Мобилни апликациони дио

Из Википедије, слободне енциклопедије
SS7 скуп протокола
ОСИ слој SS7 протоколи
Апликациони INAP, MAP, IS-41...

TCAP, CAP, ISUP, ...

Мрежни MTP Ниво 3 + SCCP
Везни MTP Ниво 2
Физички MTP Ниво 1

Мобилни апликациони дио[1] (енгл. Mobile Application Part–MAP) је SS7 протокол који пружа апликациони слој за разне чворове у GSM и UMTS основној мобилној мрежи и основној GPRS мрежи за комуникацију једним са другима у циљу пружања услуга мобилни телефонским корисницима. Мобилни апликациони дио је протокол у слоју апликације који се користи за приступ Домаћем локацијском регистру, Гостујућем локацијском регистру, Мобилном комутационом центру, Регистру идентитета уређаја, Ауторизационом центру, СМС центру и Услужном чвору подршке у GPRS мрежама.

Издање спецификације[уреди]

Мобилни апликациони дио спецификације су оригинално дефинисани од стране GSM Асосијације, али сада су под контролом ETSI/3GPP-a. MAP је дефинисан двојем различитим стандардима, зависно од врсте мобилне мреже:

  • MAP за GSM (прије Издања 4) је описан у 3GPP TS 09.02
  • MAP за UMTS ("3G") и GSM (Издање 99 и даље) је описан у 3GPP TS 29.002

Имплементација[уреди]

Мобилни апликациони дио (MAP) је корисник Апликацијског дела преносних могућности (TCAP), и као такав може се превозити преко 'традиционалних' SS7 протокола или преко Интернет протокола користећи Превозно независни Контролни дио сигнализационе везе (TI-SCCP);[2] или користећи SIGTRAN.

Референце[уреди]

  1. ^ ((bs)) Основи сигнализационих протокола–Систем сигнализације бр. 7
  2. ^ ITU-T Препорука Q.2220, Превозно независни Контролни дио сигнализационе везе (TI-SCCP).