Младиковине
Младиковине | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Босна и Херцеговина |
Ентитет | Република Српска |
Општина | Теслић |
Становништво | |
— 2013. | 1.455 |
Географске карактеристике | |
Координате | 44° 29′ 22″ С; 17° 47′ 53″ И / 44.48954° С; 17.79803° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
Остали подаци | |
Позивни број | 053 |
Младиковине су насељено мјесто у општини Теслић, Република Српска, БиХ. Према прелиминарним подацима пописа становништва 2013. године, у насељу је живјело 1.455 становника.
Географија[уреди | уреди извор]
Налазе се 16 km јужно од Теслића. Граниче се са Блатницом на југоистоку, Комушином и Рајшевом на истоку, Бијелим Бучјем и Угодновићем на југу, Влајићима на сјевероистоку, Кузманима на сјеверу те са Очаушом на западу. Заузимају површину од 80 km2 и тако представљају после Чечаве највеће село по површини у општини Теслић.
По броју становника Младиковине заузимају пето мјесто у општини, са око 1.500 становника. Густина насељености је 18 ст/km2, тј. село је слабо насељено. По попису из 1991. године 98% становништва села је српске националности, док након последњег рата тај однос износи 100%. Исти проценат се односи на православну вјероисповест.
Насељена су углавном крајеви у долинама ријека Марице, Желеће и Узвинске. Због слабе инфраструктуре долине су неповезане, па је тако и сам центар изолован у односу на остатак села. Сви путеви из Младиковина углавном воде ка сливу ријеке Велике Усоре, односно према Блатници и Милан пољу.
Седамдесетих година прошлога вијека тадашња локална комунистичка власт вјештачки је подијелила Младиковине на двије мјесне заједнице.
На просторима овог села миграције су веома честе. У потрази за бољим животом млади људи одлазе у иностранство (углавном у западну Европу), или у градове.
Младиковине су богате шумом и питком водом. Са ових простора се прерађује млијеко у мљекари „Natura Vita“ у Блатници. Захваљујући квалитету пољопривредни производи овога села су познати широм Републике Српске, и БиХ.
Становништво[уреди | уреди извор]
Националност[1] | 1991. | 1981. | 1971. | 1961. |
Срби | 2.366 (98,33%) | 2.625 (97,04%) | 2.170 (98,86%) | 2.079 |
Хрвати | 3 (0,12%) | 52 (1,92%) | 18 (0,82%) | |
Југословени | 24 (0,99%) | 22 (0,81%) | 1 | |
Муслимани | 3 (0,11%) | 4 (0,18%) | ||
остали и непознато | 13 (0,54%) | 3 (0,11%) | 3 (0,13%) | 2 |
Укупно | 2.406 | 2.705 | 2.195 | 2.082 |
Демографија[1] | ||
---|---|---|
Година | Становника | |
1961. | 2.082 | |
1971. | 2.195 | |
1981. | 2.705 | |
1991. | 2.403 | |
2013. | 1.455 |
Види још[уреди | уреди извор]
Раференце[уреди | уреди извор]
Извори[уреди | уреди извор]
- Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ, попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.