Млава
-
- За друго значење, погледајте чланак Млава (вишезначна одредница).
| Млава | |
|---|---|
 |
|
 |
|
| Дужина | 158 km |
| Просечан проток | 14 m³/s |
| Површина слива | 1.830 km² |
| Ушће | Дунав |
| Земље слива |  Србија |
| Важније притоке | Јошаничка река, Чокордин, Витовница |
| Слив | Црноморски |
Млава је река у Србији. Дугачка је 158 km и десна је притока Дунава.
Садржај |
Настанак [уреди]
Млава настаје као Тисница у Кучајским планинама у источној Србији, под врхом Велики Крш. Река тече на север и протиче поред источних падина планине Бељаница, кроз скоро ненасељено подручје. Након што стигне до Хомоља, у Тисницу се на висини од 320 метара улива јако Жагубичко врело и од те тачке река је надаље позната као Млава. Мерећи од Жагубичког врела, река је дугачка 122 km.
Горњи ток [уреди]
Млава на почетку тече ка североистоку, али се брзо окреће ка северу. Протиче поред Жагубице, центра регије, и села Изварица (где са десне стране прима Јошаничку реку), Рибаре, Сиге и Ладне Воде.
У овом делу, Млава је пробила дугу Горњачко-рибарску клисуру, која потиче од Рибара, затим се шири у Крепољинско проширење (где се налази село Крепољин) и опет се сужава. Избивши на крају клисуре код села Ждрело близу манастира Горњак, Млава напушта Хомољски регион.
Средњи ток [уреди]
У овом делу долина Млаве се шири како река протиче поред села Шетоње, где са леве стране прима притоке Мето и Шетоњску реку, Мало Лаоле (са десне стране Бистричка река), Велико Лаоле и стиже до градића Петровац на Млави, центра регије Млава. Река наставља на север, пролази поред села Каменово, Трновче и Рашанац и улази у равничарски регион Стиг.
Доњи ток [уреди]
У доњем току Млава се дели у много паралелних токова и изазива честе поплаве, па иако се много насеља налази близу реке, ниједно није на њеној обали. Села која се налазе близу Млаве су: Велико Село, Топоница, Калиште, Мало Црниће, Велико Црниће, Салаковац, Трњане, Набрђе, Бубушинац и Брадарац. У овом делу се у Млаву уливају њене две највеће притоке Чокордин са леве стране и Витовница са десне. Један рукавац Млаве протиче неколико километара од Пожаревца.
Последња два насеља на току Млаце су село Дрмно и градић Костолац. У оба места се налазе рудници угља и налазе се у центру Костолачког басена. Млава не утиче у главно корито Дунава, већ у његов јужни рукавац Дунавац на висини од 65 метара, који окружује мочварна ада Острво, највеће острво у Србији. У кишовитим годинама Млава се пробије кроз средину острва и подели га на два дела. Неки географи називају овај систем Могила, док се Дунавац сматра финалним делом тока Млаве, све док се он не врати назад у Дунав, источно од туристичког одмаралишта Рам.
Карактеристике [уреди]
Слив Млаве заузима површину од 1.830 km² и припада сливу Црног мора. Просечан проток у години на ушћу Млаве је 14 m³/s. Велики потенцијал Млаве за производњу електричне енергије у Горњачко-рибарској клисури је неискоришћен. Брана би такође помогла да се спрече поплаве ниже од вештачког језера које би било створено.
Литература [уреди]
- Jovan Đ. Marković (1990): Enciklopedijski geografski leksikon Jugoslavije; Svjetlost-Sarajevo; ISBN 86-01-02651-6
- * Mala Prosvetina Enciklopedija, Treće izdanje (1985); Prosveta; ISBN 86-07-00001-2
Спољашње везе [уреди]
