Неолит

Из Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Млађе камено доба)
Размештај важнијих неолитских култура у Европи око 4500. п. н. е.

Неолит (од сложенице грч. νεολιθικός, νεο -нов и λίθος - камен) или млађе камено доба је период праисторије у коме је човек потпуно овладао производњом и употребом оружја и оруђа од глачаног камена, а пресудна је и израда грнчарије од печене земље, као и припитомљавање животиња и обрађивање земље, појава сталних урбаних и протоурбаних насеља и седалачки начин живота. Људи су живели у земуницама и сојеницама (куће на дрвеним стубовима у води). Друштво се делило на родове, братства и племена. Керамика се украшава, јавља се фигурална пластика и разчичити предмети култног карактера.

Људске заједнице нису истовремено савладале ову вештину. Оне које су раније почеле да користе боље оруђе брже су напредовале и ушле су у неолит пре оних које су и даље клесале камен. Најбрже су се развијала друштва на блиском истоку. Тамо је млађе камено доба почело око 7000 година пре нове ере. На централном Балкану неолит је почео тек око 5500. године п. н. е. Поред новог начина обраде камена и израде бољег ловачког оружја, човек неолита је усавршавао риболовни алат, научио да израђује глинено оруђе и направио први развој. Ипак, најважније од свега је било припитомљавање животиња и узгој дивљих житарица.

Чувени споменици који су сачувани из овог периода су мегалитски споменици, од којих је најпознатији Стоунхенџ (Stonehenge) у јужној Енглеској. Неки мисле да је то светилиште, а неки да је то нека врста прве опсерваторије.

Теорија плодног полумесеца[уреди]

Теорија плодног полумесеца била је заснована на идеји да је прва производња (односно пољопривреда) почела да се развија у широком луку од Леванта до Курдистана у Ираку, и јужно од Каспијског језера, одакле су културе продирале у остале делове света. Међутим, неолитске културе су се развијале независно у различитим деловима света и током различитог времена су почеле са узгајањем различитих биљака („плодни полумесец“ - пшеница, јечам и махунасте биљке око 8000. године п. н. е, у Азији - пиринач и просо су доместификовани око 6000. године п. н. е., у Средњој Америци - кукуруз, кромпир око 7000. године п. н. е.)

Верује се да је Јерихон, град на западној обали реке Јордан у Палестини најстарије насеље на земљи и да потиче из овог периода.

У Анадолији иницијална фаза култивације житарица и доместификација животиња документована је само на пет налазишта. То су Чајени, Ашикли Хијик, Џан Хасан III, Суберде, Хаџилир. Ови локалитети простиру се од реке Тигар до југозападне Анадолије и представници су прекерамичког неолита Анадолије. Заједница која је насељавала Суберде бавила се искључиво ловом. У Џан Хасану немамо податке о бављењу сточарством, а у Ашикли Хијику нема података о земљорадњи.

Старија енеолитска насеља у Анадолији откривена су само у две области, у равници Коња (Чатал Хијик) и у киликијској равници (Мерсин). Културе Чатал Хијика и Мерсина међусобно се разликују и ни територијално ни културно се не повезују ни са једном прекерамичком културом Анадолије, тако да је порекло ових култура непознато.

Неолитске културе у Европи[уреди]

Култура ране линеарне керамике је израз неолитизације централне Европе. Претпоставља се да ова култура није настала на једном месту. Постоји неколико различитих путева продора анадолско-медитеранског становништва, чији утицај доводи до неолитизације Подунавља, Балкана и Потисја. Ова популација је довела до појаве нових култура (линеарна керамика) у ненасељеним подручјима.

Главни керамички облици су зделе на високим постољима, сферичне и хемисферичне посуде, боце, велике хемисферичне посуде за складиштење. Главни орнаментални мотиви су лукови, валовнице, двојне спирале, цик-цак линије и меандри из којих се касније развијају ромбоиди и мреже.

Култура ране линеарне керамике је запажена по својој специфичној орнаменталној техници глачања фине керамике. Украшавање грубе керамике барботином, финим урезима и отисцима прстију.

Неолит на подручју централног Балкана[уреди]

На Балкану су најпознатија налазишта из овог периода су Лепенски Вир који се налази на Дунаву између Голупца и Доњег Милановца, Старчево код Панчева и Винче код Београда, а пронађени су и неки од првих рудника у Европи. Бакар се вадио код Мајданпека, а жива у Шупљој стени на Авали.[1]

Носици ових култура су се бавили земљорадњом и сточарством, живели су у родовским заједницама, у насељима различите величине и трајања.

Види још[уреди]

Извори[уреди]

  1. ^ Група аутора, Неолит централног Балкана, Народни музеј, Београд, 1968.

Спољашње везе[уреди]