1990.-те
1992. Танго аргентино господин Поповић
1993. Давно беше...

Позориште[уреди]

Позоришне улоге по којима је познат:

Признања[уреди]

За своја остварења на филму добио је највиша друштвена признања и сталешке награде. Добитник је следећих награда:

За своја позоришна остварења награђен Стеријином наградом за животно дело и многим другим значајним признањима.

Културни центар Горњи Милановац је 2013. обимним програмом обележио 90 година од рођења Мије Алексића.[4]

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]