Млађан Динкић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Млађан Динкић

Млађан Динкић на самиту Европске народне странке 2011.
Млађан Динкић на самиту Европске народне странке 2011.

Биографија
Датум рођења 20. децембар 1964. (1964-12-20) (50 год.)
Место рођења Београд (СФРЈ)
Нација Србин
Политичка партија Уједињени региони Србије (2010-2014)
Диплома са Економског факултета Универзитета у Београду
Професија магистар економије
Мандат(и)
Министар финансија и привреде Републике Србије
27. јула 2012. — 2. септембра 2013.
Избори 6. мај 2012.
Председник Владе Ивица Дачић
Претходник Мирко Цветковић
Потпредседник Владе Србије
7. јул 200822. фебруар 2011.
Наследник Верица Калановић
Министар економије и регионалног развоја Србије
15. мај 200722. фебруар 2011.
Претходник Предраг Бубало
Министар финансија Србије
3. марта 20049. новембра 2006
Претходник Божидар Ђелић
Наследник Мирко Цветковић
1. гувернер Народне банке Србије
28. новембар 200022. јул 2003.
Претходник Душан Влатковић
Наследник Кори Удовички

Млађан Динкић (Београд, 20. децембар 1964) је бивши српски политичар, музичар, композитор, бивши министар финансија и привреде и бивши председник странке Уједињени региони Србије. Био је министар економије и регионалног развоја у владама Републике Србије од 2007. до 2011., као и министар финансија од 2004. до 2006. године и од 2012. до 2013. године. На место председника Г17 ПЛУС је дошао септембра 2006. као једини кандидат за то место, после несугласица са дотадашњим председником Мирољубом Лабусом.

Биографија[уреди]

Динкић је рођен 20. децембра 1964. године у Београду. Завршио је Прву економску школу у Београду 1983. Дипломирао је на Економском факултету у Београду 1988. где је и магистрирао 1993. са оценом 10. Од 1990. до 1993. је радио на Економском факултету као асистент-приправник, а од 1993. до 2000. и као асистент на предмету Теорија и планирање привредног развоја. Поред тога је завршио и музичку школу, одсек за клавир. Као средњошколац је свирао у рок-групи Монетарни удар.

Један је од оснивача је и координатор Групе 17 од 1997. до 1999. када је постао извршни директор организације. Када је ова НВО прерасла у странку, Динкић је постао њен потпредседник, а 2006. председник. Од 2000. до 2003. је био гувернер Народне банке Југославије, односно Народне банке Србије. Специјализовао се у иностранству, где је радио и као предавач - USIA Programme (САД), Bergakademie Freiberg - Fakultat fur Wirtschafts-Wissenschaften (Немачка), Limburgs Universitair Centrum, Faculteit Toegepaste Economische Wetenschappen (Белгија), Међународни центар за економска истраживања (ИЦЕР) у Италији и Универзитет Корнел (САД).

Главне области истраживања Млађана Динкића су висока инфлација и црна финансијска тржишта, макроекономске импликације дефицита јавних финансија и мерење ефикасности употребе ресурса.

За министра финансија, у првој влади Војислава Коштунице, изабран је 3. марта 2004. Након прекида преговора о придруживању Србије Европској унији, Динкић и неколико министара из Г 17 су потписали ковертиране оставке које би биле активиране ако се до октобра 2006. не наставе преговори. Како преговори нису настављени, Динкић је поднео оставку. На ванредним парламентарним изборима 21. јануара 2007. Г 17 плус је прешла цензус и учествовала је у преговорима о формирању нове владе. За министра економије и регионалног развоја у другој влади Војислава Коштунице изабран је 15. маја 2007.

Након ванредних парламентарних избора у мају 2008, 7. јула 2008. поново је изабран за министра економије и регионалног развоја у Влади Мирка Цветковића.

Maja 2010. формирао је странку под називом Уједињени региони Србије.

