Млава

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
За друго значење, погледајте чланак Млава (вишезначна одредница).
Млава
Река Млава у Петровцу на Млави
Река Млава у Петровцу на Млави
Основне карактеристике
Дужина 158 км
Површина басена 1.830 км²
Просечан проток 14 м³/с
Слив Црноморски
Водоток
Ушће Дунав
Географске карактеристике
Земље слива Застава Србије Србија
Важније притоке Јошаничка река, Чокордин, Витовница

Млава је река у Србији. Дугачка је 158 km и десна је притока Дунава.

Настанак[уреди]

Жагубичко врело

Млава настаје као Тисница у Кучајским планинама у источној Србији, под врхом Велики Крш. Река тече на север и протиче поред источних падина планине Бељаница, кроз скоро ненасељено подручје. Након што стигне до Хомоља, у Тисницу се на висини од 320 метара улива јако Жагубичко врело и од те тачке река је надаље позната као Млава. Мерећи од Жагубичког врела, река је дугачка 122 km.

Горњи ток[уреди]

Млава на почетку тече ка североистоку, али се брзо окреће ка северу. Протиче поред Жагубице, центра регије, и села Изварица (где са десне стране прима Јошаничку реку), Рибаре, Сиге и Ладне Воде.

У овом делу, Млава је пробила дугу Горњачко-рибарску клисуру, која потиче од Рибара, затим се шири у Крепољинско проширење (где се налази село Крепољин) и опет се сужава. Избивши на крају клисуре код села Ждрело близу манастира Горњак, Млава напушта Хомољски регион.

Средњи ток[уреди]

У овом делу долина Млаве се шири како река протиче поред села Шетоње, где са леве стране прима притоке Мето и Шетоњску реку, Мало Лаоле (са десне стране Бистричка река), Велико Лаоле и стиже до градића Петровац на Млави, центра регије Млава. Река наставља на север, пролази поред села Каменово, Трновче и Рашанац и улази у равничарски регион Стиг.

Доњи ток[уреди]

Ушће Млаве

У доњем току Млава се дели у много паралелних токова и изазива честе поплаве, па иако се много насеља налази близу реке, ниједно није на њеној обали. Села која се налазе близу Млаве су: Велико Село, Топоница, Калиште, Мало Црниће, Велико Црниће, Салаковац, Трњане, Набрђе, Бубушинац и Брадарац. У овом делу се у Млаву уливају њене две највеће притоке Чокордин са леве стране и Витовница са десне. Један рукавац Млаве протиче неколико километара од Пожаревца.

Последња два насеља на току Млаце су село Дрмно и градић Костолац. У оба места се налазе рудници угља и налазе се у центру Костолачког басена. Млава не утиче у главно корито Дунава, већ у његов јужни рукавац Дунавац на висини од 65 метара, који окружује мочварна ада Острво, највеће острво у Србији. У кишовитим годинама Млава се пробије кроз средину острва и подели га на два дела. Неки географи називају овај систем Могила, док се Дунавац сматра финалним делом тока Млаве, све док се он не врати назад у Дунав, источно од туристичког одмаралишта Рам.

Мапа басена

Карактеристике[уреди]

Слив Млаве заузима површину од 1.830 km² и припада сливу Црног мора. Просечан проток у години на ушћу Млаве је 14 m³/s. Велики потенцијал Млаве за производњу електричне енергије у Горњачко-рибарској клисури је неискоришћен. Брана би такође помогла да се спрече поплаве ниже од вештачког језера које би било створено.

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Млава