Миљуша Јовановић

Из Википедије, слободне енциклопедије

Миљуша Јовановић (1917-), партизанка и сестра генерала Арсе Јовановића.

Рођена је 1917. године у селу Завалама, код Подгорице.

Активни је учесник Тринаестојулског устанка народа Црне Горе, 1941. године. Била је борац Стијенског партизанског батаљона. Учествовала је у бици на Пљевљима, 1. децембра 1941. године, када је у са својим друговима јуришала на непрјатељске бункере.

Када је 21. децембра 1941. године формирана Прва пролетерска НОУ бригада у Рудом, Миљуша је рсапоређена у санитетско одељење. Посебну храброст је испољила у Игманском маршу, јануара 1942. године. Кад је стигла у Фочу, у партизанској болници су јој, због промрзлина, одсекли све прсте на ногама. Иако је била инвалид, наставила је свој борбени пут са Првом пролетерском бригадом и учествовала у многим борбама. Посебно се истакла у бици на Сутјесци, када је била одређена за политичког комесра једног ешалона.

После доношења Резолуције Информбироа и покушаја бега њеног брата у СССР, 1948. године, изјаснила се за Резолуцију и била затворена за Голом отоку, тј. на острву Свети Гргур, на коме се налазио затвор за жене,

Носилац је Партизанске споменице 1941. и других одликовања.

[уреди] Литература

• Шпиро Лагатор и Милорад Чикућ "Партизанке Прве пролетерске", НИП "Експорт-прес" и Конференција за питања друштвеног полжаја жена у Југославији, Београд 1978. година