Фебруара 2011. након што је премијер Мирко Цветковић покренуо поступак за његову смену, Динкић је поднео оставку на место потпредседника Владе и министра економије и регионалног развоја,

Недељник „Време“ га је прогласио за личност године 2002.[1]

Ожењен је Татјаном Динкић.

Динкић је завршио музичку школу (одсек за клавир), свира гитару и компонује. У својој музичкој каријери бави се различитим жанровима. Највише сарађује са Кикијем Лесендрићем, али је компоновао и за метал бенд Ђорђа Давида [2], сарађивао са Бобаном Рајовићем, Тијаном Дапчевић, Џенаном Лончаревићем, Драганом Којићем Кебом, а посао и задовољство спојио у бенду „Монетарни удар“[3], у ком је крајем деведесетих свирао са економистима Божидаром Ђелићем и Гораном Питићем.“Новац у рукама” био је највећи хит овог бенда. Аутор је осам песама на Кикијевом албуму “Месец на вратима”, међу којима су „Те ноћи смо се потукли због ње”,“Како си лепа” и “Увек те ђаво нађе лакше него ја” које су се уврстиле међу најслушаније песме у 2009. години.

Каријера[уреди]

Млађан Динкић је 2000. године постао гувернер Народне банке Југославије. Под Диникићевим управљањем, инфлација је смањена са 113% у 2000. на око 12% у 2003. години [4], а девизне резерве су порасле са мање од 300 милиона на више од 3,3 милијарде долара. Динар се стабилизовао, а штедња се повећала више од тридесет пута током његовог мандата.

Следеће, 2001. године, одустаје од најављеног поступка за повраћај новца који је за време Милошевића изнесен на Кипар.[5] Динкић је јануара 2002. наредио затварање пропалих банака,[6] укључујући и 4 највеће банке у Србији.

Од 2004. до новембра 2006. године Млађан Динкић је био министар финансија. Србија је 2005. године имала буџетски суфицит. Додатно, 2006. године остварен је вишак у буџету од две милијарди евра. Увођење пореза на додату вредност и смањење пореза на добит предузећа на 10 одсто били су део Динкићевих реформи којима је постигнуто значајно повећање пореских прихода државе, као и смањење сиве економије.[7]

Министар економије и регионалног развоја постао је 2007. године, а након парламентарних избора 2008. изабран је и за потпредседника Владе Републике Србије.[8] Његов циљ било је стварање услова за одрживи економски развој, као и завршетак процеса приватизације у Србији. Као највећи успех, приписује му се довођење Фијата у крагујевачку Заставу.[9]

Млађан Динкић је од 2007. до 2010. године био на челу Скијашког савеза Србије. После губитка на изборима за народне посланике 2014, Динкић се повлачи са политичке сцене Србије.

Уједињени региони Србије[уреди]

15. децембра 2002. године, Г17 ПЛУС се региструје се као политичка странка. Млађан Динкић био је један од оснивача и потпредседник странке до 2006. године, када је, после оставке Мирољуба Лабуса, изабран за председника. 16. маја 2010. године, Динкић оснива политички савез националних, регионалних и локалних странака, удружења грађана и појединаца, под називом Уједињени региони Србије (УРС)[10]. Идеја УРС је да омогући широк политички простор за оне који својим искуством, предлозима и активностима желе да допринесу успостављању модерне и европски уређене Србије.

Од фебурара 2011. године, више није на месту потпредседника Владе и министра економије и регионалног развоја. Марта 2011. године, Динкић постаје шеф посланичке групе Уједињених региона Србије у Скупштини Србије. Са Уједињеним регионима Србије, маја 2011. године, почео је да прикупља потписе грађана за децентрализацију[11] Србије. Са прикупљених више од пола милиона потписа, УРС је издејствовао усвајање два веома важна закона, о финансирању локалне самоуправе и о јавној својини. Изменама и допунама закона о финансирању локалних самоуправа, општине и градови широм Србије добиле су дупло већи буџет, а Законом о јавној својини враћена им је имовина. УРС се залаже и за директан избор градоначелника, а један је од главних заговорника укидања партократије[12].

