Мија Алексић
| Милосав Мија Алексић | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Пуно име | Милосав Алексић | ||||||
| Датум рођења | 26. септембар 1923. | ||||||
| Место рођења | Горња Црнућа ( |
||||||
| Датум смрти | 12. март 1995. (71. година) | ||||||
| Место смрти | Београд ( |
||||||
| IMDb веза | |||||||
|
|||||||
Милосав Мија Алексић (Горња Црнућа, 26. септембар 1923 – Београд, 12. март 1995) је био српски филмски и позоришни глумац.
Садржај |
[уреди] Биографија
Рођен је 1923. године у селу Горња Црнућа, код Горњег Милановца. У октобру 1941. године, када је немачка војска предузела масовно стрељање становништва у Крагујевцу, побегао је спасавајући голи живот. По завршеној гимназији у Крагујевцу уписао је права.
Глумом се аматерски бавио још од гимназијских дана. Од ослобођења, па до 1948. године био је члан Народног позоришта у Крагујевцу.
Био је члан Југословенског драмског и Народног позоришта у Београду. Члан Југословенског драмског позоришта постаје 1951. и ради све до 1965. године, када је прешао у Народно Позориште где је и окончао своју позоришну каријеру.
Играо је и у Атељеу 212 и другим сценама. Од 1977. године имао је статус слободног уметника.
Као и већина наших великих глумаца, сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.
Аутентичан позоришни, филмски, естрадни и радио и телевизијски уметник широког дијапазона, креатор смешнога протканог сетом, знао је да удахне живот и у најнеуверљивије текстове. Често прекораван да без мере расипа свој талент, Алексић ипак достиже сам врхунац глумачког стваралаштва не само у Нушићевим, Гогољевим и Молијеровим комадима већ и у својим естрадним подухватима, прокламирајући начело: Играј естраду као највећу комедију.
[уреди] Радио, телевизија и филм
Највећу популарност стекао је у серијама педесетих и шездесетих година двадесетог века, нпр. „Весело вече“ (радио) и серије које је режирао Радивоје Лола Ђукић: „Огледало грађанина Покорног“, „Сервисна станица“, „Црни снег“, „Музеј воштаних фигура“ (телевизија).
Играо је у више од две трећине свих екранизација Нушићевих дела, тако и своју прву филмску улогу полицијског писара у кратком филму Мува (Б. Ћеловић, 1950); следиле су улоге у филмовима.
[уреди] Улоге
| Филмографија глумца Мије Алексић | |||
|---|---|---|---|
| Год. | Назив | Улога | |
| 1950.-те | |||
| 1950. | Мува | ||
| 1953. | Општинско дете | адвокат Фића | |
| 1956. | У мрежи | ||
| 1958. | Погон Б | ||
| 1958. | Те ноћи | Јанко | |
| 1958. | Госпођа министарка | Пера Каленић | |
| 1958. | Једини излаз | ||
| 1959. | Дундо Мароје | Помет Трпеза | |
| 1960.-те | |||
| 1960. | Острво мира | ||
| 1960. | Друг председник центарфор | Марисав | |
| 1960. | Љубав и мода | генерални директор | |
| 1960. | Боље је умети | Ђока Ђокић | |
| 1960. | Ожалошћена породица | Прока | |
| 1959-1960. | Сервисна станица | Рака | |
| 1961. | Нема малих богова | Рака | |
| 1961. | Педагошка бајка | ||
| 1961. | Лето је криво за све | Доситеј Ћирић | |
| 1961. | Први грађанин мале вароши | Судија за прекршаје | |
| 1961. | Еци, пец, пец | ||
| 1961. | Серафимов клуб | ||
| 1961. | Срећа у торби | Рака | |
| 1962. | Др | Ујка Благоје | |
| 1962. | Срешћемо се вечерас | ||
| 1963. | Мушкарци | ||
| 1963. | Два пресудна дана | Фома Фомић | |
| 1963. | Детелина са три листа | ||
| 1964. | Народни посланик | Срета Нумера | |
| 1964. | На место, грађанине Покорни! | Цуле Покорни | |
| 1964. | Човек из храстове шуме | Максим | |
| 1964. | Офсајд | ||
| 1964. | Огледало грађанина Покорног | Цуле Покорни | |
| 1965. | Доћи и остати | Ђорђе | |
| 1965. | Проверено нема мина | ||
| 1965. | Девојка | ||
| 1965. | Мртвима улаз забрањен | ||
| 1965. | Лицем у наличје | гневни човек | |
| 1966. | Сервисна станица | Рака | |
| 1966. | Сретни умиру двапут | ||
| 1966. | Пре рата | Прока | |
| 1966. | Сан | Циганин | |
| 1967. | Будућност света | краљ | |
| 1967. | Мали војници | ||
| 1967. | Јелена Ћетковић | господин | |
| 1967. | Јутро | Капетан Страја | |
| 1967. | Нож | Златко Илић | |
| 1967. | Волите се људи | Тодор | |
| 1967. | Скупљачи перја | свештеник Павле | |
