Младен Војичић Тифа

Из Википедије, слободне енциклопедије
Младен Војичић „Тифа“

Тифа у Сарајеву
Тифа у Сарајеву

Подаци
Пуно име Младен Војичић
Датум рођења 17. октобар 1960.
Место рођења Сарајево, НР БиХ (Социјалистичка Федеративна Република Југославија ФНР Југославија)
Друга имена Тифа
Жанр рок
Занимање Музичар
Везани чланци Бијело дугме

Младен Војичић, познатији по свом надимку Тифа, (рођен 17. октобра 1960. у Сарајеву, Босна и Херцеговина, СФРЈ) је рок певач. Постао је познат широм бивше Југославије по свом краткотрајном боравку на месту певача Бијелог дугмета половином 1980их. Осим што је био у Бијелом дугмету, певао је у бројним групама са различитим степеном успешности (најпознатије Тешка индустрија, Ватрени пољубац и Дивље јагоде). Данас, Тифа води соло каријеру.

Ране године[уреди]

Добио је надимак „Тифа“ пре него што је напунио четири године, јер је много волео возове и често је викао „Иде локомотифа“, пошто је имао проблема са изговором гласа „В“.

Врло рано је почео да пева. До своје пете године, знао је цео репертоар Индекса. У основној школи је постао обожавалац британске групе Свит. Завршио је гимназију. Покушао је да похађа неколико факултета Универзитета Сарајево (машински, архитектонски, геодетски), али је на крају напустио сваки од њих, пре него што је одлучио да се посвети музици.

Музичка каријера[уреди]

У својој првој групи је свирао бас-гитару, а почео је да пева када се певач групе једног дана није појавио на проби. Након неког времена група се распала, пошто су сви осим Тифе изгубили интерес за музику. Његова последња група пре одласка у војску се звала Парадокс. Док је био у војсци, одржавао је везу са Златаном Чехићем, басистом Парадокса. Такође су почели да размењују пакете који су садржавали аудио-касете на којима су биле композиције које је компоновао Чехић, а Тифа писао текстове. Након повратка из војске, сазнао је да се Парадокс распао и да се Златан придлужио групи Топ, па је узео назад текстове и потражио нову групу, да би на крају ипак завршио у Топу. Група је постојала до јануара 1983.

У међувремену су се Сарајевом пронеле приче о Тифином сјајном гласу, па су људи долазили њему са понудама да се придружи њиховим групама. Ово је довело до ангажмана у неколико група, од којих ниједна није потрајала довољно дуго да постигне некакву популарност. Тифа је кратко био члан поново основане групе Тешка индустрија, која је искористила његове текстове да 1984. сними повратнички албум „Поново са вама“.

Док је покушавао да ступи у контакт са Милићем Вукашиновићем ради могућег приступања његовој групи, 1984. године Горан Бреговић га је позвао да се придружи Бијелом дугмету, као замена за тек отишлог Жељка Бебека.

Стар само 24 године, Тифа није био добро припремљен за тренутну славу ка којој је кренуо. Након што су некако завршили албум „Косовка дјевојка“, група је кренула на оно што ће се испоставити као изузетно проблематична турнеја. Последњи наступ са Бијелим дугметом Тифа је имао 2. августа 1985. у Москви. До октобра 1985. Тифа је напустио групу.

На музичкој сцени, његова први корак у соло каријери је био дует са Жељком Бебеком за Бебеков нови пројекат „Армија Б“. Двојица бивших чланове Бијелог дугмета су чак заједно кренула на турнеју, али се још једном показало да Тифа неће добро радити пошто је одустао на пола турнеје, образложивши да она у ионако није била успешна.

У јесен 1986, Тифа се коначно придружио Милићу Вукашиновићу у Ватреном пољупцу и са њима је снимио албум „100% Rock'n'roll“ .

Тифа је затим ангажован у Дивљим јагодама, као замену Алену Исламовићу .

Након што је снимио један албум са њима, напустио је групу 1988. и снимио нов материјал под именом Тифа & Владо са клавијатуристом Владом Проданом (који је раније такође свирао у Дивљим јагодама и на „Армији Б“). Међутим, ниједна издавачка кућа није показала интерес за издавање албума.

1989. успешно је објавио свој први соло албум „No1“ који је снимио са Тифа бендом, тек основаном групом коју су чинили музичари из група са којима је раније наступао: Александар Шимрага (некада у Топу), Владими Подањи (Дивље јагоде), Мустафа Чизмић (Болеро) и Весо Грумић (Топ), уз помоћ Ђорђа Илијана, који свирао клавијатуре за време снимања у студију. Тифа је написао већину песама. Отприлике у исто време, Тифа је покушао да преговара у преласку у Атомско склониште, који је тражио замену за Серђа Блажића Ђосера, али се ово никад није остварило.

Почетком 1990, Тифа је наступао на концертима са новом поставом Тифа бенда, са Златаном Чехићем (сарадником из времена Парадокса) као једним од чланова. Тифа је заједно са Златаном у јесен 1990. објавио свој други соло албум „Само љубав постоји“.

Остао је у свом родном месту током већег дела опсаде Сарајева и чак је успео да сними албум „Шарени дани“ током тог времена. У том ратном периоду Тифа се венчао Љиљаном Матић, девојком са којом је био у вези још од 1981. Тифа је 1995. напустио Сарајево и отишао у Немачку. Тамо се још једном удружио са Дивљим јагодама, а затим је основао своју групу. Кратко након тога се вратио у Сарајево и наставио са соло каријером.

Током 1995. године ради на свом наредном албуму „Дани без тебе“, на којем је сарађивао са Сеадом Липовачом, а текстове из Лондона је слао Златан Арсланагић.

2000. године са песмом „Ево има година“ победио је на фестивалу Сунчане скале у дуету са Горданом Ивандић (сестром Ипета Ивандића) и групом Макадам.

Јуна 2005. је учествовао на поновном окупљању Бијелог дугмета за три велика опроштајна концерта.

Дискографија[уреди]

  • са Бијелим дугметом
  • са Ватреним пољупцем
  • са Дивљим јагодама
    • 1988. Коњи, Југотон - Загреб
  • соло каријера
    • 1989. No1, Сарајево Диск - Сарајево
    • 1990. Само љубав постоји, Дискотон БиХ - Сарајево
    • 1994. Шарени дан, Дискотон БиХ - Сарајево
    • 1995. Дани без тебе, InTakt Records GER-Gelsenkirchen-Buer
    • 1997. Грбавица, InTakt Records GER-Gelsenkirchen-Buer
    • 2000. Остаћу са тобом, InTakt Records GER-Gelsenkirchen-Buer
    • 2001. Скендерија - Live, InTakt Records GER-Gelsenkirchen-Buer
    • 2002. The Best of 1984—2002, Music Star

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Бијело дугме
Жељко Бебек | Горан Бреговић | Младен Војичић Тифа | Милић Вукашиновић
Горан Ивандић | Ален Исламовић | Драган Јанкелић | Санин Карић
Владо Правдић | Љубиша Рацић | Зоран Реџић | Лаза Ристовски
Студијски албуми
Кад би' био бијело дугме (1974) | Шта би дао да си на мом мјесту (1975) | Ето! Баш хоћу! (1976) | Битанга и принцеза (1979) | Доживјети стоту (1981) | Успаванка за Радмилу М. (1983) | Косовка дјевојка (Бијело дугме) (1984)  | Пљуни и запјевај моја Југославијо (1986) | Ћирибирибела (1988)
Концертни албуми
Концерт код Хајдучке чесме (1977) | 5. април '81 (1981) | Мрамор, камен и жељезо (1987)