Награде[уреди]

Недељник „Време"[13] је Динкића прогласио за личност године 2002. због заслуга на месту гувернера НБЈ. Добитник је признања „Најевропљанин 2006. у области економије“ које додељују Европски покрет и Прва европска кућа. Исте године Млађану Динкићу је додељена и Светосавска награда. У октобру 2007. године у Вашингтону му је уручена награда за најбољег министра финансија у свету за 2006. годину у избору часописа „Euromoney“ [14]. Гласовима посетилаца ЕМпортала у избору за министра реформатора 2008. године проглашен је за личност која је највише допринела реформама у Србији] од 2000. године наовамо. Национална алијанса за локални економски развој (НАЛЕД [15]) му је доделила награду Реформатор године 2009. због доприноса стварању повољнијег оквира за пословање у Србији.

Контроверзе[уреди]

У политичкој каријери је имао неколико неиспуњених обећања и нетачних изјава[16].

29. марта 2004. године Динкић је подржао Закон о помоћи хашким оптуженицима.[17]

У децембру 2010. Динкић је признао да су његове гаранције да ће сваки грађанин добити најмање хиљаду евра[18] биле неистините како би коалиција добила више гласова.[19]

Рад на месту министра финансија у Влади Војислава Коштунице обележила је и афера Националне штедионице 2005. у којој је новац Старе девизне штедње поверен новооснованој приватној банци.[20] [21]

У филму "Тежина ланаца" (2010) канадског редитеља Бориса Малагурског означен је као главна марионета међународних организација које се боре за економско подјармљивање Србије.[22]

Библиографија[уреди]

  1. Група аутора: Завршни рачун: економске последице НАТО бомбардовања - процена штете и финансирања за економску реконструкцију СРЈ, 1999. (књига је преведена на енглески - Final account)
  2. Економија деструкције, 1995., 1996., 1997., 2000. (6 издања)
  3. Мерење економске ефикасности употребе ресурса, 1994.

Цитати[уреди]

"Ми желимо да од Србије направимо модерну државу, којом ће владати способни и поштени, некорумпирани људи. Настојимо да се створе услови да у будућем економском развоју исту шансу добију домаћи и страни инвеститори јер би сваки екстрем био лош." (Глас јавности, 1. децембар 2002.)

"Ја се нисам школовао у иностранству као кандидат за гувернера који се помиње, школовао сам се у Србији, а у иностранству сам био на неколико специјализација. Међутим, не плашим се конкуренције. Напротив, она ме инспирише и увек рађа само квалитет. Својим досадашњим искуством способан сам да парирам било којем стручњаку у монетарној сфери." (Блиц, 11. јул 2002.)

"Понекад свесно прекорачујем овлашћења зато што они којима је то посао нису изградили институције које би се тиме бавиле. Кажете, на пример, да се мешам у рад судова. А у ствари они су се мешали у мој рад. Да ли је овлашћење судова да одређују да ли нека банка треба да ради, или то раде централне банке у свету? Управо је Савезни суд, чије представнике именује Коштуница, годину и по дана имао људе из Милошевићевог режима. Они су Народној банци поништили 23 решења за стечајеве банака." (НИН, 13. септембар 2002.)

"Стрепим од сопствених резултата, али када су резултати добри, а они су више него добри, нимало ме не плаши то што неко из политичке елите прети. Напротив, такве претње говоре само о слабости тих који прете." (Блиц, 17. децембар 2002.)

"Мени некада много замерају да се појављујем у јавности, а без притиска јавности се ништа не би могло урадити." (Радио Б92, 30. април 2002.)

"Ја сам један од ретких који јавно указују на велики проблем у судском систему, који се већ показује као главна кочница даљим реформама, зато што за непоштовање закона, а само НБЈ их је донела 18, за две године није применио никакве санкције. Судови и тужилаштва нису реаговали ни на кривичне пријаве које су подносиле НБЈ, Министарство финансија и друге државне институције." (Репортер, 3. децембар 2002.)

"Можемо доћи у ситуацију да Србијом не владају људи који су изабрани од грађана, већ они који имају новац." (Блиц, 21. новембар 2002.)