| 1967. | Боксери иду у рај | Милорад Раковић - Мике | |
| 1967. | Пробисвет | Пакарел | |
| 1967. | Парничари | ||
| 1967. | Забавља вас Мија Алексић (серија) | ||
| 1968. | Бекство | Парамон Иљич Коржухин | |
| 1968. | Бећарска ревија | ||
| 1968. | Биће скоро пропаст света, нек' пропадне није штета | Јошка | |
| 1968. | Пусти снови | Љубисав Љуба Попић | |
| 1968. | Кво вадис, Живораде | Шкотланђанин | |
| 1968. | Подне | Страја - чистач ципела | |
| 1968. | Права адреса | Проводаџија | |
| 1968. | Весели повратак | ||
| 1968. | Сирота Марија | Фотограф | |
| 1968. | Максим нашег доба | Максим | |
| 1969. | Мечецев излазак | ||
| 1969. | Подвала | Вуле Пупавац | |
| 1969. | У сенци клисуре | ||
| 1969. | Крвава бајка | ||
| 1969. | Крчма на главном друму | ||
| 1970.-те | |||
| 1970. | Фарса о Патлену | Маитре Патлен ... адвокат | |
| 1970. | Десет заповести | Богољуб Богићевић 'Бокче' | |
| 1970. | Убиство на свиреп и подмукао начин и из ниских побуда | Стрелац | |
| 1970. | Рођаци | Гост | |
| 1970. | Бициклисти | ||
| 1971. | Све од себе (серија) | ||
| 1971. | Несаломиви (ТВ) | Елиот Нес | |
| 1971. | Улога моје породице у свјетској револуцији | Адолф Хитлер | |
| 1971. | Цео живот за годину дана (серија) | ||
| 1971. | Дипломци (серија) | Сима Бумба | |
| 1972. | Поп Ћира и поп Спира (ТВ) | Поп Ћира | |
| 1972. | Ћу, Ћеш, Ће | Пера Зевзек | |
| 1972. | Позориште у кући | Братислав Николајевић | |
| 1972. | Концерт за комшије (ТВ) | ||
| 1973. | Кућевласник и паликућа | ||
| 1973. | Два капитена | капитен ТВ екипе | |
| 1972-1973. | Образ уз образ | Мија | |
| 1974. | Ужика република | Мајстор Тоза | |
| 1974. | Власт | Арса | |
| 1975. | Павле Павловић | ||
| 1975. | Момчине | ||
| 1976. | Ужичка република | Мајстор Тоза | |
| 1977. | Мала ноћна музика | ||
| 1977. | Бештије | Професор | |
| 1975-1977. | Вага за тачно мерење | Дедица | |
| 1978. | Професионалци | ||
| 1978. | Повратак отписаних | чика Жика Чукаљ | |
| 1980.-те | |||
| 1980. | Рад на одређено време | директор школе | |
| 1981. | Луде године, III део | деда Вукашин | |
| 1982. | Маратонци трче почасни круг | Аксентије Топаловић | |
| 1982. | Докторка на селу | Игњат Михајловић | |
| 1983. | Човек са четири ноге | Јован Јовановић | |
| 1983. | Увоз извоз | Директор из Горњег Чокота | |
| 1984. | Уби или пољуби | Сава Савић | |
| 1984. | Варљиво лето '68 | Петров деда | |
| 1987. | Децо, певајте са нама | ||
| 1988. | Бољи живот | Димитрије Кркић | |
| 1988. | Тесна кожа 3 | Путник у трамвају | |
| 1989. | Балкан експрес 2 | Конте де Миросављевић | |
| 1990.-те | |||
| 1992. | Танго аргентино | господин Поповић | |
| 1993. | Давно беше... | ||
[уреди] Позориште
Позоришне улоге по којима је познат:
- Помет (Дундо Мароје Марина Држића)
- Сцеледро (Хвалисави војник Плауга)
- Прока (Ожалошћена породица Бранислава Нушића)
- Жевакин (Женидба Н. В. Гогоља)
- Смедријаков (Браћа Карамазови Фјодора Михајловича Достојевски)
- Чеда Урошевић (Госпођа министарка Бранислава Нушића)
- Тартиф (Тартиф Молијера)
- Зганарел (Дон Жуан Б. Молијера)
- Сирано (Сирано де Бержерак Е. Ростана)
- Вуле Пупавац (Подвала Милована Глишића)
- Аркадије (Шума А. Н. Островског)
- Јеврем Прокић (Народни посланик Бранислава Нушића)
- Поп Ћира (Поп Ћира и поп Спира Стевана Сремца)
- Ричард Трећи (Ричард Трећи Вилијама Шекспира)
- Полицијски провокатор (Полицајци Славомира Мрежека)
- Јованча Мицић (Пут око света Бранислава Нушића)
- Агатон (Ожалошћена породица Бранислава Нушића)
- Вили Ломан (Смрт трговачког путника Артура Милера).
[уреди] Признања
За своја остварења на филму добио је највиша друштвена признања и сталешке награде. Добитник је следећих награда:
- Октобарска награда града Београда 1961.
- Златна арена филмског фестивала у Пули 1962. и
- Седмојулска награда 1976.
- Добричин прстен 1982.
- 1985. добитник Статуете Јоаким Вујић коју Књажевско-српски театар додељује сваке године, на Сретење, 15. фебруара.
За своја позоришна остварења награђен Стеријином наградом за животно дело и многим другим значајним признањима.
[уреди] Спољашње везе
- IMDb Мија Алексић на IMDb ((en))