Млазна ерупција

.

У астрофизици, млазна ерупција је цурење материје избризгавањем од стране неког свемирског објекта. Ерупције могу бити емитоване од стране астрономских објеката различите природе:^[1]

Супермасивне црне рупе у центру активних галаксија;
Црне рупе настале урушавањем звезда и то су онда микроквазари;
Неутронске звезде у случају двојних звезда;
Протопланетарни диск у случају младих звезда;
Бели патуљци и симбиотичке звезде и извори садржаја рендгенских зрака.

Механизам[уреди | уреди извор]

Ерупције су често у вези са диском нарастања у магнетним структурама нарастања избризгавањем, али особине и функције оваквих структура су пуне контроверзе.^[1] Ерупција захтева неки мотор који изазива ерупцију као и процеси везани за флуиде. Већина аутора се слаже да магнетно поље има значајну улогу.^[2] ^[3]^[4]^[5]

Објекти на које се односи[уреди | уреди извор]

У галактичкој физици налазимо на ерупције једног броја младих звезда^[6] као и око црних рупа звезданог порекла.^[7] У екстрагалктичкој области срећу се код активних галактичких језгара^[8] и микроквазара^[9]; у та два случаја црна рупа је компактни објекат и узрок ерупције.

Кад су повезани са присуством централне црне рупе они су релативни^[9] и могу да досегну и више милиона светлосних година. Због ефекта перспективе могу да се крећу брже од светлости (насупрот томе што теорија релативитета каже да се материја у вакууму не може кретати брже од брзине светлости), наиме овде се ради о оптичкој илузији. Те ерупције се квалификују као супрасветлосне.

Ерупције могу да изазову сударе у међузвезданом простору јер генерално поседују надзвучне брзине.^[10] Већина објеката Хербиг-Харо су повезани са ерупцијама младих звезда и објашњавају се као удари.^[11]

Види још[уреди | уреди извор]

Црна рупа

Референце[уреди | уреди извор]

^ ^а ^б Hartmann 2003, стр. 205
^ Ентони П. Гудсон, Роберт М. Вингли, Карл-Хајнц Боем, « Акреција која зависи од времена због магнетизма младих звезданих објеката као лансирног механизма за млазне ерупције », Астрофизички журнал, изд. 489,‎ 1997, с. 199
^ Фабијан Кас и Рони Кипенс, « Магнетизована акреција-структуре избацивања: 2.5-димензионалне магнетохидродинамичке симулације сталног идеала лансирања млаза са отпорних акрецијских дискова », Астрофизички журнал, изд. 591,‎ 2002, с. 988
^ Џонатан Фереира, Кетрин Дугадос, Силви Кабрит, « Који механизми за млазно лансирање су коришћени за Т Таури звезде? », Астрономија и астрофизика, изд. 453,‎ 2006, с. 785
^ Кристијан Фендт, « Колимација астрофизичких млазова: Улога дистрибуције магнетног поља акрецијског диска », Астрофизички журнал, изд. 651,‎ 2006, с. 272
^ Силви Кабрит, « Млазеви младих звезданих објеката: тренутни проблеми и изазови за будућност », Астрофизика и свемирска наука, изд. 287,‎ 2003, с. 259
^ Елена Гало, Роб Фендер, Кристијан Калер и др., « Тамни млаз доминира над спољном снагом звездане црне рупе Сигнис X-1 », Природа, изд. 436,‎ 2005, с. 819
^ Хејно Фалке и Питер Л. Бирман, « Галактички извори млазева и АГН конекција. », Астрономија и астрофизика, изд. 308,‎ 1996, с. 321
^ ^а ^б Стефани Корбел, « Велики млазеви у микроквазарима », Астрофизика и свемирке науке, изд. 300,‎ 2005, с. 275
^ Џ.М. Фостер, Б.Х. Вајлд, П.А. Росен, П.А и др., « Лабораторијске астрофизичке студије густине високе енергије о млазевима и лшоковима лука », Астрофизички журнал, изд. 634,‎ 2005, с. 77
^ Џон М. Блондин, Аријех Конигл и Брус А. Фраксел, « Хербиг-Харо објекти као главе радијацијских млазова », Астрофизички журнал, изд. 337,‎ 1989, с. 37

Литература[уреди | уреди извор]

Hartmann, Lee (2003). „Accretion and Ejection”. Open Issues in Local Star Formation. Springer. стр. 205. ISBN 978-1-4020-1755-1.

[automatski_generisano1-1] а ^б Hartmann 2003, стр. 205

[2] Ентони П. Гудсон, Роберт М. Вингли, Карл-Хајнц Боем, « Акреција која зависи од времена због магнетизма младих звезданих објеката као лансирног механизма за млазне ерупције », Астрофизички журнал, изд. 489,‎ 1997, с. 199

[3] Фабијан Кас и Рони Кипенс, « Магнетизована акреција-структуре избацивања: 2.5-димензионалне магнетохидродинамичке симулације сталног идеала лансирања млаза са отпорних акрецијских дискова », Астрофизички журнал, изд. 591,‎ 2002, с. 988

[4] Џонатан Фереира, Кетрин Дугадос, Силви Кабрит, « Који механизми за млазно лансирање су коришћени за Т Таури звезде? », Астрономија и астрофизика, изд. 453,‎ 2006, с. 785

[5] Кристијан Фендт, « Колимација астрофизичких млазова: Улога дистрибуције магнетног поља акрецијског диска », Астрофизички журнал, изд. 651,‎ 2006, с. 272

[6] Силви Кабрит, « Млазеви младих звезданих објеката: тренутни проблеми и изазови за будућност », Астрофизика и свемирска наука, изд. 287,‎ 2003, с. 259

[7] Елена Гало, Роб Фендер, Кристијан Калер и др., « Тамни млаз доминира над спољном снагом звездане црне рупе Сигнис X-1 », Природа, изд. 436,‎ 2005, с. 819

[8] Хејно Фалке и Питер Л. Бирман, « Галактички извори млазева и АГН конекција. », Астрономија и астрофизика, изд. 308,‎ 1996, с. 321

[automatski_generisano2-9] а ^б Стефани Корбел, « Велики млазеви у микроквазарима », Астрофизика и свемирке науке, изд. 300,‎ 2005, с. 275

[10] Џ.М. Фостер, Б.Х. Вајлд, П.А. Росен, П.А и др., « Лабораторијске астрофизичке студије густине високе енергије о млазевима и лшоковима лука », Астрофизички журнал, изд. 634,‎ 2005, с. 77

[11] Џон М. Блондин, Аријех Конигл и Брус А. Фраксел, « Хербиг-Харо објекти као главе радијацијских млазова », Астрофизички журнал, изд. 337,‎ 1989, с. 37

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]