"Најбоље је кад избалансирате интересе своје земље с интересима великих сила и то 'уклопите' са захтевима ММФ - ја који се пред вас постављају." (Бета, 5. децембар 2002.)

"Ако на изборима гласате за ове листе ("За Европску Србију - Борис Тадић” и „Коалиција за Пирот - Г17 плус”) гарантујем да ће у наредне четири године овде бити урађен ауто-пут од Ниша до Димитровграда." (Бета, 14. април 2008.)

"Плате неће бити мање због кризе, али ће расти споријим темпом." (Прес, 26. октобар 2008.)

Извори[уреди]

  1. ^ Личност године 2002 — Млађан Динкић. Чак и ја штедим у нашим банкама. Димитрије Боаров. „Време“ бр. 628, 16. јануар 2003., Приступљено 26. 12. 2009.
  2. ^ http://www.djordjedavidandgang.com/pages.php?id=4
  3. ^ Srpski političari bili muzičari | Spektakl | Novosti.rs, Приступљено 13. 4. 2013.
  4. ^ NBS | Konferencija za novinare, 15. januar 2003, Приступљено 13. 4. 2013.
  5. ^ ::> Transparentnost Srbija, Приступљено 13. 4. 2013.
  6. ^ Vreme 575 - Reforme: Bankrot banaka, Приступљено 13. 4. 2013.
  7. ^ Министарство финансија - Влада републике Србије - online
  8. ^ Влада Републике Србије, Приступљено 13. 4. 2013.
  9. ^ Blic Online | Dinkić: U poslednji tren smo privoleli Fijat da dođe u Srbiju, Приступљено 13. 4. 2013.
  10. ^ Ujedinjeni regioni Srbije, Приступљено 13. 4. 2013.
  11. ^ Blic Online | Dinkić predao parlamentu peticiju o decentralizaciji, Приступљено 13. 4. 2013.
  12. ^ URS predlaže promenu Zakona o javnim preduzećima – profesionalizovati upravljanje JP | Ujedinjeni regioni Srbije, Приступљено 13. 4. 2013.
  13. ^ Vreme 628 - Licnost godine 2002 - Mladjan Dinkic: Cak i ja stedim u nasim bankama, Приступљено 13. 4. 2013.
  14. ^ Euromoney – International banking finance and capital markets news and analysis, Приступљено 13. 4. 2013.
  15. ^ Aktuelnosti | Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj | NALED, Приступљено 13. 4. 2013.
  16. ^ Истиномер архива: Млађан Динкић, Приступљено 13. 4. 2013.
  17. ^ B92 - Vesti - Svi osim DS predlažu zakon o pomoći haškim optuženicima, Приступљено 13. 4. 2013.
  18. ^ Б92 (Танјуг) 25. јануар 2008., Приступљено 13. 4. 2013.
  19. ^ Б92 28. децембар 2010., Приступљено 13. 4. 2013.
  20. ^ Динкићева заташкана афера - Побједа 19. септембар 2005., Приступљено 13. 4. 2013.
  21. ^ Dinkić saslušan u policiji
  22. ^ Тежина ланаца(филм)

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :


Претходник:
Душан Влатковић
гувернер Народне банке Југославије (Србије)
20002003.
Наследник:
Кори Удовички
Претходник:
{{{пре2}}}
{{{списак2}}} Наследник:
{{{после2}}}
Претходник:
{{{пре3}}}
{{{списак3}}} Наследник:
{{{после3}}}
Претходник:
{{{пре4}}}
{{{списак4}}} Наследник:
{{{после4}}}
Претходник:
{{{пре5}}}
{{{списак5}}} Наследник:
{{{после5}}}
Претходник:
{{{пре6}}}
{{{списак6}}} Наследник:
{{{после6}}}
Претходник:
{{{пре7}}}
{{{списак7}}} Наследник:
{{{после7}}}
Претходник:
{{{пре8}}}
{{{списак8}}} Наследник:
{{{после8}}}